Saša Bejli (Sasha Baillie), ambasadorka Luksemburga u Srbiji

Srbija je ostvarila izuzetan napredak koji bi trebalo da vodi pozitivnoj odluci o datumu za početak pregovora sa EU, a sada je vrlo važno da se ulože svi mogući napori kako bi se uslaglasio i plan primene dogovora sa Prištinom. Uverena sam da će Vlada Srbije u narednim nedeljima pokazati političku hrabrost i odlučnost kako bi se to postiglo. Luksemburg će pružiti svu svoju podršku kako bi Evropski savet doneo pravu odluku i mislim da je zaista došao istorijski trenutak i za Srbiju i EU. Od početka godine broj građana Srbije koji dolaze u Luksemburg da traže azil drastično se smanjio i Srbija više ne izaziva zabrinutost u tom smislu. Luksemburg je pokrenuo projekte podrške zapošljavanju građana koji žive u siromašnim krajevima Srbije, pre svega na jugu.

Razgovarala Maja Poznatov

Da li Srbija može da očekuje datum za početak pregovora u junu? Kakav je stav Luksemburga, da li je ostvarila dovoljan napredak za to?

Srbija je ostvarila izuzetan napredak u ispunjavanju uslova štoi bi trebalo da omogući Evropskom savetu da se složi da otvori pregovore o članstvu.

Želim da pohvalim Vladu Srbije za izuzetnu političku hrabrost koju je pokazala i vrlo jasnu usredsređenost na budućnost, što je vrlo važno, i što će, uverena sam, takođe omogućiti Evropskom savetu da donese odluku da otvori pristupne pregovore sa Srbijom.

Verujem da je ovo istorijski trenutak za Srbiju i za Evropu.

Uverena sam, s obzirom na posvećenost koju je pokazala Vlada Srbije, da će u narednim nedeljima pokazati političku hrabrost, odlučnost i posvećenost kako bi obezbedila i da se postigne plan primene (dogovora između Beograda i Prištine od 19. aprila).

Verujem da će Evropski savet, s obzirom na već pokazanu posvećenost vlade, moći da donese pravu odluku.

Da li postoji mogućnost da Srbiji bude dodeljen datum i ako plan primene ne bude usaglašen sa Prištinom?

Uverena sam da će plan primene biti postignut i izuzetno je važno da se ulože svi mogući napori da se to učini na vreme za Evropski savet.

Ne mogu da zamislim da Evorpski savet neće moći da bude u stanju da donese odluku o otvaranju pregovora. Vrlo je važno da se u narednih nedelja učine ti napori.

Vlada Luksemburga će pružiti svu svoju podršku kako bi Evropski savet doneo pravu odluku.

Beograd strahuje da bi, ako Srbija ne dobije datum u junu, ta odluka mogla da bude odložena na duže zbog različitih događaja u EU, poput izbora u Nemačkoj. Koliko su ta strahovanja opravdana?

Mislim da nema mnogo razloga za takva strahovanja. Zaista sam sigurna i ne bih izražavala zabrinutost zbog toga. Srbija je ostvarila izuzetan napredak time što je postigla dogovor sa Prišitnom u pregovorima i mislim da će to biti prepoznato. Zaista mislim da je istorijski trenutak došao.

Da li ima ikakvih promena kada je reč o broju građna Srbije koji traže azil u Lukseburgu? Da li su i dalje među najbrojnijima?

Ne, nisu. Želim da prenesem zahvalnost Luksemburga vlastima Srbije na izuzetnoj saradnji na rešavanju ovog problema s kojim smo se suočili. Kao što znate, do 2010. do 2012. broj osoba iz Srbije koje su tražile azil u Luksemburgu bio je veliki - 43% ukupnog broja tražilaca azila.

Kroz saradnju sa Srbijom uspeli smo da utvrdimo stvarne uzroke zbog kojih je Luksemburg privlačan za njih, i mogli smo da rešavamo to pitanje i sa naše strane jer su postojale podsticajne okolnosti, a finansijska podrška je bila neproporcionalna. Mi smo to rešili u Luksemburgu. Takođe, ubrzali smo procedure za azil.

Takođe, i srpske vlasti su rešavale pitanje položaja pripadnika manjina u Srbiji, posebno u siromašnim delovima. Postoji jasna strategija, a uverena sam da će uslediti i njena potpuna primena.

S naše strane, sproveli smo i projekte kako bi pomogli ljudima koji žive u siromašnijim oblasti i više su motivisani da napuste zemlju. Pomažemo projektima čiji je cilj podsticanje zapošljavanja. Mislim da smo zajedno preduzeli odgovarajuće mere. Saradnja sa srpskim vlastima u postizanju tih rezultata je zaista bila dobra.

Od januara ove godine broj zahteva se izuzetno smanjio i tražioci azila koji dolaze iz Srbije sada, u prva četiri meseca, čine samo 5% osoba koje dolaze u Luksemburg da traže azil. Tako da se zaista situacija promenila, što vrlo cenimo.

Srbija zaista više nije zemlja zbog koje smo zabrinuti u tom smislu.

Luksemburg je ranije pomogao razvoj Beogradske berze. Da li postoje drugi planovi za pomoć Srbiji u razvoju finansijskih usluga?

Ima više projekata koje već sprovodimo sa Srbijom, a jedan od njih je i podrška berzi. Imamo program obuke u finansijskom sektoru, kao i program obuke za novinare - to je evropski program koji Luskemburg finansira i oni dolaze u Luksemburg u kome se nalaze i institucije EU. To je pravi način da se uspostave mostovi između evropskih zemalja.

Sproveli smo i projekte na jugu Srbije, posebno u siromašnim oblastima kako bismo ohrabrili zapošljavanje.

Podržavamo i Euraktiv Srbija za koji smatramo da ima važnu ulogu u informisanju društva u Srbiji o tome šta se dešava kada pregovori o članstvu zaista počnu. Važno je da se pruže informacije o tome i Luksemburg je to podržao.

Najavili ste i planove podrške razvoju malih i sređnih preduzeća u Srbiji.

To su projekti koje sada pokrećemo na jugu Srbije. Ideja je da pomognemo lokalnom stanovništvu da pokrenu posao, da im pomognemo da pomognu sebi kroz samozapošljavanje.

Vi se ambasador na nerezeidencijalnoj osnovi. Da li ste zadovoljni kontaktima sa srpskim vlastima i da li planirate da češće dolazite u Srbiju?

Kontakti su odlični. To je vrlo dobro i znači da su vrata Vlade Srbije otvorena. Vrlo je korisno da, kada postoji neka briga, imate ambasadora koji je, iako ne živi tu, most između naše dve zemlje. Naravno da bi bilo lakše da ovde boravim, pratim događaje i stvaram mrežu, što je, prirodno, teško kada niste fizički prisutnim.

Ali, mislim da je u vreme novih tehnologija lako pratiti šta se dešava u Srbiji: lako je okreniti telefon ili mobilni i razgovarati sa nekim ili poslati imejl. Moram reći da to vrlo dobro funkcioniše i nije nimalo komplikovano u saradnji sa vašom adminsitracijom.

U kontaktima nemamo određeni vremenski raspored ili strukturu, komunikacija je vrlo spontana i neposredna: dobijem pitanje na primer putem imejla i mogu direktno da se pozabavim njime, ili ako ja imam pitanje, obratim se vašem ministarstvu.

Mislim da nije neophodna struktura koja bi bila formalnija od neposrednog pristupa zahvaljujući kome možemo da delujemo kada god je potrebno.

Povezani sadržaj