Suzan Kosinski Fric, direktorka misije USAID u Srbiji

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) će u narednih godinu dana za aktivnosti u Srbiji imati na raspolaganju oko 24 miliona dolara. Međutim, zbog ekonomske krize budžet USAID Srbija biće manji nego ranije zbog čega se neki veliki višegodišnji programi, poput podrške agrobiznisu i medijima, neće nastaviti. Fokus USAID u Srbiji biće na unapređenju poslovnog okruženja, regionalnom ekonomskom razvoju, reformi sudstva i podršci civilnom društvu. Tema u Srbiji ne treba da bude ko finansira nevladine organizacije, već kako one rade.

Razgovarala Ivana Pavlović

Sudeći prema Vašem sajtu, trenutno je aktuelan Strateški plan za Srbiju 2011 - 2015. Šta će biti prioriteti USAID-a u Srbiji u narednih nekoliko godina?

Trenutno u stvari radimo na novoj strategiji. Naime, USAID je izmenio način donošenja strategija, pa se od svih misija u svetu traži da sada donesu nove strategije. Moramo da je završimo ove godine, a važiće za period 2013 - 2017.

Fokus nove strategije u ekonomskom delu aktivnosti u Srbiji biće unapređenje poslovnog okruženja kako za strane tako i domaće investitore. Nastavićemo da radimo na regionalnom ekonomskom razvoju i programima direktne podrške kompanijama kako bi se unapredila konkurentnost. Ti programi će biti fokusirani na firme u južnoj Srbiji i Sandžaku koji su najnerazvijeniji krajevi zemlje.

Kad je reč o jačanju demokratije, nastavićemo da podržavamo vladavinu prava, a naročito reformu sudstva. Radićemo na unapređenju odgovornosti državnih institucija. Podržavaćemo same insitucije, a radićemo i sa organizacijama civilnog društva kako bismo im pomogli u zastupanju svojih interesa.

Sve vlade i donatori suočavaju se sa smanjenjem budžeta. Da li isto očekujete i za budžet USAID Srbija u narednom periodu?

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) je od 2001. godine do danas obezbedila više od 689 miliona dolara kako bi stimulisala ekonomski rast i razvoj političkih institucija u Srbiji.

Međutim, svakako ćemo imati manje novca nego ranije. Za naredni period očekujemo oko 24 miliona dolara za fiskalnu godinu 2013. koja je počela 1. oktobra i traje do septembra naredne godine.

Koliko tačno ćemo imati na raspolaganju 2014. ne znam jer će predsednik Obama uskoro podneti Kongresu zahtev za finansiranje USAID i drugih programa američke vlade u Srbiji za fiskalnu godinu 2014. Dok se to ne desi ne možemo da kažemo koliko će to biti.

Ali, nadamo se, s obzirom da imamo petogodišnju strategiju, da ćemo imati podršku za naredni petogodišnji period, iako se budžet odobrava godišnje.

Da li će se smanjenje budžeta odraziti na vaše aktivnosti u Srbiji?

Budući da će nam budžet biti manji, moraćemo da budemo fokusiraniji u svom radu. Nekoliko godina smo imali veliki projekat o konkurentnosti koji je pokrivao nekoliko sektora od informaciono-telekomunikacionih tehnologija do filmske industrije širom zemlje, ali se on neće nastaviti, kao ni program podrške agrobiznis sektoru.

Nastaviće se podrška ekonomskom razvoju u Sandžaku i južnoj Srbiji i to će biti jedini program direktne podrške firmama.

U segmentu jačanja demokratije, ovog meseca se nakon 15 godina završava program podrške medijima preko nevladine organizacije IREX. Dosta smo uradili u tom sektoru, ali kako nismo imali dovoljno sredstava, a situacija u medijima danas je dosta drugačija nego pre pet ili deset godina odlučili smo da sa tim projektom završimo.

S obzirom da su obuka i tehnička podršku srpskim medijima način na koji mi inače radimo a to više nije problem u medijskom sektoru u Srbiji, odlučili smo da ne nastavimo da radimo u toj oblasti.

Pokušavamo da naglasimo ključne elemente podrške kako bismo mogli Srbiji da napreduje u ekonomskoj i demokratskoj tranziciji i da se u procesu približavanja EU što više usredsredi na oblasti koje su važne za evropske integracije.

Osim ekonomske krize koja još traje u Srbiji, šta su po vama rizici koji bi mogli da ugroze vaše planove i projekte u Srbiji?

Najviše me brine ekonomska kriza. Prvo, kriza utiče na nivo sredstava koji će američka vlada izdvojiti za programe pomoći u inostranstvu. Drugo, što se tiče našeg rada u Srbiji, što Srbija duže bude u krizi teške odluke o ekonomskim reformama će se još teže donositi. Srbija mora da donese teške odluke o budžetu i subvencijama za industriju.

Nova strategija rada u Srbiji odnosi se na period 2013-2017. Da li ćete nakon toga otići iz Srbije i kada je momenat kada USAID napušta jednu zemlju? Kakva su bila iskustva drugih zemalja?

USAID radi tako što na godišnjem nivou prikuplja razna istraživanja i analize kao što su "Doing business" Svetske banke, Izveštaji o tranziciji EBRD-a ili izveštaji "Nacije u tranzitu" Freedom House. U suštini, poredimo zemlje u susedstvu ali važnije od toga je što imamo merila koja zemlja mora da ispuni da bismo otišli iz nje.

Prvobitno je kriterijum za odlazak iz zemlje bio nivo ekonomskog i demokratskog razvoja Rumunije i Bugarske iz 2002. godine kad su te dve zemlje dobile poziv da se priključe NATO.

Međutim, nedavno je Vašington odlučio da to nije dobar kriterijum i da je bolje uzeti u obzir nivo razvoja Hrvatske, Rumunije i Bugarske iz 2006. godine kad su tim državama odobreni poslednji fondovi USAID-a.

Dakle, kad zemlje dođe na taj nivo demokratije i ekonomskog razvoja, mi idemo iz Srbije. Nije kriterijum kad uđete u EU, pošto kao što vidite Hrvatska tek treba da postane članice, a USAID je napustio tu zemlju 2008. godine.

Na primer, ako govorimo o ekonomiji, neki od kriterijuma su koliko je učešće države u privatnom sektoru u smislu finansiranja i kakvo je poslovno okruženje.

Na strani demokratskih kriterijuma koriste se parametri "Nacije in transitu" Freedom house koji mere nivo vladavine prava, medije, civilno društvo, političke procese na lokalnom i nacionalnom nivou, korupciju, sudski sistem isl.

Kako ocenjuje ulogu USAID-a u Srbiji i dosadašnje rezultate?

Ostvarili smo dobre i konkretne rezultate u Srbiji. Srbija ima još da radi da bi dostigla standarde drugih zemalja, ali dosta je napredovala.

Da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima ? Gde je Srbija u odnosu na druge zemlje u regionu u pogledu podrške koju je dobila od USAID-a?

Najveće misije USAID u regionu su na Kosovu i u BiH, a najmanje u Albaniji i Makedoniji. U "sredini" po nivou finansijskih izvora je USAID u Srbiji i Crnoj Gori, budući da pokrivamo programe i u Crnoj Gori.

Puno smo postigli u Srbiji u radu sa našim lokalnim partnerima. Upravo smo završili agrobiznis projekat u toku kojeg smo radili sa skoro 900 kompanija iz tog sektora. Obim prodaje i izvoza tih kompanija porastao je više od 150 miliona dolara, a otvoreno je blizu 9.000 novih radnih mesta.

U okviru Projekta za ekonomsku sigurnost koji se sprovodi u južnoj Srbiji i Sandžaku, radimo na jačanju izvoza oko 200 malih kompanija. Reč je o kompanijama iz sektora poljoprivrede, ali i tekstilne i obućarske industrije koje su postigle preko 156 miliona dolara prodaje.

U Sanžaku smo pomogli osnivanje klastera proizvođača odeće ASSTEX, a na jugu Srbije pomogli smo osnivanje klastera proizvođača obuće „Koštana“.

Takođe, pomogli smo prehrambenim kompanijama iz Sandzaka da dobiju Halal sertifikate i one će uskoro otvoriti prvu prodavnicu Halal hrane u Beogradu, što znači da smo radili sa kompanijama iz različitih sektora.

U sektoru podrške razvoju demokratskih institucija, radili smo na automatizaciji rada i smanjenju broja starih predmeta u svih 16 privrednih sudova i Višem privrednom sudu.

Ovaj projekat poslužio je kao model za reformu ostalih sudova u Srbiji, i sada oni sudovi sa kojima sarađujemo, a to su deset osnovnih sudova,  pokazuju smanjenje u broju starih predmeta od 18% i stopu rešavanja predmeta od 115%.

Prošle godine se završio se Projekat reagovanja i planiranja u vanrednim sitacijama. Na nacionalnom nivou radili smo na donošenju Zakona o vanrednim situacijama, kako bi se služba za reagovanje u kriznim situacijama ujedinila na jedno mesto, odnosno da se objedine delovi koji su pripadali Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Na lokalnom nivou radili smo sa lokalnim samoupravama, od kojih je 62 dobilo sertifikate da su spremne za reagovanje u vanrednim situacijama a obučili smo i 1.400 ljudi iz 120 opština koji rade u službama za reagovanje u vanrednim situacijama.

Ovo su naši najbolji projekti, ali radili smo puno toga.

Ako se pogledaju sektori, vrlo smo fokusirani u Srbiji na podršku demokratiji i na ekonomski razvoj, dok se u svetu i regionu USAID bavi i zdravstvom, obrazovanjem i sličnim oblastima. Na početku našeg rada u Srbiji otprilike polovina projekata se bavila jačanjem demokratije, a druga polovina ekonomijom. Zatim smo se malo više bavili ekonomijom dok će se u budućnosti više projekata odnositi na jačanje demokratije, a manje na ekonomiju.

USAID je u Srbiji radio i sa nacionalnim i sa lokalnim vlastima? Sa kim ste bolje sarađivali?

Ne mogu da kažem da li smo bolje sarađivali sa jednima ili drugima jer smo imali dobre partnere i na nacionalnom i na lokalnom nivou.

Dobro smo sarađivali sa Ministarstvo finansija, Fiskalnim savetom, i drugim partnerima kao sto su Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, sama Skupština itd.

Na lokalnom nivou radili smo sa puno opština širom zemlje. Radimo i sa nevladinim organizacijama, kao i sa privatnim sektorom.

Da li vaše iskustvo potvrđuje da su kapaciteti lokalnih vlasti slabi?

Ne bih rekla. Teško je kad se u isto vreme menjaju vlasti i na republičkom i na lokalnom nivou, jer se ne menjaju samo političari već i službenici koji su obavljali tehničke poslove. Bilo bi dobro kad bi Srbija mogla da razvije profesionalnu drzavnu službu kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou.

Ti se ljudi onda ne bi menjali, već bi se menjali samo oni koji donose odluke. Smena ne bi trebalo da ide celom vertikalom do najnižih nivoa. To nije neobično za zemlju u tranziciji, ali otežava stvari.

IREX više neće pomagati sektor medija u Srbiji, ali iz perspektive medija čini se da situacija nikad lošija u smislu finansijske održivosti  i uloge države. Da li u potpunosti prestajete sa podrškom srpskim medijima?

U stvari ne. Nameravamo da podržavamo medije kroz programe za civilno društvo  koji će se nastaviti. Međutim, to vise neće biti veliki projekat koji podržava samo medije. Američka ambasada takođe ima programe za medije i medijske treninge.

U poslednje vreme neke desničarske organizacije ponovo prave liste nepoželjnih medija koji se navodno finansiraju iz inostranstva i pritom ih etiketiraju kao "strane agente" i "izdajnike". Kao predstavnik velikog stranog donatora kako vi gledate na tu pojavu?

Crne liste ne pripadaju i nemaju ulogu u demokratskom društvu i nije dobro videti da su one danas deo dijaloga u Srbiji. Ako govorimo o kritici stranih donatora i finansijera nevladinih organizacija, USAID će nastaviti da podržava civilni sektor u Srbiji.

Veliki deo naših napora je razvijanje filantropije i podrška NVO u pridobijanju domaćih donatora i razvijanju te prakse u Srbiji.

Cilj je da dođemo do dana kada u Srbiji neće biti potrebni strani donatori. Mislim da se ljudi pogrešno fokusiraju na izvor finansiranja, da li je donator iz EU ili SAD, a poenta je da glavna tema bude da li NVO dobro rade u Srbiji a mislim da rade odličan posao.

Povezani sadržaj