Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija

Kad je o borbi protiv korupcije reč, glavni nedostatak reizbora sudija je što nikada nije objavljeno ne samo zašto svaki pojedinačni sudija nije izabran, već i zašto su izabrani oni koji su izabrani. Šta je to što je uverilo članove Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva da baš ti kandidati ispunjavaju sve uslove za tu funkciju i da su bolji od onih drugih koji su se tu pojavili? Takvu rang listu nikada nismo videli i to je suštinski problem. Nije sad ni bitno da li je neki konkretan pojedinac izabran ili nije, ali nemamo neki konkretan argument na osnovu kojeg bismo mogli da sudimo o tome da li je izbor načinjen pravilno.

Razgovarala: Mirjana Pantić

Evropska komisija će početkom novembra objaviti godišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu evropske integracije u okviru kojeg će se dotaći i korupcije. Očekujete li da će Srbija i u ovogodišnjem izveštaju biti kritikovana za neefikasnu borbu protiv korupcije?

Očekujem da će Srbija dobiti slične ocene kao i prethodnih nekoliko godina. Drugim rečima, Komisija će ukazati da samo usvajanje antikorupcijskih propisa nije dovoljno da bi se smatralo da je borba protiv korupcije uspešna i da se u potpunosti ostvaruje kako je zacrtana.

Verujem da će u izveštaju Komisije biti dotaknuto pitanje formiranja i početka rada Agencije za borbu protiv korupcije i da će sama ta činjenica da je Agencija počela sa radom biti ocenjena dobro. Međutim, sa druge strane, ne vidim kako bi se moglo desiti da Evropska komisija zatvori oči pred dešavanjima koja su pratila izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u julu ove godine i jasnu demonstraciju većine u skupštini da izmeni jedan od segmenata tog zakona, odnosno da omogući nekim funkcionerima da zadrže više od jedne javne funkcije.

Kako će Komisija, po vašem mišljenju, oceniti rad Agencije za borbu protiv korupcije, a kako odnos države prema Agenciji?

Reč je zapravo o odnosu skupštinske većine u ovom slučaju. Taj signal koji je poslat usvajanjem amandmana na član 82 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije kojim su omogućene duple funkcije dosta ide na ruku onima koji tvrde da ta rešenost za primenu antikorupcijskih zakona nije u potpunosti dosledna. Verujem da će i Evropska komisija doneti mišljenje o tom amandmanu, s obzirom da taj postupak nadrasta značaj samo jednog izolovanog događaja. Jer, antikorupcijska agencija će u svom radu mnogo puta zadirati u neka još osetljivija pitanja, posebno kad bude bude sprovodila tačnost imovinskih izveštaja funkcionera ili ispitivanje tačnosti izveštaja o finasiranju političkih stranaka ili druga daleko osetljivija pitanja koja nose sa sobom mnogo veću odgovornost za nosioce vlasti.

Šta bi još moglo da bude predmet izveštaja u delu koji se odnosi na borbu protiv korupcije?

Agencija za borbu protiv korupcije je samo jedan primer. Moglo bi se govoriti i o Zakonu o javnim nabavkama gde se duže od godinu dana čekalo na ispunjenje roka za izbor članova Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Za sve to vreme Komisija je funkcionisala praktično nezakonito i u momentu kad je izbor izvršen, to je učinjeno uz nedostatke proceduralne prirode. Na primer, tokom skupštinske debate narodni poslanici su se žalili da nisu dobili biografije kandidata. To nije dobro. Jedan zakon čije je donošenje Evropska komisija pozdravila s razlogom zato što je Zakon o javnim nabavkama u velikoj meri usaglašen sa evropskim direktivama nije taj zakon kasnije primenjivan dosledno. A takođe ne znam koliko će se Evropska komisija osvrnuti na ta pitanja, ali mislim da su ona bitna, poput svega onoga što se dešavalo u vezi sa reformom pravosuđa, nedovoljne transparentnosti kod izbora sudija.

Šta će biti fokus izveštaja u oblasti reforme pravosuđa u kontekstu borbe protiv korupcije?

Ne znam tačno šta će oni uzeti kao razlog za kritiku, ali kad je o borbi protiv korupcije reč, glavni nedostatak reizbora sudija je što nikada nije objavljeno ne samo zašto svaki pojedinačni sudija nije izabran, već i zašto su izabrani oni koji su izabrani. Šta je to što je uverilo članove Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva da baš ti kandidati ispunjavaju sve uslove za tu funkciju i da su bolji od onih drugih koji su se tu pojavili? Takvu rang listu nikada nismo videli i to je suštinski problem. Nije sad ni bitno da li je neki konkretan pojedinac izabran ili nije, ali nemamo neki konkretan argument na osnovu kojeg bismo mogli da sudimo o tome da li je izbor načinjen pravilno.

U gotovo svakom izveštaju Komisije pominje se problem netransparentnog  finansiranja političkih stranaka. Na koji način očekujete da će taj problem biti rešen?

Nadam se da će Komisija to pomenuti, jer se ništa suštinski nije promenilo. Istina, nismo imali nacionalne izbore, ali bili su neki lokalni izbori. Agencija je verovatno vršila neke kontrole ali još nije izlazila sa rezultatima tih kontrola.

I dalje nema postupaka ili nema kazni za one koji krše propise o finansiranju stranaka. Naravno tu se može očekivati neki napredak u budućnosti bilo tako što će biti izmenjen zakon, što se i najavljuje. Dakle, eventualno se tu može očekivati neko ohrabrenje Komisije da se zakonska reforma nastavi. Ali, suštinsko stanje se nije promenilo u odnosu na prošlu godinu i nema razloga da se očekuje neka bolja ocena Komisije u tom pogledu.

Šta će biti pozitivno ocenjeno u izveštaju?

Verovatno će biti pozitivno ocenjeno ono što je i ranijih godina bilo a to je povećan broj procesuiranih predmeta sa elementom korupcije i povećan broj slučajeva koje je otkrila policija. To se i ranije konstatovalo u evropskim izveštajima. Ali, istini za volju, trebalo bi primetiti da mnogi od tih slučajeva ne budu procesuirani do kraja ili to ide jako teško i jako sporo kao u nekoliko znamenitih situacija. Recimo kragujevački Pravni fakultet... Niko ne može biti zadovoljan brzinom procesuiranja krivičnih dela korupcije.

Koji sektori su ostali najpodložniji korupciji ?

Vrlo je teško govoriti na taj način, jer svako u Srbiji primećuje problem u onim sektorima sa čijim radom se suočava. Mislim da je korupcija prilično ravnomerno raspoređena po Srbiji, odnosno da nijedna oblast javnog sektora u širem smislu nije imuna na korupciju, da su obrasci slični i da je samo pitanje gde i koliko ima prilike da se korupcija razvija.

Nema sumnje da postoji dosta problema u atraktivnim delatnostima javne uprave poput pitanja izdavanja raznih vrsta dozvola. Druga oblast je ona gde se troši mnogo novca a kontrola je nedovoljna, poput javnih nabavki, subvencija, i drugih oblasti gde može doći do pretakanja javne imovine u privatnu. Dakle to su neke oblasti koje su ranjive. Ako pitate građane, mnogi će reći će da je sudstvo najproblematičnije, ali taj utisak je pre svega zasnovan na sporosti rada ovih institucija, a ne uvek na direktnoj korupciji koja stoji iza doluka.

Treba se boriti protiv korupcije tako što će u svim oblastima biti smanjivana diskreciona ocvlašćenja, što će se ukidati neposredne dozvole i odobrenja, što će biti obezbeđena javnost podataka i nadzor nad radom svakog organa, a taj nadzor naročito nedostaje tamo gde se troši najviše novca.

Povezani sadržaj