Jasna Matić, Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo

U planu je zakon koji će obavezati državnu upravu da usluge pruža preko interneta. Sigurno je da će iduće godine liberalizacija tržišta elektronskih komunikacija kod nas biti ne samo u zakonima i na papiru nego i u stvarnom životu. U Srbiji bi u 2011. trebalo da bude moguće plaćanje preko Pej pala (Pay Pal).

Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović

Da li zaista postoji liberalizacija telekomunikacionog tržišta u Srbiji s obzirom na to da je veliki deo infrastrukture u vlasništvu Telekoma, a i u kablovskoj televiziji građani ne mogu da biraju između svih operatera ?

Tržište elektronskih komunikacija kod nas je u velikoj meri liberalizovano, ali stepen liberalizacije nije isti u svim segmentima. Mobilna telefonija je potpuno liberalizovana, fiksna telefonija je u procesu liberalizacije. Sada imamo operatora Orion telekom koji nudi bežičnu fiksnu uslugu, a očekujemo da će Telenor, koji je dobio licencu, početi u narednih nekoliko meseci da nudi usluge fiksne telefonije. Što se tiče kablovske televizije, konkurencija je na relativno nižem nivou i vi ste u pravu kada kažete da ne možete birati između svih kablovskih operatora, ali većina građana može birati između IPTV-a i nekog kablovskog operatora. Budući da je sada došlo do liberalizacije tržišta fiksne telefonije, operateri će nuditi IPTV kroz svoje pakete i sigurno je da će iduće godine ta liberalizacija tržišta elektronskih komunikacija kod nas biti ne samo u zakonima i na papiru nego i u stvarnom životu.

Koliko nedostatak infrastrukture utiče na liberalizaciju tržišta interneta?

Doneli smo potrebne zakone i pravilnike sa Ratelom pre dve godine, kada je omogućeno međunarodno povezivanje postojećih mreža elektronskih komunikacija. To je dovelo do pada cena i povećanja protoka na tržištu velikoprodaje interneta, a dalja liberalizacija zavisiće od toga koliko će se graditi infrastrukture i od efikasnog korišćenja postojeće infrastrukture. Već sada imamo nekoliko investicionih projekata, pre svega u polaganju optičkih kablova i sigurno je da će vrlo uskoro i tu početi da funkcionise jedan efikasan tržišni mehanizam koji treba da dovede do pada cena.

Kada će građani moći da koriste elektronski potpis u široj paleti usluga?

Za sada četiri organizacije izdaju sertifikovane elektronske potpise - Pošte Srbije, MUP besplatno za sve građane koji imaju čip na ličnoj karti, Privredna komora Srbije pre svega za preduzeća, a od nedavno imamo elektronski potpis na mobilnom telefonu. Budući da naši građani imaju u proseku preko jednog mobilnog telefona očekujemo da će to dovesti do velikog pomaka u korišćenju elektronskog potpisa. Taj proces u početku  mora biti spor. Nikome se ne isplati da u velikim količinama distribuira elektronski potpis ako nema usluga. Sa druge strane, nikome se ne isplati da investira u razvoj usluga ako nema ko da ih koristi. Naš plan je da jednim zakonskim aktom obavežemo sve organe uprave da najveći deo informacija i usluga postave na internet, od same informacije, preko formulara koji su neophodni za dobijanje različitih potvrda koje administracija pruža, a u idealnom slučaju da cela transakcija može da se obavi preko interneta uz pomoć elektronskog potpisa. Tako nešto ne može biti obavljeno za godinu dana, i za sada nije završeno ni u EU.

Kad će biti usvojen taj zakon?

Naš plan je da u idućoj godini radimo na tom zakonu i da pokušamo polovinom godine da ga završimo.

Kada će građani Srbije moći da plaćaju preko interneta preko Pej pala (PayPal)?

Nažalost, sa Paj palom kao mehanizmom plaćanja preko interneta nemamo mnogo sreće. Mi smo sa njima u stalnoj komunikaciji i Pej pal stalno tvrdi da će doći na naše tržište, ali se to nikako ne dešava. U razgovorima koje smo imali sa makedonskim kolegama vidimo da je i njihova situacija ista, da su u stalnom kontaktu sa Pej palom ali nikako ne dolaze na red. Sada imamo relativno čvrsta obećanja da će sledeće godine Srbija biti uvrštena među zemlje gde Pej pal funkcioniše, ali to ne zaviši od nas nego od same firme i njihove poslovne politike.

Da li iznose neke razloge zašto ne dolaze, potencijalne probleme u radu?

Dosta je teško da se njihova kompanija opredeli za to da investira u osvajanje novog tržišta i lokalizaciju usluge za relativno malo tržište sa relativno malo kupovne moći.

Šta će to konkretno doneti našim građanima?

Pej pal sa sobom donosi dve stvari. Jedna je način za plaćanje robe i usluga iz inostranstva na način koji je svuda u svetu prepoznat kao siguran i bezbedan. A druga svar, koja je za nas još bitnija i koja dolazi u drugom koraku prisustva Pej pala je mogućnost da naše firme prodaju robu i usluge na globalnom tržištu.  Da bi taj mehanizam bio efikasan potrebno je da postoji efikasan sistem uvoza i izvoza robe uz male troškove carinjejna, špedicije i transporta. To na žalost kod nas nije slučaj tako da je Pej pal samo jedan od elemenata koji treba da dovede do unapređenja elektronske trgovine. Ministarstvo za telekomunikacije je osnovalo radnu grupu za identifikaciju svih tih prepreka, pozvali smo i dobili članove iz svih relevantnih institucija - ministarstava finansija, trgovine i ekonomije i Narodne Banke Srbije, kako bismo u jednom trajnom procesu pokušali da unapredimo elektronsku trgovinu.

Da li će Vlada i dalje moći da utiče na odlaganje poskupljenja nakon prodaje Telekoma?

To što Telekom sada traži saglasnost na cene u fiksnoj telefoniji posledica je činjenice da je proglašen za operatora sa velikom tržišnom snagom, a ne činjenice da je država bila većinski vlasnik Telekoma. Ta situacija se u nekom kraćem roku neće promeniti – Telekom će još neko vreme sigurno biti operater sa velikom tržisnsom snagom što znači da će Ratel u određenom stepenu kontrolisati njegove cene.

Dešavalo se ipak da Vlada Srbije preporukama odloži poskupljenje koje je Ratel odobrio.

Teško da će to i dalje biti slučaj. To je i do sada bilo pitanje poslovne politike Telekoma, a ne bilo kakvih propisa.

Da li je Ministarstvo za telekomunikacije odgovorilo na pitanja iz Upitnika Evropske komisije

Ministarstvo za telekomunikacije je završilo svoj deo Upitnika.

U kojim segmentima telekomunikacionog tržišta Srbija nije usklađena sa standardima Evropske unije?

Mi smo se novim Zakonom o elektronskim komunikacijama i Zakonom o elektronskom dokumentu u potpunosti uskladili sa postojećim okvirom EU. Ostalo nam je nešto malo da uradimo na nivou podzakonskih akata u oblasti elektronskih komunikacija. U oblasti poštanskih usluga planiramo novi zakon kojim ćemo se uskladiti sa postojećim okvirom EU i to će za naše ministarstvo biti najveći posao.

Koje su izmene potrebne?

U domenu poštanskih usluga potrebne su izmene slične onim na ostalim tržištima regulisanih usluga. To podrazumeva dalju liberalizaciju procesa, korporatizaciju javnog poštanskog operatora PTT Srbija i promene koje to donosi sa sobom - tržišni način poslovanja, prepuštanje delova tržišta tržisnoj utakmici i smanjivanje dela usluga koje su rezervisane za javnog poštanskog operatera.

Srbija zaostaje za standardima EU u domenu elektronske uprave, informacionog društva, kako će to nadoknaditi?

Kako Srbija sve brže prilazi EU, sada sve brže posle najnovijih događaja u tom pravcu, tako nam se otvaraju i novi fondovi i mehanizmi. U slučaju našeg ministarstva i oblasti informacionog društva mi smo prošle godine dobili novi mehanizam finansiranja ICT PSP, znači informacione i komunikacione tehnologije i mehanizam za razvoj politika u toj oblasti, razvoj inovacija i uvođenje inovativnih servisa. Sigurno je da će nam to pomoći da budemo brži nego pre. Kod nas je pored zaostatka veliki problem jer je naša vlada na prvi znak krize obustavila ulaganja u informacione tehnologije, ali na sreću to je kratko trajalo i sada se te investicije ponovo vraćaju na nivo koji je neophodan da bi smo dostigli zemlje EU.

Povezani sadržaj