Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Region stabilniji nego pre 20 godina
|
|
|
|
Objavljeno : 19.09.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Čitav svet suočava se sa novim bezbednosnim rizicima, kao što su terorizam i klimatske promene, rekao je ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag dodajući da je saradnja ključ za upostavljanje mira i stabilnosti u čitavom svetu, pa tako i na zapadnom Balkanu. Istovremeno je direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila da je region "mnogo stabilniji nego pre 20 ili 10 godina" i da je tome značajno doprinelo potpisivanje sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Liht je kazala i da je "primenom Briselskog sporazuma ceo region gurnut ka evropskim integracijama".
Ragnar Kamsvag je 19. septembra na otvaranju trećeg Beogradskog bezbednosnog foruma podsetio da Norveška dve decenije učestvuje u mirovnim misijama na prostoru Balkana i najavio da će nastaviti da pruža podršku u očuvanju mira u regionu.
"Nastavićemo da pružamo podršku kako bi se region zapadnog Balkana iz konfliktne transformisao u zonu bezbednosti", istakao je Ragnar Kamsvag na forumu koji se ove godine održava pod nazivom "Da li je država u procesu (de)konstrukcije? Rizici i odgovori sa Balkana i šire".
Direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, čiji je fond jedan od organizatora foruma, rekla je novinarima da se sve zemlje sveta svakog dana suočavaju s nečim što je "novo i opasno".
"Pre 20 godina svet je sanjao da će biti manje bezbednosnih izazova posle hladnog rata, ali to se nije dogodilo", ocenila je Lihtova.
Ona je navela i da je ekonomska kriza takođe postala uzrok sukoba i kao primer navela Grčku u kojoj je u nemirima došlo i do ubistava.
Sonja Liht je rekla i da je region "mnogo stabilniji nego pre 20 ili 10 godina" i ukazala da je veliki korak napred bilo potpisivanje sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
"Primenom Briselskog sporazuma ceo region je gurnut ka evropskim integracijama i ja nisam među skepticima. Vidim da procesi na polju evropskih integracija za region odmiču bez obzira na brige da je došlo do preopterećenja od proširenja", kazala je Liht.
Dodala je da je "kiseonik EU proširenje i oni to znaju".
Prema najavama organizatora, na Forumu koji traje do 21. septembra, pored predstavnika državnog vrha Srbije, učestvovaće i strani zvaničnici, među kojima su šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak, ambasadori SAD i Švajcarske u Beogradu Majkl Kirbi i Žan Danijel Ruh, bivši šef italijanske diplomatije Franko Fratini, kao i predstavnici nevladinih organizacija i nezavisni eksperti.
Na Forumu će biti održane debate o prespektivi Balkana i Kosovu, Siriji, sajber kriminalu, ali i korupciji i kriminalu.
Granična policija najbolji primer regionalne saradnje
Granična policija je najizraženiji primer regionalne policijske saradnje u zemljama Zapadnog Balkana, ocenila je danas u Beogradu istraživačica u makedonskoj nevladinoj organizaciji Analitika Cvete Koneska.
Ona je istakla da je saradnja pogranične policije rezultat približavanja zemalja regiona EU kao i izražena zainteresovanost EU za oblast kontrole granica.
“Regionalna saradnja makedonske i albanske pogranične policije je intenzivnija, ima više formalnih vidova komunikacije i saradnje. To je posledica sporazuma na višem nivou i interakcija ministara”, navela je Koneska na trećem Beogradskom bezbednosnom forumu.
Granična policija je najmlađa institucija u policiji koja u Makedoniji postoji od 2000. godine zbog čega je, za razliku od drugih sektora u policiji, od početka formirana u skladu sa evropskim propisima i standardima, dodala je Koneska.
“Oni (pogranična policija) su fizički i mentalno najudaljeniji od centrale policije koja je obično u svim zemljama u glavnom gradu. Za razliku od drugih policajaca, oni imaju neformalne kontakte sa policajcima sa druge strane granice”, rekla je Koneska.
Prema njenim rečima, primetna je promena u obuci i obrazovanju policije u regionu iako se u obrazovnim sistemima i dalje “recikliraju stare predrasude kao što su podele na prijatelje i neprijatelje ili preporuke o intenzitetu saradnje sa drugim policijama”.
Doktorant u Londonskoj školi ekonomije sa dugogodišnjim vojnim iskustvom, Džonatan Marli (Jonathan Marley), istakao je da su iz konflikta na Balkanu proizašli novi modeli vojske.
Govoreći o preispitivanju uloge odbrambenih snaga, on je naveo da je jedno od važnih pitanja kako civili razumeju ulogu vojske koja se značajno promenila u poslednjih 20 godina.
Marli, koji je od 2004. do 2007. godine radio u NATO snagama na Kosovu, naveo je da bi približavanje evroatlantskim integracijama moglo da utiče na gubitak legitimiteta vojske među građanima.
“Srpske i hrvatske snage imaju snažne veze sa narodom, što se ne može reći za Bosnu i Hercegovinu u kojoj zbog prirode konflikta postoji pitanje legitimiteta vojske među građanima”, rekao je Marli.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
