U Briselu su zvaničnici novinarima preneli da se Evropska unija snažno zalagala za to da se dijalog Beograda i Prištine pokrene već do decembra. Međutim, iz sadašnjeg unutrašnjepolitičkog razvoja na Kosovu proizilazi da će zbog vanrednih izbora i unutrašnjepolitičke situacije dijalog  morati da se pomeri za početak 2011. U EU preovlađuje stav da nije dobro što se posle uspešnog dogovora EU i Srbije u UN o rešavanju odnosa Beograd-Priština dijalog o tome pomera.

Piše: Dragan Blagojević

U krugovima Evropske unije više se ne krije izvesno nestrpljenje zbog odlaganja dijaloga Prištine s Beogradom. O tome će šefovi diplomatija Evropske unije na zasedanju danas (13. decembra) i u utorak u Briselu, uz ocenu izbora na Kosovu, dobiti izveštaj od visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton). Nezvanična šefica diplomatije EU će obrazložiti napore koje ona i njen tim ulažu da se što pre pokrene dijalog Beograd-Priština, što podrazumeva i što brže sastavljanje nove vlade na Kosovu, jer bez toga nema dijaloga.

To će, prema izvorima iz Evropske komisije, možda biti teže postići nego što se očekivalo. Glavni razlog je neizvesnost u vezi sa izbornim rezultatima, budući da postoje procene da premijer Hašim Tači i njegova dosad ključna vladajuća stranka mogu dobiti manje glasova nego što su očekivali. Unutar albanskog izbornog tela pojavile su se nove stranke koje imaju izgleda da dobiju izvestan broj poslanika u parlamentu, a među njima ima i onih čiji programi su ekstremistički - protive se dijalogu Prištine s Beogradom, a time i Evropskoj uniji… a traže i ujedinjavanje s Albanijom i "albanskim etničkim teritorijama”.

Neke uticajne opozicione stranke kosovskih Albanaca su pretile da neće priznati izborne rezultate, tvrdeći unapred da će biti "namešteni", što su čelnici u EU osudili kao apsolutno neprihvatljivo.
Dakle, ne isključuju se problemi i možda i izvesna politička nestabilnost posle izbora iako je, prema onome što su agenciji Beta rekli međunarodni diplomatski izvori u Briselu, do ostavke vlade i vanrednih izbora na Kosovu došlo "na preporuku jedne uticajne svetske države". Ocenjeno je, naime, da je bolje da posle izbora ojačana vlada u Prištini uđe u dijalog o odnosima s Beogradom.

Tači je, objasnile su diplomate u Briselu, očekivao i neki jasniji znak za dijalog EU s Prištinom o ukidanju evropskih viza za građane Kosova, ali za sada nema nagoveštaja kada će se to dogoditi. Tači je izjavio da je “na vezi s Briselom” i da do ukidanja viza EU za kosovske građane treba da dođe u roku od petnaest meseci. U Evropskoj komisiji su to opovrgli i  nedvosmisleno poručili da vlasti u Prištini prethodno moraju da ispune niz bitnih uslova, pre svega da vrate i uklope u društveni život na Kosovu hiljade kosovskih Albanaca koji ilegalno borave u zemljama EU, najviše u Nemačkoj.

Pregovori odloženi da ne bi bili ispolitizovani

U Briselu su zvaničnici novinarima preneli da se Evropska unija snažno zalagala za to da se dijalog Beograda i Prištine pokrene već do decembra. Međutim, iz sadašnjeg unutrašnjepolitičkog razvoja na Kosovu proizilazi da će zbog vanrednih izbora i unutrašnjepolitičke situacije dijalog  morati da se pomeri za početak 2011. Zvaničnici u Briselu su rekli da ne mogu da potvrde  izjavu kosovskog premijera Hašima Tačija da će srpsko-albanski pregovori početi u februaru.

Zamoljeni da objasne zašto dijalog već nije krenuo na tehničkom nivou, uz učešće stručnjaka i s temama koje nisu sporne ni za jednu stranu, saradnici Ketrin Ešton su objasnili da je zaključeno da bi tokom predizborne kampanje na Kosovu i takvi tehnički razgvori bili vrlo lako “veoma ispolitizovani”.  Zato je zaključeno da sve treba ostaviti do formiranja nove vlade u Prištini.

Prema pripremnim dokumentima za dvodnevno zasedanje šefova diplomatija EU, u koje je imala uvid agencija Beta, Savet ministara evropske dvadesetsedmorice “naglašava spremnost EU da olakša dijalog Beograd-Priština, utanačen rezolucijom u Generalnoj skupštini UN u cilju unapređenja saradnje, napretka ka EU i poboljšanja života ljudi”. Evropski diplomatski izvori su agenciji Beta preneli da je preovlađujući stav u EU da nije dobro što se posle uspešnog dogovora EU i Srbije u UN o rešavanju odnosa Beograd-Priština dijalog o tome pomera.

Ministri inostranih poslova Evropske unije bi, prema nacrtu zaključaka  zasedanja, koji su dati na uvid Beti, trebalo da pozdrave pojačano opredeljenje Kosova za sprovođenje evropskih reformi i pomak u dijalogu o uključivanju Prištine u proces stabilizacije i pridruživanja EU. Ponoviće se, međutim, da su na Kosovu glavni izazovi i dalje  nedostaci u vladavini prava, suzbijanju organizovanog kriminala, pranju novca, imigraciji, prilivu azilanata u EU, obezbeđivanju slobode izražavanja, kao i integracijama Srba i ostalih manjinskih zajednica i pospešenju pomirenja među zajednicama.

Nije dobro da Kosovo bude zamrznuti sukob

Srpski premijer Mirko Cvetković je prošlog četvrtka, na konferenciji o  evropskim integracijama Zapadnog Balkana u Briselu, potvrdio spremnost Beograda za što brže pokretanje dijaloga s Prištinom.
Verujemo, naglasio je Cvetković, da postoji za sve strane prihvatljivo istorijsko rešenje za Srbe i Albance i nije dobro da Kosovo bude zamrznuti sukob jer se nikad ne zna kada takav sukob može ponovo da bukne. Prema njegovim rečima, za pitanje Kosova je nužno naći trajno rešenje jer je to dobro i za region i za EU.

Cvetković je potom u posebnom razgovoru sa srpskim novinarima istakao da je dogovor u okviru UN o dijalogu s Prištinom, uz “dobre usluge” EU, ojačao položaj Srbije. Nije Srbija ta koja kasni s pripremama za dijalog s Prištinom, želeo je da ukaže srpski premijer. On je ponovio stav Beograda da razgovori s prelaznim vlastima kosovskih Albanaca  ne smeju dovesti do promena na terenu kad su u pitanju položaj i uslovi u kojima sad živi srpska zajednica na Kosovu.

Evropski komesar Štefan File je na skupu EU-Zapadni Balkan istakao da je bitno da se  pronađe efikasno rešenje za odnose Srbije i Kosova jer bi, u slučaju da se takvo rešenje ne nađe, to negativno uticalo na sve u regionu, pa i na sam život ljudi. File se založio za pragmatično rešenje odnosa Beograda i Prištine, bez obzira na pitanje statusa Kosova. To bi načelno trebalo da potvrdi tezu Beograda da pitanje odnosa Beograda i Prištine ne bi smelo ugroziti tempo približavanja Srbije članstvu u EU.

Prema diplomatskim izvorima, ima naznaka da se i u američkoj administraciji primećuju prvi otkloni od tvdog stava da Srbija ne može u članstvo EU ako ne prizna "realnost nezavisnog Kosova"… odnosno da bi se čak moglo razmišljati i o nekoj vrsti prećutne nagodbe o trajnom bitnom nadzoru Beograda nad severom Kosova i srpskim enklavama, iako se zvanično ne bi smelo govoriti o podeli.

Autor je dopisnik agencije Beta iz Brisela

Povezani sadržaj