Abel Mateus, izvestilac za Srbiju pri Komisiji Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj

Mogu da kažem da postoji napredak u Srbiji u oblasti zaštite konkurencije, ali da uvek može bolje. Ljudi ne shvataju  da konkurencija znači niže cene proizvoda i da je ujedno veoma važna za preduzeća. Jer, konkurencija ih podstiče da prave bolje proizvode. Konkurencija je veoma važna u smislu unapređenja razvoja i povećanja životnog standarda građana. Vidimo da zemlje koje su najnaprednije u ovoj oblasti beleže i daleko veći nivo razvoja od drugih.

Razgovarala: Mirjana Pantić

Komisija UN za trgovinu i razvoj započela je proces "skrininga" politike konkurencije u Srbiji u okviru kojeg ste kao izvestilac boravili u sedmodnevnoj poseti Beogradu. Sa kim ste se sastajali i kada ćete predstaviti izveštaj o Srbiji?

Pripremam pregled politike konkurencije u Srbiji za Komisiju Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (United Nations Commission on Trade and Development – UNCTAD). To će biti predstavljeno skupštini UNCTAD iduće godine. Sreo sam se ovde sa predstavnicima Komisije za zaštitu konkurencije, Ministarstva trgovine i usluga, Upravnog suda, kao i sa univerzitetskim profesorima, predstavnicima poslovnih udruženja, udruženja za zaštitu potrošača i predstavnicima regulatornih tela. Ovo je prvi put da UNCTAD radi "skrining" u Srbiji.

Kakve utiske iz Srbije nosite sa sobom?

Mislim da je Srbija napravila značajan progres u ovoj oblasti. Komisija za zaštitu konkurencije radi još od 2006. godine i već je obradila nekoliko značajnih slučajeva u ovoj sferi. Ove sedmice je u Srbiji zalebeležena i prva presuda koju je doneo Upravni sud u oblasti zaštite od monopola, a koja se odnosi na zloupotrebu dominantne pozicije na tržištu mleka. Takođe, prošle godine je usvojen i novi zakon u oblasti zaštite konkurencije koji je usaglašen sa regulativom Evropske unije. Mislim da postoji napredak u sprovođenju zakona. Naravno, ostao je dug put do zaokruživanja procesa njegove primene.

Evropska komisija upravo kritikuje Srbiju što zakone koje usvaja parlament država ne sprovodi u dovoljnoj meri ili ih često uopšte ne sprovodi. Da li delite mišljenje Komisije?

Sprovođenje Zakona o zaštiti konkurencije znači da su slučajevi pred sudovima procesuirani do kraja, odnosno da su kompanije kažnjene jer su kršile zakon. Dakle, moramo da vidimo taj napredak. Mislim da se novim Zakonom o zaštiti konkurencije Srbija pripremila za to.

Da li presuda Upravnog suda da Denjub fuds grupa (Danube Foods Group) ima monopol na tržištu otkupa mleka znači da je Srbija otišla korak napred u borbi protiv monopola?

Ne znam sve detalje slučaja, čekam još na neke informacije od Komisije za zaštitu konkurencije. Ipak, mislim da je to veoma interesantan slučaj zato što je to slučaj takozvane ekonomske zavisnosti. Velike firme su zloupotrebile male proizvođače mleka od kojih otkupljuju sirovinu. Ne postoji mnogo slučajeva ovog tipa u Evropskoj uniji i zato sam veoma zainteresovan da vidim dalji razvoj događaja, jer sam tokom posete Beogradu čuo da je i republički tužilac pokrenuo pretktivični postupak protiv odgovornih u ovom slučaju.

Koji su, po vašem utisku, ključni problemi u oblasti borbe protiv monopola u Srbiji?

Problem Srbije je to što se ona sada nalazi u procesu tranzicije. Kao što znate, postojanje konkurencije na tržištu uslovljeno je vladavinom prava i strukturom tržišta. Postoje i druge oblasti koje su povezane sa konukurencijom, poput javnih nabavki. Dakle, moraju da postoje dobri zakoni u svim ovim tim oblastima, kao i da se omogući njihova brza i efikasna primena. Veoma je važna i uloga sudova u ovom procesu.

Imam utisak da u nekim oblastima Srbija mora da uloži dodatni napor. Na primer, u oblasti obezbeđivanja konkurencije na tržištu važno je da postoji još slučajeva koji će biti procesuirani pred sudovima. Imamo prvi slučaj (Salford), ali je važno da se osigura i to da preduzeća koja krše zakon budu sankcionisana. Za sada, još čekamo da vidimo prve kazne koje će biti izrečene. Govorim o kaznama koje iznose od jedan do 10% godišnjeg prihoda kompanije koja je prekršila zakon u prethodnoj godini. Treba da vidimo kada i kako će ta sankcija biti primenjena.

Druga važna oblast su javne nabavke. Tu moramo da vidimo napredak. Takođe je Srbiji potrebna i jača organizacija koja se bavi zaštitom potrošaca i koja će braniti njihov interes.

Ko po vašem mišljenju ima jaču monopolsku poziciju u Srbiji – država ili tajkuni?

Nisam najbolje upućen u politički aspekt ovog problema. Mada, mislim da država treba da vodi računa o tome da kada privatizuje javno preduzeće ne treba da ga prepusti jednoj kompaniji, jer tako stvara monopol u privatnom vlasništvu. Vlada kroz proces privatizacije mora da bude oprezna. Ako, na primer, želi da privatizuje veliko javno preduzeće poput Telekoma, najbolje je da to privatizuje tako što će budući vlasnici biti tri ili četiri različita preduzeća, umesto toga da preduzeće bude u vlasništvu samo jedne kompanije.

Kakav će biti izveštaj o Srbiji koji ćete podneti UNCTAD-u? Pozitivan ili negativan?

Nisam još napisao izveštaj, ali smatram da u izveštaju za svaku zemlju postoji negativan i pozitivan aspekt. Mogu da kažem da postoji napredak u Srbiji u oblasti zaštite konkurencije, ali da uvek može bolje. Veoma je važno da ta politika ide rame iz rame sa primenom zakona o zaštiti konkurencije, privatizacijom, javnim nabavkama i borbom protiv korupcije, jer se tako može unaprediti konkurentnost u srpskoj ekonomiji.

Ljudi ne shvataju  da konkurencija znači niže cene proizvoda i da je ujedno veoma važna za preduzeća. Jer, konkurencija ih podstiče da prave bolje proizvode. Konkurencija je veoma važna u smislu unapređenja razvoja i povećanja životnog standarda građana. Vidimo da zemlje koje su najnaprednije u ovoj oblasti beleže i daleko veći nivo razvoja od drugih.

Povezani sadržaj