Otvaranje pregovora o članstvu sa EU prvi je po suštini značajan korak u integraciji Srbije u EU, pošto bi nakon niza godina u kojima su dominirala nerešena politička pitanja u središte procesa trebalo da konačno dođu reforme i primena zakona. Međutim, odnosi sa Prištinom će, kao i dalje nerešen krupan politički problem, nastaviti da utiču na sam tok pregovora, a Srbija je dobila i novo poglavlje posvećeno tom pitanju. Budući da još nije jasno kakvi će tačno biti zahtevi u pogledu odnosa sa Prištinom, postavlja se i pitanje dokle je Beograd spreman da ide u normalizaciji odnosa sa Kosovom, i koliko će i na koji način taj uslov remetiti normalan tok pregovora.

Autor Maja Poznatov, urednica portala EurAktiv Srbija

Evropska unija će 21. januara i formalno početi pregovore o članstvu sa Srbijom, nešto manje od dve godine od dodeljivanja statusa kandidata. Srbija se nadala da će i ranije dobiti datum za otvaranje pregovora, ali je već pri odlučivanju o status kandidata postalo jasno da to neće biti moguće bez napretka u normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Lideri EU su u decembru 2012. odlučili prvo da na proleće 2013. procene da li Srbija ispunjava sve uslove, pre svega one vezane za Kosovo, za početak pregovora o članstvu u EU i da, ako ocena bude povoljna, do juna odrede datum početka pregovora, a zatim su za jun odložili odluku.

Srbija je očekivala, nakon sklapanja sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom 19. arpila 2013. u Briselu, da i ranije, tokom prošle godine, dobije datum za pregovore, ali su se lideri EU junu opredelili za to da u načelu odobre otvaranje pregovora najkasnije u januaru 2014.

Beogradu se ipak izašlo u susret, jer su za razliku od drugih zemalja koje su to prošle, i pre formalnog otvaranja pregovora u slučaju Srbije omogućene pripreme, odnosno skrining ili analitički pregled usklađenosti zakona sa pravnom tekovinom EU.

Ovakva "obrnuta procedura" proizvod je mešavine uslovljavanja i razumevanja Brisela za napredak koji je Srbija ostvarila. Od Beograda je u junu 2013. zatraženo da ostvari napredak u odnosima sa Prištinom u skladu sa Briselskim sporazumom, ali mu je ujedno omogućeno da ne gubi vreme u tehničkim pripremama.

U celini, otvaranje preogvora predstavlja značajan korak u integracijama a preovlađuje utisak da je srpska vlada pre svega nagrađena zbog koraka koje je bila spremna da učini u normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Odluka o početku pregovora otvorila je i pitanje dokle je Beograd spreman da ide u tome, pošto se u pregovaračkom okviru EU koji su potvrdili lideri EU 20. decembra, navodi da Beograd i Pristina moraju sklopiti "pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa pre nego sto Srbija postane članica EU".

Sprski zvaničnici su demantovali da to podrazumeva priznanje nezavisnosti Kosova ili njegovo članstvo u UN.

Ističu i da je otklonjena mogućnost da pitanje Kosova bude spomenuto u svim drugim poglavljima, pored poglavlja 35, jer je iz pregovaračkog okvira izostavljen deo u kojem se navodi da pitanje Kosova može biti tretirano u svim pregovaračkim poglavljima.

Ostavljena je ipak mogućnost da se pitanje Kosova tretira u drugim poglavljima u izuzetnim i opravdanim situacijama.

Za Srbiju će tokom usklađivanja sa EU nesumnjivo izazov predstavljati i primena usvojenih zakona, što će biti uslov za zatvaranje poglavlja.

U tom smislu, za zemlju je ključno da ostvari kontinurane rezultate u različitim reformskim oblastima, a ne samo korake koji će biti "efektni" ali kratkorajni. Za Brisel će biti potrebno više od kozmetičkih promena da bi zaključio da zemlja zaista ispunjava uslove za članstvo.

Povezani sadržaj