Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dunavska strategija - razvojna šansa
|
|
|
|
Objavljeno : 14.12.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dunavska strategija, koju bi EU trebalo da usvoji u prvoj polovini 2011. godine, podstaći će razvoj podunavskog dela Srbije i jačanje veza sa susedima, izjavio je juče (13. decembra) potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Djelić. On je kazao da će prvi projekat u okviru sprovođenja Dunavske strategije u Srbiji biti revitalizacija Golubačke tvrđave i Golupca, za šta će Srbija i Evropska komisija izdvojiti 18,5 miliona evra, od čega 6,5 miliona evra naredne godine.
"Predviđeno je da bude izgrađen tunel koji će omogućiti da kroz tvrđavu više ne prolaze teretnjaci, kao i amfiteatar i žičara, što bi trebalo da doprinese da ovaj sada nerazvijeni region postane magnet za turiste", ocenio je Djelić, koji je sa šefom delegacije Evropske unije u Srbiji Vensanom Dežerom (Vincent Degert) i Natali Veršelde (Nathalie Werschelde) iz Generalnog direktorata za regionalnu politiku EU predstavio tu strategiju. Dunavsku strategiju je prošle sedmice usvojila Evropska komisija, a očekuje se da će je lideri EU usvojiti u junu naredne godine, za vreme mađarskog predsedavanja EU.
Natali Veršelde je govoreći o osnovnim ciljevima Strategije navela da je turizam "ozbiljan izvor prihoda i zato pruža veliku mogućnost za ekonomski razvoj". Ona je ukazala da su glavni ciljevi Strategije da se poboljša saobraćaj na Dunavu koji je četiri puta manjeg intenziteta nego na Rajni, ali i da se zaštiti životna sredina. Ona je rekla da treba poboljšati kvalitet vode i sprečiti gubitak biodiverziteta, ali i smanjiti broj poplava i industrijskih nesreća, poput nedavnog izlivanja toksičnog mulja u Mađarskoj.
Kako se navodi u saopštenju Evropske komisije, među prioritetima Strategije su i poboljšanje privrede u podunavskom regionu – jačanje istraživačkih kapaciteta, obrazovanja i informacionih tehnologija, podsticanje konkurentnosti preduzeća i ulaganje u veštine stanovnika, kao i snaženje podunavskog regiona unapređenjem institucionalnih kapaciteta i saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala.
Background Dunavskom strategijom je obuhvaćeno 14 zemalja, od čega osam članica EU – Nemačka (regioni Baden-Virtenberg i Bavarska), Austrija, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Bugarska i Rumunija i šest zemalja koje nisu člance – Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina. Te zemlje su sada u Procesu dunavske saradnje. Dunav je druga po dužini reka na evropskom kontinentu, posle Volge. Od njegovih 2.850 kilometara, plovno je 2.411 km. Dužina Dunava kroz Srbiju je 588 kilometara. Sliv Dunava zauzima površinu od 817.000 kilometara kvadratnih, od čega je 10% u Srbiji. U podunavskom regionu živi 115 miliona ljudi.
Evropska komisija je Strategiju pripremila na zahtev Evropskog saveta, koji je to od nje zatražio u junu 2009. godine. Komisija je Strategiju usvojila 8. decembra. Očekuje se da će je lideri EU usvojiti i zvanično pokrenuti u junu 2011. godine.
Veršelde je kao poseban izazov u primeni strategije navela neujednačednost razvoja podunavskih zemalja. "Dunav je dom nekih od najbogatijih zemalja, ali istovremeno i najsiromašnijih", kazala je ona i dodala da je cilj strategije da se smanji ta razlika. Ukazujući da je Dunav jednim svojim delom van EU, ona je navela da to stvara probleme kada se radi o sprovođenju Strategije zbog organizovanog kriminala u regionu. "Bitno je boriti se protiv organizovanog kriminala u regionu, a to ne može zemlja da radi sama već je potrebna saradnja. A ona će biti ojačana i kroz saradnju u Strategiji", zaključila je Veršelde.
Strategija bez sopstvenog budžeta
Pošto strategija neće dobiti sopstveni budžet, za projekte će se koristiti postojeći izvori finansiranja. "To (uspostavljanje sopstvenih izvora finansiranja) nije neophodno jer u regionu postoji dosta raspoloživog novca, posebno kroz kohezione fondove", kazao je evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han (Johannes Hahn). Osam zemalja članica EU iz podunavskog regiona za period od 2007. do 2013. godine ima na raspolaganju 100 milijardi evra iz kohezionih fondova EU. "Veliki deo tog novca je već usmeren na određene projekte, ali ima još sredstava na raspolaganju za projekte iz strategije", kazao je Han.
Cilj je da se uz pomoć Strategije novac svrsishodnije koristi i da se pokaže da makroregionalna saradnja može da pomogne u rešavanju lokalnih problema. Ovo je druga "makroregionalna saradnja" EU – prva je Strategija EU za region Baltičkog mora, pokrenuta 2009. godine.
Primena strategije nije vremenski ograničena, ali su postavljeni određeni rokovi za osnovne ciljeve: povećanje teretnog transporta Dunavom za 20% do 2020. godine, smanjenje zagađenja supstancama poput azota i fosfora na nivo iz 1960. do 2020. godine kako bi se obnovio ekosistem Crnog mora, dostupnost brzog širokopojasnog interneta svim građanima EU u regionu do 2013. godine, omogućiti održivu populaciju dunavske jesetre do 2020. godine. Da bi se ti ciljevi postigli predviđen je niz aktivnosti, među kojma su promocija Dunava kao turističke destinacije, izgradnja dva mosta između Bugarske i Rumunije, izgradnja postrojenja za preradu vode i uspostavljanje zajedničkih istraživačkih centara. Aktivnosti su predviđene akcionim planom. Prema najnovijim raspoloživim podacima, Dunavom je 2007. prevezeno 50 miliona tona tereta, što je manje od 10% kapaciteta te reke. Evropska komisija smatra da je neophodno da se postave jasni ciljevi, kako bi se aktivnosti fokusirale i da bi se priopriteti jasno znali.
Među ciljevima su i razvoj železničkih koridora i povećanje broja ribe u Dunavu. Dunavska strategija se preklapa sa Strategijom Evropa 2020. koju su lideri EU usvojili u junu 2010. godine i koja postavlja jasno definisane ciljeve po pitanju otvaranja radnih mesta, smanjivanja siromaštva, podizanje nivoa obrazovanja i ulaganje u istraživanje i razvoj.
Stavovi
"Očekujemo mnogo od ove strategije. Srbija će kroz Dunavsku strategiju biti po prvi i poslednji put deo jedne makroekonomske strategije. Otvaraju se neslućene mogućnosti za podunavski region. Novca će biti, ne odmah za sve, ali je važno očuvati perspektivu strategije", kazao je potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Djelić.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert) poručio je da sprovođenje Strategije koja je veoma važna svedoči o novoj fazi odnosa Srbije i EU. Naglasio je da je to "inkluzivna strategija koja razvija solidarnost između Srbije i svih ostalih država kroz koje protiče Dunav".
Koordinatorka evropskih liberala i demokrata u komitetu za regionalnu saradnju Evropskog parlamenta Ramona Manesku (Manescu) kazala je da će strategija omogućiti zemljama u podunavskom regionu da se bolje povežu, jer će unaprediti transport, energetiku, informaciomo društvo, podstaći očuvanje životne sredine i ojačati potencijal za socijalnoekonomski razvoj.
"Najveća prednost te strategije biće to što je komplementarna sa postojećim strukturnim fondovima i evropskom politikom susedstva, koja uključuje i zemlje koje nisu članice poput Hrvatske, Srbije, Ukrajine i Moldavije", kazala je ona.
Potpredsednica odbora za regionalni razvoj Evvropskog parlamenta Filiz Hjusmenova kazala je da očekuje da će uskoro svima biti jasno o značaju Strategije ta ubrzanje ekonomske i socijalne kohezije u makroregionu i za jačanje teritorijalne saradnje.
Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) ocenio je da bi vodni saobraćaj trebalo povećati inovativnim rešenjima, a ne tradicionalnim uklanjanjem prepreka za plovidbu tokom sezone niske vode jer će to narušiti biodiverzitet, a povećanje vodnog saobraćaja neće doneti očekivane ekonomske rezultate u podunavskom regionu. "Treba ulagati u inovativno konstruisanje brodova, kako bi se oni uklopili u postojeću dubinu vode, kao i u informacione sisteme i infrastrukturu koja ne narušava životnu sredinu", navodi se u saopštenju.
Izvor: Beta i EurActiv
Sledeći koraci
April 2011: Savet ministara bi trebalo da razmatra predlog Komisije
Jun 2011: Očekuje se da će Evropski savet zvanično usvojiti i pokrenuti Dunavsku strategiju
Povezani sadržaj
Linkovi
|
|
|
EurActiv Srbija
