Evropski komesar za proširenje Štefan File (Fule) urućiće sutra (24. novembra) Vladi Srbije Upitnik na osnovu kojeg će Evropska komisija izraditi mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Upitnik će imati oko 4.000 pitanja, a predstavnici vlasti u Beogradu najavljuju da će Komisija odgovore na njega dobiti već u prvom kvartalu naredne godine.

Pitanja Komisije su podeljena na tri celine, u skladu sa "kopenhagenskim kriterijumima" čije je ispunjavanje neophodno za prijem u EU. To su politički deo, ekonomski i pravni, koji se odnosi na sposobnost države za preuzimanje obaveza iz članstva u EU.

Komisija će kroz Upitnik "pročešljati" zakonodavstvo Srbije. Jedno od pitanja koje se u medijima pominjalo kao problematično jeste pitanje kontrole granica, koje treba da sadrži i odgovor na pitanje koje su granice Srbije. Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Djelić ranije je izjavio da će odgovor na to pitanje biti u skladu sa Rezolucijom 1244 i Ustavom, prema kojem je Kosovo autonomna pokrajina u sastavu Srbije.

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert) rekao je medijima početkom novembra da pitanja o Kosmetu neće biti, pošto će Upitnik prići tom pitanju sa statusno neutralne pozicije. EU kao organizacija, naime, nije priznala nezavisnost Kosova, već su to učinile 22 zemlje članice, dok pet država Unije i dalje tretira Kosovo kao deo teritorije Srbije.

U slučaju Makedonije, čiji je Upitnik sa odgovorima dostupan za javnost, najviše prostora posvećeno je poglavljima koja se odnose na poljoprivredu, političke kriterijume, industrijsku politiku, socijalnu politiku i zapošljavanje.

Odeljak o političkim kriterijumima sadrži, između ostalog, pitanja o borbi protiv korupcije, što je u izveštajima Evropske komisije jedna od slabih tačaka Srbije i celog regiona. Tu se traže informacije o usvojenim zakonima, ali i podaci o preventivnim merama i mehanizmima za sprovođenje zakona. Sudeći po makedonskom upitniku, Srbija će morati da odgovori i na pitanja o načinu izbora sudija i tužilaca i garancijama da su oni nezavisni. Evropska komisija je u Izveštaju o napretku  Srbije izrazila "ozbiljnu zabrinutost zbog načina na koji su sprovedene skorašnje reforme, posebno reizbor sudija i tužilaca". Konstatovano je i da manjkavosti i nedostatak uvida u postupak izbora sudija i tužilaca "dovode u pitanje nezavisnost pravosuđa", a mogu da vode i političkim uticajima na sudstvo.

"Tajming" za status kandidata nepoznat

Broj pitanja u Upitniku Komisije razlikuje se od države do države – za Hrvatsku je brojao oko 4.500 pitanja, za Crnu Goru 2.178 pitanja, a za Makedoniju oko 4.600 pitanja. U Kancelariji Vlade Srbije za evropske integracije napominju da Upitnik ima veliki uticaj na nastavak evropskih integracija Srbije i pregovore o članstvu, zbog čega je izuzetno važno da odgovori budu formulisani koncizno i jasno, a podaci provereni.

Iz iskustva zemalja regiona vidi se da je vreme potrebno za put od podnošenja zahteva za članstvo do dobijanja kandidature neujednačeno. Hrvatska je taj put prešla od februara 2003. do juna 2004. godine, a Makedonija za više od godinu i po dana. Komisija je pozitivno mišljenje o kandidaturi Crne Gore za članstvo dala u novembru 2010, dve godine nakon što je Podgorica aplicirala za status kandidata. Albanija je zahtev za članstvo podnela u aprilu 2009. godine, ali nije dobila status kandidata pošto je ovog meseca saopšteno negativno mišljenje Komisije o toj kandidaturi.

Razlikuje se i procedura nakon sticanja statusa kandidata – Hrvatska je pregovore počela u oktobru 2005. godine i trebalo bi da ih završi 2011, dok Makedonija već pet godina čeka početak pregovora o članstvu.

Komisija bi mogla mišljenje o Srbiji da objavi u novembru iduće godine, kada će objaviti i godišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu evropske integracije. Nakon toga Savet ministara EU će odlučivati o kandidaturi Srbije za članstvo u Uniji. Potvrđivanje kandidature Srbije za članstvo u EU značilo bi neku vrstu garancije da će država postati članica EU i da se to više ne dovodi u pitanje. Međutim, godina njenog prijema u članstvo i dalje bi bila nepoznata.

Odlučivanje Saveta EU o kandidaturi Srbije za članstvo istovremeno može ponovo da postavi saradnju sa Haškim tribunalom kao "kamen spoticanja" na putu ka punopravnom članstvu u Uniji. Čak i ako Komisija da pozitivno mišljenje o kandidaturi Srbije, Savet EU može da odlaže potvrđivanje te kandidature sve dok Srbija ne izruči preostalu dvojicu optuženih Ratka Mladića i Gorana Hadžića sudu u Holandiji.

Takođe treba uzeti u obzir i to da je 2012. izborna godina i da bi Brisel ponovo mogao da izađe Srbiji u susret i "pogura" je u procesu integracije. Na taj način bi Brisel izašao u susret proevropski orjentisanoj opciji na izborima. Takav scenario dogodio se pred prošle izbore održane 11. maja 2008. Holandija se zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom protivila potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i EU, ali je na kraju ipak popustila pred ostalim članicama, koje su smatrale da će potpis na sporazum pomoći proevropskoj opciji da dobije izbore. Sporazum je potpisan u samoj završnici predizborne kampanje, 29. aprila 2008, a proevropska opcija je dobila izbore.

Izvor: EurActiv

Povezani sadržaj