Zemlje članice EU su prošle godine prijavile 9.157 slučajeva nepravilnosti u hrani za ljude i životinje. Najviše žalbi odnosilo se na prisustvo aflatoksina poreklom iz buđi, kancerogenih supstanci, kao i salmonele. Bilo je 11 prijava na robu iz Srbije, od čega četiri za smrznute maline i jedna za mešano voće zbog prisustva norovirusa koji izaziva stomačnu infekciju. Od početka ove godine na proizvode iz Srbije podnete su tri prijave, na gljive, sušene paprike i emajlirane šolje. Povremene prijave na hranu koja se uvozi iz zemalja van EU su uobičajene i ne smatraju se velikim problemom, naročito ako se propusti otklone.

Od svih prijavljenih slučajeva, više od 50% odnosilo na informacije u vezi sa ranije otkrivenim slučajevima, dok je bio 3.812 novih slučajeva nepravilnosti u hrani. Najviše prijava bilo je na račun proizvoda iz Kine - 558, Indije - 337 i Turske - 318. To su ujedno i veliki trgovinski partneri Unije.

Od zemalja EU najviše prijava je bilo na robu iz Nemačke, što je donekle i logično budući da je reč o najvećoj evropskoj privredi i vodećem izvozniku. Ona je na četvrtom mestu sa 152 prijave. Za njom sledi Španija sa 131 i Francuska sa 125.

"Potrošači u Evropi imaju najveće bezbednosne standarde za hranu u svetu. Sistem brzog upozoravanja na hranu za ljudsku i životinjsku upotrebu je od ključnog značaja jer omogućava da se rizici na evropskom tržištu utvrde i otklone", izjavio je komesar za zdravstvo i potrošačku politiku Džon Dali (John Dalli).

Najrasprostranjeniji slučajevi u 2011. odnosili su se na prisustvo aflatoksina, odnosno toksina poreklom iz buđi, kako u hrani za životinje, tako i u voću, povrću i koštunjavim proizvodima.

Bilo je 80 prijava na aflatoksine u životinjskoj hrani iz Indije, 75 na njihovo prisustvo u voću i povrću iz Turske i 60 u koštunjavim proizvodima, njihovim prerađevinama i semenju iz Kine. Podneto je takođe 40 prijava na aflatoksine u bilju i začinima iz Indije, kao i 39 na koštunjave proizvode i semenje iz Irana.

Aflatoksini su toksini iz buđi, posebno rasprostranjeni u zemljama sa vrelom i vlažnom klimom. Opasni su jer mogu da dovedu do mutacija ćelija i izazovu rak, zbog čega ih treba izbegavati u najvećoj mogućoj meri.

Posebno su česti u koštunjavom voću (poput kikirija, lešnika, badema), kukuruzu, pirinču, sušenim smokvama i drugom sušeno voću, kao i začinima i nerafiniranom biljnom ulju i kakao zrnu. Namirnice se kontaminiraju najčešće pre i posle žetve.

U izveštaju se navode i 54 prijava na salmonelu u voću i povrću iz Bangladeša, kao i 48 i 45 na prenošenje teškog metala hroma i opasnog gasa formaldehida u hranu sa materijala poreklom iz Kine.

Zaražene maline iz Srbije

Za robu sa Zapadnog Balkana u 2011. godini je bilo 30 prijava, od čega 11 iz Srbije. To je smanjenje u odnosu na 2010. godinu, kada je na robu iz regiona stiglo 44 prijave.

Zamerke su raznolike. Prošle godine je bilo pet prijava na zamrznute maline iz Srbije, kupine i mešano šumsko voće zbog prisustva norovirusa. Zemlja koja je prijavila sve slučajeve je bila Danska. Pored toga, prijavljena je i zaraza norovirusa u Finskoj, a sumnja se da vodi poreklo od zamrznutih kupina iz Srbije. Voće je povučeno sa tržišta.

U 2011. Francuska je prijavila prisustvo bakterije listerija monocitogenes (Listeria Monocytogenes) u zamrznutim crvenim i zelenim paprikama iz Belgije, pri čemu su sirovine iz Španije i Srbije. Listerija se može naći u proizvodima od nepasterizovanog mleka i termički neobrađenog mesa, a opasna je pre svega za osobe oslabljenog imuniteta i trudnice. Roba je povučena sa tržišta.

Italija je prijavila prisustovo halucinogene pečurke muhara (amanita muscaria) u mešanim pečurkama iz Srbije.

Bio je jedan slučaj prenošenja supstanci iz pakovanja na hranu koji je prijavila Slovenija, kao i dva slučaja prisustva mleka, koji se smatra čestim alergenom, u čokoladi za kuvanje i kolačima, sto je takođe prijavila Slovenija.

Od početka godine na robu iz Srbije podnete su tri prijave, pri čemu se nijedna nije odnosila na maline, najveći izvor brige u prošloj godini, ali su se ponovili problemi sa gljivama i paprikama.

U junu ove godine nije dozvoljen uvoz sušenih paprika za proizvodnju aleve paprike u Španiju, a razlog su bili insekti, buđ i loše higijensko stanje robe. Mesec dna ranije, sa tržišta u Finskoj su povučene emajlirane šolje zbog prenošenja boje na piće i ljuštenja zidova šolje.

Prvu prijavu ove godine podnela je Italija, koja je sa tržišta u martu povukla zamrznute vrganje iz Srbije zbog prisustva insekata.

Povremene prijave i otkrivanje nepravilnosti nije neuobičajeno i ne smatra se velikim problemom, pogotovo ukoliko se propusti otklone i problem ne postane "hroničan".

Prema nedavnoj oceni predstavnika Delegacije EU u Srbiji Frejka Janmata (Freek Janmaat), Srbija nema probleme da zadovolji tržište EU u domenu proizvoda biljnog porekla, a kao dobar primer naveo je maline.

On je, takođe, ukazao, da je normalno da se povremeno otkrije problematična isporuka. "S vremena na vreme pronađemo isporuku sa određenom bolešću ili bakterijom, ali to je slučaj sa uvozom iz većine zemalja van EU", izjavio je Janmat za EurAktiv Srbija u junu ove godine.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj