Pregovori o članstvu u EU su višegodišnji proces koji počinje analitičkim pregledom zakonodavstva zemlje kandidata, takozvanim skriningom, koji je do sada uglavnom trajao oko godinu dana. Pregovori o članstvu, nakon političke odluke o otvaranju, mogu u tehničkom smislu brzo da počnu pošto počinju skriningom ali je za otvaranje i zatvaranje pojedinačnih poglavlja potrebno vreme. Neretko se na tom putu ispreče i bilateralni sporovi zemlje kandidata sa nekom članicom, pošto članice odlučuju o otvaranju i zatvaranju poglavlja. Proces pregovora o članstvu je vremenom postao složeniji kako se i samo ustrojstvo Unije menjalo i sticala iskustva u prethodnim krugovima proširenja.

Pregovori, nakon političke odluke o otvaranju, formalno počinju međuvladinom konferencijom na kojoj predstavnici vlada članica EU i zemlje kandidata razmenjuju pregovaračke okvire. Prethodno taj okvir usvaja Savet EU.

U okviru analitičkog pregleda utvrđuje se u kojoj meri je zakonodavstvo države kandidata usklađeno sa pravnim tekovinama EU i to u svakom pregovaračkom poglavlju.

Analiza tokom skrininga pruža osnovu za pregovaračke pozicije zemlje kandidata, dok je za Evropsku komisiju pokazatelj spremnosti države kandidata za otvaranje pojedinih pregovarackih poglavlja.

Pravna tekovina je podeljena u 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih se o 33 pregovara dok su dva poglavlja - institucije i ostala pitanja, tehnička.

Pravnu tekovinu EU čine primarno zakonodavstvo koje obuhvata osnivačke ugovore i sekundarno zakonodavstvo - uredbe, direktive, odluke, preporuke i mišljenja, kao i akti poput rezolucija, izjava, smernica i zajedničke akcije.

U pravnu tekovinu se ubrajaju i principi definisani u presudama Evropskog suda pravde, opšta načela prava i međunarodni ugovori.

Dužina trajanja skrininga zavisi od složenosti pravnih tekovina EU u nekom poglavlju, a prema dosadašnjim iskustvima taj proces je trajao od 12 do 15 meseci.

Tri faze skrininga

Skrining se sastoji od tri faze i u prvoj Evropska komisija predstavlja pravne tekovine EU podeljene u pregovaračka poglavlja, što se naziva eksplanatornim skriningom. Sledi bilaterlni skrining u okviru koga zemlja kandidat predstavlja svoje zakonodavstvo Komisiji, utvrđuje razlike u odnosu na evropsku pravnu tekovinu i daje okvirne planove za dalju harmonizaciju.

Evropska komisija zatim usvaja izveštaj sa skrininga i ako se oceni da zemlja kandidat nije spremna da otvori određeno pregovaračko poglavlje, postavljaju se merila koje je potrebno prethodno ostvariti.

Merila se moraju ispuniti i za zatvaranje poglavlja.

Odluku o otvaranju i zatvaranju poglavlja donose jednoglasno claniče EU, a dosadašnja iskustva su pokazala da na taj proces mogu uticati bilateralni sporovi sa članicama, poput hrvatsko-slovenačkog spora oko granice.

Hrvatskoj je za ispunjavanje merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja trebalo između jedne do dve godine.

Merila za otvaranje pregovora su uglavnom preporuke za usvajanje strategija, zakona i podzakonskih akata i ispunjavanje ugovornih obaveza sa EU, dok se merila za zatvaranje pregovora odnose na efikasnu primenu pravnih tekovina,izgranđu kapaciteta za sprovođenje i praćenje rezultata.

U tom smislu u pregovorima reforme konačno dolaze u prvi plan, kao i primena zakona, a iskustva govore da su pregovori dug proces koji zahteva punu reformu institucija i velika ulaganja.

Novi pristup u pregovorima

Proces pregovora o članstvu je vremenom postajao sve složeniji: nekada u pregovorima nije bilo merila i zemlje su pregovarale grupno, poput istočnoevropskih zemalja koje su pristupile EU 2004. godine.

Slovačka je samo u prvoj godini pregovora otvorila polovinu poglavlja, i to lakših, dok će Srbija otvoriti pregovore sa najtežim poglavljima 23 i 24 koja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu zakona i bezbednost.

Nakon iskustva sa Bugarskom i Rumunijom koje nisu u potpunosti ispunile standarde u tim oblastima, EU je u 2011. usvojila novi pristup proširenju koji podrazumeva da se poglavlja 23 i 24 otvaraju na početku pregovora a zatvaraju na kraju kako bi se zemlja što bolje pripremila za članstvo.

Taj pristup će se prvi put primeniti u slučaju Crne Gore s kojom su pregovori otvoreni u junu 2012. godine. Crna Gora još, međutim, nije usvojila ta dva poglavlja.

Pregovori o članstvu u EU nisu pregovori u uobičajenom smislu - ne pregovara o samim evropskim propisima već o uslovima pod kojima će neka zemlja prihvatiti i sprovesti pravne tekovine EU.

Zemlja kandidat može da traži evenutalni prelazni period za usklađivanje pa i izuzeće, što se odobrava vrlo retko, a pre stupanja u članstvo treba da u potpunosti primeni pravne tekovine EU.

Prelazni rokovi podrazumevaju dodatno vreme za primeni pravne tekovine EU u nekom poglavlju, a hrvatski pregovarači preporučuju da treba biti oprezan u zahtevima za odlaganje jer ima puno poglavlja u kojima se treba uskladiti pa bi svako odlaganje samo produžavalo proces.

Hrvatska je tražila odlaganje u slučaju rešavanja pitanja zajednickih graničnih prelaza i Neuma sa BiH.

Nakon otvaranja pregovora, utvrđuje se i pregovaračka struktura zemlje kandidata, odnosno formiraju pregovarački timovi.

Hrvatski pregovarači preporučuju da se biraju najstručniji ljudi za pregovaračke timove a ne nužno političari buduci da proces pregovora zahteva stručno znanje i višegodišnju posvećenost, a odlazak samo jednog clana pregovaračkog tima može da unazadi i uspori pregovore.

Pregovori traju više godina u zavisnosti od spremnosti i usklađenosti zemlje sa EU - u slučaju Hrvatske su trajali šest godine, od oktobra 2005. do juna 2011. godine.

Pošto se sva pregovaračka poglavlja privremeno zatvore, Evropski savet odlučuje o zatvaranju pregovora, a zatim se priprema Ugovora o pristupanju koji nakon potpisivanja moraju da ratifikuju sve članice EU.

Uobičajeno da se odredi datum kada će država postati članica, uz uslov da se proces ratifikacije do tada završi.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj