Srbija će u ekonomskom delu Upitnika odgovarati na pitanje o planovima za završetak privatizacije i o poništenim privatizacijama, što je oblast koju je Evropska komisija kritikovala u ovogodišnjem Izveštaju o napretku. U izveštaju je ukazano da je privatizacija u 2009. usporena, da najmanje atraktivna preduzeća tek treba prodati, a da je broj poništenih privatizacija zbog neispunjavanja obaveza porastao na skoro 25% planiranih preduzeća za privatizaciju.

Evropska komisija od Srbije traži i informacije o tome kako je trošen novac od privatizacije i koliko je država do sada dobila od prodaje društvenih i javnih preduzeća. U Izveštaju Evropske komisije o Srbiji navodi se da je od 2002. do kraja 2009. od privatizacije dobijeno 2,6 milijardi evra. Prema Zakonu o privatizaciji, 50% novca se troši za restrukturiranje i razvoj privrede, a deo sredstava odlazi i za penzije, razvoj lokalne infrastrukture, vraćanje dugova čija je Srbija garant i naknadu građanima čija je imovina nacionalizovana.

Problem za Srbiju moglo bi da bude pitanje o subvencijama, budući da je u Izveštaju ocenjeno da država i dalje preko pravnih i finansijskih mehanizama utiče na konkurentnost i da su državne subvencije bile visoke i iznosile 2,2% bruto domaćeg proizvoda.

Od Srbije se traži da pruži podatke i o liberalizaciji cena, za koju je u Izveštaju ocenjeno da je u 2009. ugrožena jer je država intervenisala zbog nestašice mlečnih proizvoda i jestivog ulja. Odgovori na Upitnik trebalo bi da sadrže i informaciju o učešću privatnog i javnog sektora u privredi. Prema oceni Evropske komisije, učešće privatnog sektora u srpskoj privredi je i dalje nisko i iznosi do 60% u proizvodnji i broju zaposlenih u Srbiji.

Traženi i makroekonomski pokazatelji Srbije

U delu ekonomskih kriterijuma Upitnika, vlasti Srbije će pružati opšte informacije o makroekonomskim pokazateljima, privatizaciji i finansijskom sektoru. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, Srbija je u 2009. imala bruto domaći proizvod 14 puta niži od evropskog proseka, ali ipak viši od nekoliko zemalja članica. BDP Srbije je prošle godine iznosio 42,9 milijardi dolara, dok je prosek EU bio 607,9 milijardi. Najviši BDP u EU ima Nemačka oko tri hiljade milijardi dolara, dok BDP niži od Srbije imaju Kipar (23 milijarde dolara), Letonija (25,9 milijardi), Litvanija (37 milijardi), Estonija (19 milijardi dolara) i Malta (osam milijardi dolara), a nešto viši Bugarska (47,1 milijardi) i Slovenija (48 milijardi).

Inflacija je u EU u 2009. iznosila 1,9%, dok je u Srbiji bila 6,6%.

U delu ekonomskih kriterijuma, koji sadrži 59 pitanja, traže se i podaci o platnom bilansu, broju stanovnika i polnoj i starosnoj strukturi stanovništva, učešću privrednih sektora u bruto domaćem proizvodu, kao i o obrazovnoj strukturi stanovništva i kretanju plata u privatnom i javnom sektoru. Evropska komisija od Srbije traži i podatke o finansijskom tržištu, strukturi i kapitalizaciji bankarskog sektora i tržištu kapitala.

O mnogim ekonomskim temama od Srbije se detaljniji podaci traže u odeljku Upitnika o prilagođavanju srpskih standarda evropskim.

Izvor: EurActiv

Linkovi

Institucije

Vlada Srbije: Upitnik Evropske komisije

Povezani sadržaj