Ključan uslov za napredak Srbije u procesu evropske integracije je puna saradnja sa Haškim tribunalom, ocenila je Evropska komisija u godišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu evropske integracije. Komisija je ukazala da vlasti u Beogradu treba da pokažu da čine sve da preostala dvojica optuženih pred Tribunalom u Hagu Ratko Mladić i Goran Hadžić budu uhapšeni i izručeni sudu u Holandiji.

Haški uslov našao se i u prethodnim izveštajima Komisije, ali i u zaključcima sastanka Saveta ministara 25. oktobra, na kojem je odlučeno da se Evropskoj komisiji prosledi kandidatura Srbije za članstvo u EU.

U izveštaju za 2010. se ističe da je tužilac Haškog suda Serž Bramerc (Srege Brammertz) u poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti UN predočio da je Srbija blagovremeno i primereno odgovarala na zahteve tužioca za dobijanje dokumenata, pristup arhivama i svedocima. Tužilac tribunala u Hagu je istakao profesionalizam i predanost operativnih službi koje tragaju za beguncima mada je preporučio da Srbija preispita strategije za hapšenje odbeglih optuženika Mladića i Hadžića.

"Nužno je da Srbija pojača operativne sposobnosti i usvoji mnogo stroži multidisciplinarni pristup hapšenju begunaca", navela je Komisija i ukazala da na to utiče i nedovoljan broj stručnih vojnih analitičara i obaveštajaca.

Kada je o Kosovu reč, Komisija je pohvalila uspostavljenje dobre saradnje Srbije s Euleksom oko istraga ratnih zločina na Kosovu. Pohvaljena je i odluka vlasti u Beogradu da u saradnji sa Evropskom unijom predaju rezoluciju o Kosovu Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Rezolucija usvojena 9. septembra trebalo bi da posluži kao osnov za pokretanje dijaloga Beograda i Prištine.

Od Srbije se traži i predusretljiviji stav prema učešću Kosova u regionalnoj saradnji i trgovini, uz priznavanje zasad spornog carinskog pečata Kosova i dalje unapređenje saradnje s Euleksom, posebno oko sređivanja prilika na severu Kosova.

Pozitivno je ocenjena i saradnja Srbije sa susedima, posebno sa Hrvatskom, ali i Bosnom i Hercegovinom. Pohvaljena je i stabilnost državnih institucija.

"Vlada je ostala stabilna i nastavlja da ispoljava visok stepen saglasnosti o uključivanju u Evropsku uniju kao strateškom prioritetu", podvukla je Komisija u analizi pridruživanja Srbije evropskim strukturama.

Međutim, na udaru kritike našlo se pravosuđe. Komisija je, naime, podsetila na nužnost završetka procesa reforme pravosuđa , jer je to bitan element demokratije i jedan od uslova u okviru kriterijuma iz Kopenhagena, čije je ispunjavanje neophodno za pristupanje EU. Reforma je važna i zbog uspešnije borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Komisija je konstatovala da manjkavosti i nemanje uvida u postupak izbora sudija i tužilaca "dovodi u pitanje nezavisnost pravosuđa", a takođe može da vodi i političkim uticajima na sudstvo.

U zaključku izveštaja EK o stanju pravosuđa u Srbiji navodi se da "srpski pravosudni sistem samo delimično ispunjava svoje prioritete" i da "postoji ozbiljna zabrinutost zbog načina na koji su sprovedene skorašnje reforme, posebno reizbor sudija i tužilaca".

Veliki broj zaostalih slučajeva takođe predstavlja razlog za zabrinutost, "posebno zato što su skorašnje reforme negativno uticale na ukupnu efikasnost pravosudnog sistema".

"Napredak u domaćim suđenjima za ratne zločine i dalje je spor. Postoji 20 sudskih slučajeva i istraga protiv 103 pojedinca", navodi Komisija.

Koprupcija široko rasprostranjena u Srbiji

Uz reformu pravosuđa kritikovana je i nedovoljna borba protiv korupcije. Velike zamerke su, kao i u slučaju drugih zemalja Zapadnog Balkana, iznete na račun "opšterasprostranjene korupcije".

Reforma pravosuđa i borba protiv korupcije ključne su oblasti u procesu pridruživanja EU za sve zemlje Zapadnog Balkana, zbog čega će kandidati koji budu počinjali pregovore o članstvu u Evropskoj uniji ubuduće polaziti upravo od poglavlja o tim temama.

U zaključku poglavlja o korupciji navodi se da je institucionalni okvir za borbu protiv korupcije postavljen početkom rada Agencije za borbu protiv korupcije janura 2010.

"Ipak, korupcija ostaje rasprostranjena u mnogim oblastima i dalje je ozbiljan problem. Pravni okvir i dalje pokazuje manjkavosti, posebno u nadzoru finansiranja političkih stranaka i zaštiti uzbunjivača (whistleblowers)", navedeno je u zaključku o korupciji.

Evropska komisija ukazala je da treba ojačati Agenciju za borbu protiv korupcije i unaprediti sprovođenje postojećih zakona, dok je potrebno uložiti više napora za bolje procesuiranje slučajeva korupcije, od istraga do konačih presuda.

Sve mere koje su srpske vlasti preduzele za ispunjavanje uslova za ukidanje "šengenskih viza" EU su istaknute kao uzorne, uključujući nadzor granica i pouzdanost dokumenata. Međutim, upozoreno je na pojavu "lažnih azilanata", koji zloupotrebljavaju bezvizni režim između Srbije i EU.

"Vidan napredak je ostvaren u borbi protiv organizovanog kriminala, a saradnja ključnih službi u Srbiji, regionu i međunarodnoj ravni je donela dobre rezultate u istragama na visokom nivou i hapšenja mnogih optuženih", navedeno je u  izveštaju Evropske komisije.

Pohvaljen je i napredak u borbi protiv terorizma pošto je usvojen zakon o vojnoj bezbednosti i vojnim obaveštajnim službama. "Nužno je, ipak, da se poboljša politika sprečavanja (terorizma). Baza podataka osumnjičenih za terorizam još nije uspostavljena", navela je Komisija.

Komisija je ocenila da u Srbiji postoje valjani zakoni protiv diskriminacije, ali da je to i dalje slučaj kad su u pitanju Romi, homoseksualna zajednica, žene, nacionalne manjine, uz opasku da je parada homoseksualaca bila napredak ka jamčenju ustavnih prava.

"Te grupe kao i borci za ljudska prava i novinari su na udaru govora mržnje i pretnji na šta vlasti retko reaguju", ukazala je Komisija.

Ocenjeno je da je dobar napredak ostvaren u zaštiti manjina, da su u Vojvodini sve bolje prilike u odnosima među etničkim grupama, dok i dalje ima nevolja s formiranjem nacionalog saveta Bošnjaka.

Komisija u Briselu je dala i veoma temeljitu analizu srpske privrede, uz konstataciju da je došlo do izvesnog rasta bruto domaćeg prozvoda, ali i nedovoljnog napretka u strukturalnim reformama, privlačenju stranog kapitala, uz očekivanje i nekih najnovijih nagodbi vlade u Beogradu i Međunarodnog monetarnog fonda.

Za dijalog o Kosovu potreban napor svih strana

U izveštaju o Kosovu, Evropska komisija ocenila je da je Kosovo ostvarilo "politički napredak", ali da velika zabrinutost postoji po pitanju vladavine zakona. Ukazano je i da je sposobnost kosovske javne administracije i dalje slaba, a da pravosuđe nije delotvorno.

"Kosovo je ojačalo posvećenost reformama u evropskom programu i politici i uspostavilo Ministarstvo za evropske integracije. Vlada je obezbedila uspešno sprovođenje dijaloga sa EU u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja", dodaje se u izveštaju.

Vlasti sada treba da pospeše tok reformi, sposobnost javne uprave je i dalje slaba i pravosuđe ne radi delotvorno. Prema mišljenju Komisije, na Kosovu je vladavina zakona i dalje ozbiljan predmet brige isto kao i suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.

"Saradnja s misijom EU za vladavinu prava Euleks je poboljšana i vlasti su, uz podršku Euleksa, pokrenule niz operacija za suzbijanje korupcije", ocenila je Komisija.

"Nužno je da se ti napori nastave i obuhvate borbu protiv organizovanog kriminala, droge i pranja novca", navedeno je u izveštaju.

Komisija je pohvalila napredak u decentralizaciji i sprovođenje lokalnih izbora 2009. godine u koje je bila uključena i zajednica kosovskih Srba.Sa druge strane, izražena je zabrinutost zbog severa Kosova, gde se dogodio niz incidenata praćenih nasiljem.

Evropska komisija je stavila do znanja da je podrška lokalnih zajednica tu važna, uključujući konstruktivnu ulogu u učvršćenju vladavine zakona, ali smatra da "uporedne strukture i dalje deluju, praveći štetu procesu decentralizacije".

Izvor: EurActiv i Beta

Linkovi

Evropska unija

Evropska komisija: Serbia 2010 Progress Report

Evropska komisija: Kosovo 2010 Progress Report

Povezani sadržaj