U Srbiji se 28% preduzeća bavi sivom ekonomijom, među kojima su 32% "mlade firme".Suzbijanjem sive ekonomije Srbija može da poveća prihod od poreza za oko 1% bruto domaćeg proizvoda (BDP), rezultat je 20. marta predstavljene studije koju su uradili USAID Projekat za bolje uslove poslovanja i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN). Autori ocenjuju da su glavni razlozi za poslovanje u sivoj ekonomiji visoko poresko opterećenje rada, složene poreske procedure, kao i visok nivo tolerancije za rad u sivoj zoni.

Pod sivom ekonomijom se podrazumeva skup svih legalnih tržišnih aktivnosti koje se namerno prikrivaju od državnih organa.

Siva ekonomija je, kako je navedeno, najzastupljenija u građevinarstvu (43%), a zatim slede poljopriveda sa učešćem od 34 procenta i ugostiteljstvo i saobraćaj sa 33 %.

Rezutati ankete pokazuju da se naviše sivom ekonomijom bave preduzeća koja imaju pet do 19 zaposlenih i kompanije sa preko 250 zaposlenih (oko 32%).

Regionalno najviše firmi sklonih sivoj ekonomiji nalazi se u centralnoj Srbiji, navodi se u studiji koju su uradili USAID Projekat za bolje uslove poslovanja i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Anketa o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika na osnovu koje je procenjen obim sive ekonomije u Srbiji, pokazala je, kako je rečeno da je procenat zaposlenih koji rade bez ugovora od 1,9 do 23,9% od ukupno zaposlenih.

Učešće zaposlenih koji nisu prijavljeni na celokupnu zaradu je od 3,8 do 24,7%, dok je učešće prometa koji se obavlja u gotovini od 11,3 do 21,6% ukupnog prometa.

Navedeno je i da su glavni razlozi za poslovanje u sivoj ekonomiji visoko poresko opterećenje rada, složene poreske procedure, kao i visok nivo tolerancije za rad u sivoj zoni.

Zamenik ambasadora SAD u Srbiji Li Licenberger kazao je da Srbija treba veću pažnju da posveti rešavanju problema sive ekonomije jer njenim postojanjem država gubi konkurentnost.

On je naglasio i da zbog poslovanja privrede u sivoj zoni vlada gubi poreske prihode, dok preduzeća koja posluju u toj zoni, ostaju nedovoljno razvijena i nestabilna. Kako se precizira u toj studiji, procena je da bi boljim suzbijanjem sive ekonomije Srbija u naredne tri godine mogla da poveća prihod od poreza za oko 33 milijarde dinara.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Gorana Krstić je kazala da je siva ekonomija ozbiljan privredni i politički izazov, da nanosi direktnu štetu javnim finansijama, kao i da je "klopka" za najugroženije jer samo kratkoročno poboljšava njihov životni standard.

Na današnjem skupu rečeno je i da se u Srbiji siva ekonomija smanjila, odnosno da je u 2001. godine ona bila 33,2%, dok je 2010. ona procenjena na 30,1%BDP-a, kao i da od zemalja u okruženju veću stopu sive ekonomije imaju Bugarska, Rumunija i Hrvatska.

Među preporukama za smanjenje sive ekonomije su smanjenje fiskalnog opterećenja rada, poreskih stopa, pojednostavljenje poreskih procedura, promene Zakona o redu, zaustavljanje prakse prodaje na buvljim pijacama, ali i da se kroz sistem obrazovanja i javnog informisanja poveća svest građana o negativnim efektima sive ekonomije.

U studiji je navedena i preporuka da je potrebno ukinuti minimalnu osnovicu za socijalno osiguranje, a preporučljivo je i vratiti minimalnu zaradu sa sadašnjih 50% na 35 do 40% prosečne zarade. kao i smanjiti neformalne izvore finansiranja i sprečiti uvođenje novih nepotrebnih administrativnih obaveza.

Izvor: Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj