Ministarstvo pravde i državne uprave strože će kontrolisati rad privatnih izvršitelja, tako što će proveravati njihove poslovne knjige i da li dosledno poštuju Zakon o izvršenju i obezbeđenju, izjavila je 22. marta pomoćnik ministra u tom Ministarstvu Ljiljana Blagojević i upozorila da se ne sme dopustiti "kartelizacija profesije". Ministarstvo je do sada imenovalo 58 privatnih izvršitelja koji treba da povećaju efikasnost rada sudova, kao i da rasterete sudije. Deo stručne javnosti uvođenje privatnih izvršitelja i njihovo izjednačavanje sa sudskim izvršiteljima smatra neustavnim.
"Ministarstvo će u najskorije vreme početi da nadzire rad izvršitelja. Njihova zakonitost u radu je nešto što je imperativ", rekla je Ljiljana Blagojević agenciji Beta.
Član 71. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ne prediviđa sudsku kontrolu izvršitelja prilikom spovodenja izvršenja, kako to predviđaju zakoni zemalja u okruženju i kako je predviđao nekadašnji Zakon o izvršnom postupku Srbije iz 2004. godine.
Ljiljana Blagojević je kao posebnu opasnost istakla "kartelizaciju profesije" koju ne bi trebalo dopustiti, na šta je već ukazao i sam minnistar pravde i državne uprave Nikola Selaković.
"To je opasnost da se za većinu poslova angažuju isti privatni izvrštelji, da dođe do otimanja, da se tako izrazim, i ide se ka nekim zakonskim rešenjima kako ne bi došlo do toga", kazala je Blagojević i dodala da se za rešenje tog problema mora imati u vidu pravo na slobodno ugovaranje.
Ministarstvo je do sada imenovalo 58 privatnih izvršitelja koji treba da povećaju efikasnost rada sudova, kao i da rasterete sudije.
"Osnovna svrha zbog koje su propisi za privatne izvršitelje doneti jeste upravo povećanje efikasnosti rada sudova, ali i rasterećenje sudija", kazala je Ljiljana Blagojević.
Privatni izvšitelji imaju ista ovlašćenja kao i sudski izvršitelji. Oni imaju pravo da identifikuju stranke u postupku, pribavljaju podatke o imovini dužnika, da donose zaključke, spovode procenu, plenidbu i prodaju stvari.
Deo stručne javnosti uvođenje privatnih izvršitelja i njihovo izjednačavanje sa sudskim izvršiteljima okarakterisao je kao neustavno, pošto Ustav garantuje da sudska vlast pripada samo sudovima, opšte i posebne nadležnosti, i ne predviđa izuzetke.
Ljiljana Blagojević smatra da odredbe zakona nisu u suprotnosti sa Ustavom. "Ne kosi se (sa Ustavom) ni u jednoj državi, pa ni kod nas. To je prosto delegiranje posla drugim organima," istakla je pomoćnica ministra.
Ona je objasnila da privatni izvršitelji postupaju strogo u okviru Zakona i na osnovu presude suda, odnosno rešenja o izvršenju. "Ne može da izađe na teren i sprovodi izvršenje u pogledu nečega, odnosno ako ne postoji izvršna isprava", rekla je pomoćnica ministra.
Po zakonu, izvršitelji mogu da sprovode izvršenje, od 7-22 časa tokom cele nedelje, dok je u zemljama Evropske unije propisano da mogu da vrše naplatu od ponedeljka do petka u vreme radnog vremena.
U Srbiji, većina privatnih izvršitelja izlazi na teren zbog naplate komunalnih usluga, što je potvrdila i pomoćnica ministra. "Komunalne usluge jesu ono što čini većinu zaduženja u ovoj državi. To je prosto realnost u kojoj živimo, 80% ukupnih izvršenja se odnosi na komunalne usluge," rekla je Ljiljana Blagojević i dodala da izvršitelji mogu da naplaćuju potraživanja i prema državi.
U svom radu izvrštelji se svakodnevno suočavaju s problemima, zbog čega im je na nedavnom sastanku ministra pravde Nikole Selakovića i presednika Komore izvršitelja Mihaila Dragovića obećana asistencija u rizičnim situacijama, koja će biti precizirana usvajanjem Zakona o pravosudnoj policiji.
Prema njenim rečima, netačnost podataka osnovna je prepreka da se dođe do informacija ko je dužnik, gde živi i kolika mu je imovina.
"Kada su podaci netačni ili je do njih nemoguće doći sudski izvršitelj obaveštava poverioca, i dalje je na poveriocu da li će da odustane od svog potraživanja i da se na taj način okonča postupak", kazala je Blagojević.
EurActiv Srbija
Stroža kontrola privatnih izvršitelja 
