Privredna komora Srbije (PKS) saglasna je sa ocenom Evropske komisije da treba ubrzati reformu administracije i konsultovati ostale učesnike u privrednom procesu prilikom izrade zakona. PKS međutim ne podržava pozitivne ocene o industijskoj politici koje su iznesene u nedavno objavljenom Izveštaju o napretku Srbije.

Kao i Godišnji Izveštaji o napretku Srbije ka Evropskoj uniji iz prethodnih godina, ovogodišnji Izveštaj  je pokazao da uvažava preporuke koje treba da usmere i olakšaju strukturne reforme u Srbijii, a u skladu sa kriterijumima za pristup EU.

Isto tako, ove godine Izveštaj o napretku Srbije ka EU je pokazao izuzetnu sličnost sa godišnjim zaključcima i preporukama Provredne komore Srbije (PKS) o ekonomskim merama Vlade Srbije i poslovnoj klimi od kojih je većina sadržana u dokumentu koji je nazvan: Predlog ekonomskih mera za 2012 – 2016.

Taj dokument je napravila Privredna komora Srbije, a njena Skupština usvojila radi podrške naporima nove Vlade Srbije da kreira održive i efektivne mere politike koje su fokusirane na ispravljanje ozbiljnih poremećaja kao i primenu održivih srednjoročnih mera.

U skladu sa tim, u Izveštaju o napretke Srbije ka EU za 2012. godinu EU Komisija komentariše da bi Vlada trebalo da poboljša konsultacije sa učesnicima u kreiranju mera  i razvije praćenje sprovođenja novog zakona. Dobar način za sprovođenje ovakve prakse predstavljaju zaključci i preporuke Studije o poboljšanju regulatornog procesa koju je napravila GIZ projektna grupa, a posebno zato što su se oni razvili u skladu sa dobrim praksama EU Komisije i država članica Evropske unije.

Mi takođe pozdravljamo komentar da se reforma javne administracije obavlja usporeno i da je ometana nedovoljnom političkom predanošću, a u skladu sa tim, mišljenja smo da reforma javne administracije nije samo u vezi sa pitanjem smanjenja broja agencija i regulatornih tela, već i efikasnošću i činjenicom da nivo poreza i doprinosa koji se plaćaju moraju da budu u srazmeri sa troškovima za pruženu uslugu.

Reforma javne administracije direktno zavisi od političke volje Vlade i to je pokazao najveći broj funkcionalnih analiza i relevantnih studija razvijeno tokom nekoliko proteklih godina.

Nažalost, ne delimo mišljenje Komisije o pozitivnim stavovima koji se tiču preduzeća i politike industrije u Srbiji, zato što same činjenice da određeni instrumenti i institucije koje su ustanovljeni i određene studije ili strategije koje su usvojene nisu garancija za efikasnu politiku industrije i jak MSP sektor.

Naprotiv, Akt o malom biznisu još uvek nije postao zvanični okvir za politike Vlade, a prvi vidljivi znaci slabih rezultata bili su nedavno usvojene mere Vlade koje se tiču smanjenja administrativnih troškova za mikro preduzeća kao i najava relaksirajućih mera poreske politike (rokovi plaćanja PDV-a).

Drugi dokaz slabih rezultata koji je sadržan u komentarima Komisije odnose se na politiku obrazovanja: ograničen napredak načinjen je u polju obrazovanja i obuke. Bolja implementacija reformi u viskom obrazovanju ostaje izazov, a reforme u sektoru stručnog usavršavanja i obuke još uvek bi trebalo ubrzati.

Pored toga, nismo upoznati sa bilo kojim napretkom u definisanju i usvajanju neke regulative u polju industrije. Čak i nedavno usvojena Strategija industrijskog razvoja Srbije za 2011 – 2020 predstavlja dokument koji ne služi svojoj svrsi, što znači da je nepoznato da li je ovaj dokument još na snazi i koji pokazatelji ukazuju na njegovu primenu.

Jedini vidljiv i aktivan instrument u politici industrije su mere državne pomoći čija efikasnost se dovodi u pitanje u pogledu principa industrijske politike, ali i uzimajući u obzir njihovu usklađenost sa relevantnim delovima Acquis.

Privredna komora Srbija trenutna izrađuje nacrt dokumenta koji se zove Nacionalni program za sprovođenje principa Akta o malom biznisu koji će biti dostavljen Vladi nakon toga sto bude usvojen od strane Foruma  MSPD i preduzetnika.

Povezani sadržaj