Aktuelne socijalno-ekonomske prilike u Sandžaku, dvoetničkom regionu koji čini šest opština na jugozapadu Srbije, ne ulivaju optimizam da će se veoma nepovoljni ekonomski parametri u tom delu Republike uskoro poboljšati. Uz ekonomske, Sandžak se danas suočava i sa problemima u političkoj i bezbednosnoj sferi, naglašava se u studiji o prilikama u tom regionu koja sadrži i preporuke za popravljanje stanja. Te preporuke podrazumevaju dijalog u rešavanju otvorenih političkih i verskih pitanja, veće poštovanje ljudskih prava, bolju međuopštinsku i prekograničnu saradnju, razvoj tolerancije i unapređenja u socio-ekonomskoj sferi.

"Kako bi se prevazišli brojni nesporazumi između bošnjačkih političkih lidera, lokalnih samouprava u Sandžaku i predstavnika verskih zajednica, Republika Srbija bi trebalo da osnuje posebno radno telo koje bi, polazeći od nepromenljivosti granica i zaštite vlastitog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, koordiniralo rad pojedinih ministarstava na terenu", navodi se u studiji "Socioekonomski i bezbednosni izazovi u Sandžaku".

U studiji se dodaje da bi to radno telo uključivalo i predstavnike lokalnih vlasti i predstavnike verskih zajednica, a moglo bi da uključuje i predstavnike lokalnih organizacija civlinog društva.

Projekat "Socijalno-ekonomski i bezbednosni izazovi u Sandžaku" realizovao je beogradski Centar za spoljnu politiku uz podršku Instituta za održive zajednice i USAID.

Povodom potrebe za većom zastupljenošću Bošnjaka u institucijama na lokalnom nivou posebno kada je reč o pravosuđu, sektoru unutrašnjih poslova i oružanih snaga, konstatuje se da je "neophodna direktna intervencija" nadležnih ministarstva ali i drugih segmenata državne uprave.

"Struktura zaposlenih u državnom sektoru u ovom delu Srbije trebalo bi da bude približna etničkoj strukturi opština Sandžaka", navodi se u studiji.

Prema iznetim podacima, u organima sudstva i tužilaštva u Novom Pazaru je samo 20% Bošnjaka, dok je među pripadnicima policije u tom gradu oko 30% građana bošnjačke nacionalnosti, iako je njihov udeo u ukupnom broju stanovnika 80%.

U studiji se ukazuje na problem formiranja Nacionalnog saveta Bošnjaka u Srbiji, a kao jedino rešenje za to se navodi "otpočinjanje dijaloga predstavnika bošnjačke zajednice u Sandžaku sa vlastima u Beogradu i unutarbošnjački dijalog".

Na isti način, kroz dijalog poglavara Islamske verske zajednice u Srbiji i Islamske verske zajednice Srbije, treba rešavati sukob dve islamske izajednice u korist vernika. Takođe, potrebno je ojačati i dijalog predstavnika islamske zajednice i Srpske pravoslavne crkve kako bi se vernicima dao znak da je tolerancija najviša civilizacijska vrednost.

U studiji se ukazuje na dugogodišnje zahteve bošnjačke zajednice za redefinisanje statusa Sandžaka uz konstantaciju da je ideja o posebnom statusu uglavnom odbacivana u Beogradu, a da Ustav Srbija dopušta samo formiranje asocijacije opštine za šta nije postojala "jasna težnja" opština u Sandžaku. Takođe, formiranje posebne jedinice regionalne smaouprave i autonomije nema uporište u drugim etničkim zajednicama u Sandžaku, a nema ni jedinstva među političkim predstavnicima Bošnjaka.

U studiji se navodi da, iako postoje rizici od delovanja pojedinih radikalnih muslimanskih konzeratvinih grupa, poput vehabija, i politički ekstremnih grupa, situacija nije dramatična ali da se vlasti moraju ozbiljnije pozabavitim tim tendencijama pre svega inkluzivnim prisutpom.

Bezbednosni značaj Sandžaka

U delu koji se odnosi na međunarodne uticaje, navodi se da je Sandžak za zapadne zemlje značajan iz bezbednosnih razloga s obzirom na geografski položaj i da je ključan i kao pogranična oblast pogodna za kriminalne aktivnosti poput šverca narkotika.

"EU posebno gaji interesovanje za sveopšte unapređenje situacije u Sandžaku pošto to pospešuje stabilnost kako Srbije kao države - kandidata za EU, tako i stabilnost na Zapadnom Balkanu. U tom smislu značajno je angažovanje zapadnih zemalja na unapređenju ekonomske i političkih prilika u Sandžaku i integrisanju Bošnjaka", navodi se u studiji

Konstatuje se i da Turska na različite načine finansijski pomaže region, a da na političkom nivou deluje "u tesnoj koordinaciji sa vlastima u Srbiji dok je Beograd do sada spremno prihvatao većinu turskih incijativa.

BiH kao matična država Bošnjaka ima pasivan pristup koji je uglavnom uslovljen nedostatkom sredstava i teškoćama sa kojima se ta zemlje suočava u funkcionisanju. Njen uticaj je više formalnog i promotivnog karaktera, a jedina institucija koja ima "konstantan, planiran i koordinisan uticaj" je Islamska zajednica BiH koja je i jedan od najglasnijih zagovornika većih prava Bonšjaka u Sandžaku i na neki način  promoter internacionalizacije tog pitanja.

U studiji se konstatuje da se teško može govoriti o bilo kakvim neformalnim i formalnim uticajima Crne Gore u srpskom delu Sandžaka, kao i da su svi njeni uticaji u okviru zvaničnih odnosa Srbije i Crno Gore.

U domenu poboljšanja međuopštinske i prekogranične saradnje pored ostalog se preporučuje da se za predstojeći budžetski period EU (2014-20) ili promene granice postojećih statističkih regiona ili omogući inkluzija opština u Sandžaku koje ne mogu da učestvuju u aktivnostima oba programa druge komponente IPA programa prekogranične saradnje (sa BiH i Crnom Gorom).

To je, kako se ističe, veoma značajno s obzirom na kulturnu bliskost i ekonomsku povezanost sandžačkih opština sa graničnim opštinama iz te dve države.

Priznati diplome sa univerziteta u Federaciji BiH

Među preporukama koje se odnose na poštovanje ljudskih prava u Sandžaku u studiji se ističe da republičke i lokalne vlasti treba da osiguraju poštovanje i implementaciju kulturnih prava Bošnjaka, da država treba sve da učini da se depolitizuju neka pitanja od značaja za bošnjačku zajednicu, kao i da se obezbedi puno poštovanje Okvirne konvencije za ljudska prava Saveta Evrope.

U kontekstu kulturnih prava Bošnjaka neophodno je u potpunosti osigurati pravo korišćenja, obrazovanja i informisanja na bosanskom jeziku, navodi se u studiji.

Neophodno je da Srbija po uzoru na zaključene sporazume sa Republikom Srpskom zaključi i sporazum o priznavanju diploma univerziteta na teritoriji Federaciji BiH, s obrizom da veliki broj građana Sandžaka studira na univerzitetima u BiH.

Takođe, ključno je i da se obrazovne institucije u Sandžaku uključe u obrazovni sistem Srbije zbog čega je neophodno da se što pre okonča proces akreditacije visokoškolskih institucija Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru.

Svaki četvrti građanin Sandžaka siromašan

Sandžak je suočen sa visokom stopom nezaposlenosti, nelikvidnošću privrednih subjekata, slabo razvijenom putnom infrastrukturom, korupcijom, krizom industrije džinsa i obuće, navodi se u studiji.

Gledano po razvijenosti, u skladu sa Zakonom o regionalnom razvoju iz 2009, od šest sandžačkih opština grad Novi Pazar i opštine Nova Varoš i Priboj svrstane su u treću grupu sa stepenom razvijenosti od 60% do 80% republičkog proseka dok su Tutin, Sjenica i Prijepolje u četvrtoj grupi sa stepenom razvijenosti ispod 60%.

Danas je u Sandžaku svaki četvrti građanin u kategoriji siromašne populacije, navodi se u studiji i podseća da Svetska banka već više decenija taj region definiše kao "oblast aktivno siromašne populacije".

Stopa nezaposlenosti u Sandžaku, prema stanju u septembru 2012. godine, iznad je registrovane na nivou Srbije od 28,26% pri čemu je u Novom Pazaru veća od republičkog proseka za gotovo dva puta a u opštini Tutin i za nešto više od dva puta. U Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici nezaposlen je svaki četvrti građanin, u Prijepolju i Priboju svaki peti a u Novoj Varoši svaki šesti.

Navodi se i da u Sandžaku u svim opštinama dominira zaposlenost u javnom sektoru, gde radi 66,6% ukupno zaposlenih, ali i da je udeo zaposlenih u privatnom sektoru od 33,4% relativno visok, što se delom pripusuje preduzetništvu.

U studiji se sandžačka ekonomija opisuje kao tzv. samonikla privreda nastala početkom devedesetih bez pomoći države i bankarskog sektora.

Oko 95% preduzeća u Sandžaku je u privatnoj svojini a 97% privatnih preduzeća ima do 50 zaposlenih. Samo 1% ukupnog broja preduzeća su velika sa više od 250 zaposlenih.

Prema podacima Agencije za privredne registre, na kraju 2010. u Sandžaku je bilo aktivno 1.470 preduzeća od kojih je više od 50% poslovalo u Novom Pazaru, gotovo 19% u Prijepolju a 10% u Tutinu. U strukturi privrede Sandžaka predvodi sektor trgovine sa 51% a slede prerađivačka industrija sa gotovo 22% i saobraćaj, skaldištenje i veze sa 7%.

Svaka od opština Sandžaka ima i svoje privredne karakteristike. Ekonomiju Novog Pazara, koji je privredni centar regiona, karakterišu proizvodnja džinsa i konfekcije, obuće, nameštaja, u Tutinu se izdvajaju prerada mesa i mleka, kao i u Sjenici, u Novoj Varoši proizvodnja i prerada voća i proizvodnja plastike, u Prijepolju tekstilna industrija i agroindustrija dok su u Priboju to uslužne delatnosti i hemijska industrija.

Prema ocenama iz studije, najveći interni problemi privatnog preduzetništva Sandžaka su nedostatak stručne radne snage i menadžerskog kadra. Istovremeno, imajući u vidu izvoznu orijentisanost većine preduzeća iz prerađivačke industrije, duga i komlikovana izvozno-uvozna procedura još je jedan od ograničavajućih faktora.

Istraživanje je, kada je reč o socio-ekonomskoj sferi, pokazalo i da Sandžak ima samo 265 kilometara savremenih magistralnih puteva, što čini tek 8,5% ukupne putne mreže u tom regionu. Gledano po opštinama, magistralni putevi u ukupnoj putnoj mreži učestvuju od 4,5% u Tutinu do 19% u opštini Prijepolje.

Preporuke autora studije, kada je reč o socijalno-ekonomskoj sferi, upućene su poslovnom sektoru Sandžaka, lokalnim vlastima, Republici i međunarodnoj zajednici.

U grupi preporuka poslovnom sektoru su usklađivanje obrazovnog sistema sa potrebama, obezbeđenje i intenziviranje saradnje sa udruženjima iz dijaspore, kao i jačanje poslovnog sektora kroz unapređenje veština upravljanja.

Lokalne vlasti bi pak trebalo da usmere aktivnosti na pronalaženje potencijalnih stranih investitora, razviju sistem socijalnih usluga pristupačan najugroženijima i uspostave zajednički, lobistički pristup sa poslovnim sektorom radi uspostavljanja stimulativnije fiskalne politike.

Kada je reč o odnosu republičkih vlasti prema Sandžaku u ekonomskoj sferi ističe se da samo aktivna politika države može stabilizovati i ekonomski osnažiti region a kao prirotet se izdvaja razvoj i unapređenje infrastrukture.

Međunarodnoj zajednici se preporučuje da podrži prioritete poslovnog sektora Sandžaka.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

Dokumenti

Socio-ekonomski i bezbednosni izazovi u Sandžaku.pdf