Broj građana Srbije koji su prošle godine zatražili azil u nekoj od članica EU povećao se za više od 6.000 u poređenju sa 2011. godinom. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, u 2011. godini su građani Srbije podneli 13.900 zahteva, dok je njihov udeo u ukupno podnetih 331.975 zahteva u EU u 2012. godini bio 6% ili 19.918 zahteva. Građani Srbije su, kao i 2011, na petom mestu po učešću u svim zahtevima predatim u EU, a najviše zahteva za azil su podneli u Nemačkoj, ukupno 12.810 ili 17% zahteva u toj zemlji.

U Luksemburgu je azil zatražilo 385 građana Srbije što je skoro petina svih zahteva, a slede građani Albanije sa 305 zahteva i Crne Gore sa 290 zahteva.

Broj ljudi koji su zatražili azil u EU u 2012. godini porastao je za skoro 31 hiljadu na 331.975, navodi EurAktiv. Procenje se da je 90 % ljudi prvi put podnelo zahtev, a oko 10 % je već to radilo ranije.

Građani Avganistana su prednjačili u zahtevima za azil u EU sa 8 % svih prijava, drugo mesto dele Sirijci i Rusi sa 7 % prijava, dok su građani Pakistana predali6 % svih zahteva.

Najviše prijava za azil, oko 70 %, predato je nadležnim službama u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji i Belgiji. Najviše prijava je bilo u Nemačkoj 77.500 ili 23 % svih prijava.U Francuskoj je azil zatražilo 60.600 ljudi ili 18 %, a u Švedskoj 43.900 ili 13 %.

Ako se broj zahteva za azil uporedi sa brojem stanovništva članice u kojoj je podnet zahtev, najveći pritisak tražilaca azila je zabeležen na Malti sa 5.000 zahteva na milion stanovnika, u Švedskoj 4.600, Luksemburgu 3.900, Belgiji 2.500 i Austriji 2.100.

Najmanji broj zahteva za azil u odnosu na broj stanovnika registovan je u Portugaliji, odnosno 30 na milion, Estoniji i Španiji 55, i Češkoj 70 zahteva na milion Čeha.

Statistika pokazuje da su neke članice naročito zanimljive za građane država iz kojih potiču azilanti. Tako dve trećine svih zahteva na Malti podneli su Somalijci, a više od polovine zahteva u Poljskoj predali su građani Rusije.

U 2012. više od četvrtine osoba koje su podnele zahtev za azil, dobilo je azil u EU.  U prvostepenom postupku odbijeno je 73 % zahteva za azil, 14 % je dobilo izbeglički status, 10 % subsidijarnu zaštitu, a dva % je dobilo pravo da ostane iz humanitarnih razloga.

Subsidijarna zaštita nije status izbeglice, već se pretpostavlja da bi osoba koja je zatražila status u slučaju povratka u matičnu zemlju bila životno ugrožena.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: unhcr.org

Povezani sadržaj