Za više od 80% građana Kosova Srbija je neprijateljski nastrojena prema Kosovu, pokazalo je istraživanje Barometar bezbednosti na Kosovu koje je sproveo Kosovski centar za bezbednosne studije iz Prištine. Za većinu građana najveće unutrašnje pretnje po bezbednost su droga i alkohol, krađe i ubistva, kao i ilegalno oružje, dok je ekonomska kriza najveća spoljna opasnost.

Istraživanje je sprovedeno od 1. novembra do 1. decembra metodom direktnog intervjua u 1067 domaćinstava na Kosovu. U etničkoj strukturi  Albanci su činili 89 % ispitanika, kosovski Srbi 7 %, a ostale manjine 4%.

Za veliku većinu građana Kosova, Albanija, SAD i EU se smatraju prijateljskim zemljama. Na Makedoniju i Crnu Goru ispitanici uglavnom gledaju kao neutralne zemlje.

Na listi neprijateljski nastrojenih zemalja iza Srbije, slede Grčka i Rusija. Prema oceni ispitanika Srba - Srbija, Grčka i Rusija su prijateljske zemlje.

Više Srba koji su bili obuhvaćeni uzorkom gleda na EU kao na neprijatelja, njih 36 %, dok je za 30 % EU prijateljska institucija. Za kosovske Srbe SAD i Albanija su na vrhu neprijateljskih zemalja.

Na pitanje kako bi mogla da se garantuje bezbednost na Kosovu, najveći deo ispitanika je odgovorio da je to člansto u EU, više od 30 % ispitanika.Samo 18 % je smatralo da se bezbednost može garantovati nekom vrstom prisustva NATO na Kosovu.

Oko polovine ispitanika slaže se da broj trupa na Kosovu treba da ostane isti, dok je gotovo ujednačena podrška prodlogu da trupe treba povećati odnosno smanjiti.

Albanci ispitanici su više naginjali ideji da treba koncentrisati trupe KFOR-a na severu Kosova.

Za većinu ispitanika, preko 80 %, glavne pretnje po političku stabilnost Kosova su situacija na severu Kosova, ekonomske prilike i korupcija.

Ispitanici su gotovo podeljeni oko pitanja dijaloga Beograda i Prištine koji podržava 47 % anketiranih građana, a protivi mu se 48 %.

Oko 45 % je mišljenja da će dijalog doneti napredak u stabilnosti. Srbi više podržavaju dijalog, njih 45 %, ali su pesimističniji u pogledu ishoda u odnosu na Albance obuhvaćene istraživanjem.

Odakle vrebaju opasnosti

Ocenjujući trenutnu političku situaciju, dve trećine je navelo da je situacija "loša". Blizu 70 % se ne slaže sa tvdnjom da kosovske institucije zastupaju interese građana.

Nešto više od polovine je kazalo da bi kontaktiralo direktno institucije u slučaju da im treba neka usluga. Međutim, značajan broj njih, 40%, je kazao da su lične i rođačke veze, kao i povezanost sa političkim partijama bolja alternativa.

U izborni sistem Kosova ima poverenje manje od polovine ispitanika.

Za većinu građana najveće unutrašnje pretnje po bezbednost su droga i alkohol, krađe i ubistva, kao i ilegalno oružje. Nešto više od petine smatra da su ključna pretnja međuetnički sukobi, a za trećinu su to religijski konflikti.

Za tri četvrtine ispitanika najveća spoljna pretnja je ekonomska kriza. Za nešto više od petine njih postoji velika verovatnoća da se dogodi vojni napad i međunarodni teroristički napad.

Blizu 40 % ispitanika smatra da su najveća pretnja Kosovu strane ideje i životni stil.

Značajnije razlike u odgovorima nisu uočene u zavisnosti od etničke pripadnosti ispitanika, ali su stariji građani skloniji da veću nivo pretnje pripišu idejama iz sveta i vojnom napadu.

U istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku objavljenom prošlog meseca, za skoro trećinu žena i muškaraca u Srbiji najveća spoljna pretnja je NATO, odnosno politika velikih sila prema Srbiji i težnja za stvaranjem „Velike Albanije“ (ali svega oko 2%).

Nasuprot bezbednosnim pretnjama koje nas ugrožavaju spolja, bezbednost Srbije iznutra je, po mišljenju žena, ugrožena pre svega zbog velikih ekonomskih problema, ponašanja političara, tj. loše vlasti, korupcije i kriminala.

Muškarci imaju drugačiju percepciju s obzirom da je najveća pretnja bezbednosti Srbije po njihovom mišljenju ponašanje političara, tj. loša vlast, zatim korupcija i kriminal i tek onda ekonomski problemi.

Malo poverenje u sudsto

Na pitanje da ocene rad bezbednosnih institucija  ocenama na skali vrlo zadovoljan - nezadovoljan, većina građana Kosova, njih 72 %, bila je najzadovoljnija Kosovskim bezbednosnim korpusom.

Poređenja radi, nedavno istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kazalo je da je da građani Srbije najviše veruju vojsci, nešto manje policiji, a najmanje sudstvu.

Nešto umerenije zadovoljstvo ispitanici u Barometru bezbednosti Kosova pokazali su u slučaju KFOR-a 60 % i vatrogasnih službi 50 %.

Umereno zadovoljstvo pokazano je prema Kosovskoj policiji kojoj je zadovoljno samo 42 % ispitanika. Najmanje su zadovoljni radom carine 29 % ispitanika i Eulexom 22%.

Od ispitanika se tražila da ocene rad Kosovske bezbednosne agencije, ali je dve trećine građana navelo da nema dovoljno informacija o tome.

Ako se pogledaju samo odgovori kosovskih Srba, oni su generalno nezadovoljni radom bezbednosnih institucija, a najveću podršku je dobila Kosovska policija sa 23 %  Srba koji su zadovoljni radom te institucije.

Većina ispitanika, oko 60 %, smatra da je KFOR nepristrasan i fer, dok isto toliko njih ima potpuno suprotno mišljenje o Euleksu: da nije fer i nepristrasan.Ogromna većina, njih 87 %, podržava ideju o transformisanju Kosovskog zaštitnog korpusa u armiju.

Istraživanje je pokazalo da građani generalno imaju malo poverenja u pravosuđe na Kosovu. Gotovo dve trećine njih reklo je da nema ili ima vrlo malo poverenja u pravosuđe.

Samo 8% je zadovoljno radom sudova, a 36 % je donekle zadovoljno.

Na pitanje da definišu razlog nezadovoljstva, više od trećine je navelo sporost sudova, 28 % je reklo da nema poverenje u sudski sistem, a 12 % nije imalo dovoljno informacija o radu sudova.

Sa tvrdnjom iz upitnika "Sudovi su nezavisni" složilo se 14 % učesnika istraživanja.

U delu istraživanja koje se bavilo ekonomskom sigurnošću, 42 % je kazalo da ima malih problema sa ličnim prihodima, a 27 % da ima "ogromnih problema". Dovoljno prihoda za život ima 26 % njih, a 5 % je navelo da štedi.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj