Projekat podržali
Sponzori mreže
|
EBRD: Srbija napredovala u zaštiti konkurencije
|
|
|
Objavljeno : 17.11.2010. | Ažurirano : 18.11.2010. |
|
|
|
|
|
|
Srbija je napredovala u zaštiti konkurencije, jednoj od devet oblasti kojima Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) meri napredak tranzicionih zemalja, objavljeno je danas u Izveštaju o tranziciji za 2010. godinu. Ocena Srbije u zaštiti konkurencije popravljena je sa dva na dva plus zahvaljujući usklađivanju zakona o zaštiti konkurencije s propisima Evropske unije i jačanju uloge Komisije za zaštitu konkurencije.
U Izveštaju o tranziciji EBRD prati napredak 29 zemalja, a Srbija je među osam država čija ocena je u nekoj oblasti promenjena.
Background EBRD u Izveštaju o tranziciji meri napredak 29 država u kategorijama privatizacije velikih preduzeća, privatizacije malih preduzeća. upravljanja i restrukturiranja preduzeća, liberalizacije cena, trgovine i spoljnotrgovinske razmene, regulative konkurencije, bankarstva, tržišta kapitala i opštih infrastrukturnih reformi.
Ocene EBRD-a se kreću od jedan do četiri plus, gde jedan označava plansku ekonomiju, a četiri plus usklađenost s principima slobodne tržišne ekonomije.
EBRD je 28. oktobra snizila procenu rasta bruto domaćeg proizvoda u 2010. za 0,3 procentna poena, na 1,6%.
Berglof: Nema napretka u regionu bez reformi
Glavni ekonomista EBRD upozorio je da postoji opasnost da vlade tranzicionih zemalja ugroze oporavak i dugoročni rast time što neće sprovoditi kljucne reforme. "Bez novih reformi ne može se očekivati povratak na dinamiku rasta koja je pre krize beležena u regionu", kazao je Berglof. On je upozorio da tranzicione zemlje u kojima EBRD radi sporije izlaze iz krize od ostalih zemalja koje imaju potencijal visokog rasta.
Izveštaj sadrži niz preporuka kreatorima politike o tome kako da obezbede održiv rast koji podrazumeva jačanje domaće valute i tržišta kapitala, povećanja rasta izvoza i poboljšanja poslovne klime. Priliv kapitala mora biti na nivou na kojem je bio pre krize, jer se u suprotnom moraju tražiti alternativni izvori, navodi se u izveštaju.
Berglof je upozorio da je neophodan razvoj domaćeg režišta kapitala i finansija u lokalnoj valuti. "Više kredita u lokalnoj valuti učiniće ekonomije manje ranjivim u slučajevima depresijacije kursa", kazao je on. U izveštaju se ističe i da zemlje koje su se pre krize oslanjale na priliv stranog kapitala moraju da povećaju izvoz.
Ocena Srbije
Kako je ocenio EBRD, Srbija je ostvarila značajan napredak u približavanju Evropskoj uniji, a dalje usaglašavanje zakona sa evropskim standardima doneće dodatne koristi Srbiji kada dobije status kandidata za članstvo u EU.
Prema ocenama EBRD, inflacija u Srbiji će biti umerena zahvaljujući obazrivoj monetarnoj politici Narodne banke Srbije i posvećenosti održanju stabilnosti domaće valute.
Očekuje se da će Srbija poštovati program u okviru kreditnog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ali se kao glavni izazov navodi mogućnost da vlada ne smanji potrošnju u skladu sa zacrtanim fiskalnim ciljevima. Srbija se u okviru aranžmana sa MMF obavezala na široke reforme javnog sektora, uključujući smanjenje troškova i broja zaposlenih u administraciji i izmene penzijskog sistema, navodi se i dodaje da su te mere neophodne da bi se obezbedili makroekonomski uslovi za održivi razvoj.
Prema oceni EBRD, najveći izazovi u strukturnim reformama u Srbiji su u infrastrukturnim sektorima, pre svega u energetici.
Prioriteti u oblasti strukturnih reformi u Srbiji su završavanje privatizacije nekoliko velikih preduzeća i unapređenje uslova za poslovanje, navodi se u izveštaju. Ocenjeno je da je privatizacija u Srbiji usporena, ali da je Vlada Srbije preduzela mere da oživi taj proces, posebno u oblastima telekomunikacija i aviosaobraćaja. Uspešne privatizacije Telekoma Srbije i Jat ervejza biće pozitivan signal posvećenosti Srbije da završi privatizaciju, ocenio je EBRD.
Prema navodima Izveštaja o tranziciji, Srbija bi trebalo da u finansijskom sektoru nastavi da jača regulisanje rada finansijskih institucija i razvoj lokalnog tržišta kapitala.
Srbija je najbolje ocenjena u domenima liberalizacije cena i trgovine i spoljnotrgovinske razmene, gde je dobila ocenu četiri, a najlošije u domenu tržišta kapitala i nebankarskih finansijskih institucija, gde je ocenjena dvojkom.
Izvori: Beta i EurActiv
Povezani sadržaj
|
|
|