Uprkos nagomilanim problemima srpskog društva, iz predizborne kampanje se ne bi reklo da stranke imaju konkretna rešenja. Skoro svi obećavaju bolji poslovni ambijent, podsticanje zapošljavanja, pomoć ugroženim grupama, kao i održavanje broja zaposlenih u javnom sektoru i nivoa penzija. Konkretni predlozi o tome kako će to postići su malobrojni, da li zbog nedostatka ideja ili zbog toga što su neke nepopularne mere neizbežne, ali stranke smatraju da im nije mesto u predizbornoj kampanji. EurAktiv daje pregled stavova stranaka o više ključnih pitanja. Na upit EurAktiva odgovorili su Nova demokratska stranka, Ujedinjeni regioni Srbije, Lista Dosta je bilo, Savez vojvođanskih Mađara, Srpska radikalna stranka, Treća Srbija i Dveri, dok su za ostale odgovori izvučeni iz novinskih izveštaja i saopštenja sa sajtova stranaka. Zabrinutost zbog nedostatka konkretnih odgovora izrazila je i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), na čiji upitnik o planovima za razvoj privrede je odgovorilo nekoliko stranaka, među kojima nisu oni za koje se očekuje da će dobiti najviše glasova u Skupštini - ni SNS, ni SPS, kao ni Demokratska stranka.

Dominantna tema ove predizborne kampanje nisu ni Kosovo ni EU, s obzirom na to da evroskeptične partije trenutno imaju dosta malu podršku - tu je DSS kao parlamentarna stranka, dok ostale poput Dveri i SRS imaju jako malu podršku. Mnogo su prisutnija obećanja o boljoj budućnosti, razvoju privrede i investicijama. Ono što upada u oči je da stranke i dalje za poboljšanje finansijske i ekonomske situacije zemlje ne najavljuju smanjivanje plata u javnom sektoru ili neke druge nepopularne mere, ali da nema ni planova za poboljšanje finansijske situacije u zemlji na neki drugi način. Nakon koalicije SPS-JS-PUPS, i lider SNS Aleksandar Vučić je obećao penzionerima da se u njihova prava neće dirati. Za detaljno pretresanje javnog sektora i otpuštanje onih koji nisu potrebni zalaže se samo bivši ministar privrede Saša Radulović, čija lista se jedva registruje u istraživanjima sa podrškom nešto iznad 1%.

Evropska unija

Nakon prelaska Srpske napredne stranke u proevropski blok pre nekoliko godina, antievropske stranke su ostale na margini političke scene. Dok bivše demokrate, raštrkane u Demokratskoj stranci i Novoj demokratskoj stranci, kao i LDP, ukazuju na svoj dug staž angažovanja na evropskim integracijama Srbije, Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije neprekidno ukazuju da su baš tokom njihovog mandata otpočeli pregovori o članstvu u EU, Savez vojvođanskih Mađara ističe da im je to prioritet, a apsolutnu podršku daje i URS.

Antievropski blok čine Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka i Dveri, čiji stav se može svesti na to da je put ka EU štetan za srpsku privredu. One se mahom zalažu za jaču saradnju sa Rusijom. Novina na političkoj sceni u pogledu EU je Treća Srbija, koja bi se po ovom kriterijumu mogla okarakterisati kao umerena evroskeptična stranka jer smatra da treba iskoristiti mogućnosti pregovora o članstvu u EU, kao i ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom za ekonomski razvoj, pa za oko 10 godina na osnovu zbivanja u EU odlučiti da li treba pristupiti Uniji.


Smanjenje dugova

Mere koje stranke predlažu za smanjenje dugova uglavnom se zasnivaju na većoj naplati poreza, otplati skupljih kredita novim jeftinijim pozajmicama i smanjenju nepotrebnih troškova u javnom sektoru, ali bez ozbiljnih rezova koji bi uključivali smanjenje državne uprave. Izuzetak predstavlja lista Dosta je bilo Saše Radulovića, čiji glavni cilj je da se pretrese javni sektor kako bi se otpustili svi oni koji zapravo ne rade, već su zaposleni isključivo po partijskoj liniji. Sa druge strane, iz SPS-a u kampanji poručuju da nema viška zaposlenih, nego manjka posla i da to treba da se promeni; jasne poruke o tome gde će se pronaći novac, međutim, nema.

U SNS-u kao čarobni štapić navode uzimanje jeftinijih kredita, uz pozivanje na lične veze lidera SNS-a Aleksandra Vučića koji je "obezbedio" nedavni kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Među merama SNS-a su i smanjenje troškova reprezentacije, službenih automobila i bolja naplata poreza. Za takozvanu "štednju na kamatama" zalažu se i Ujedinjeni regioni Srbije, dok Treća Srbija, pored prevremene otplate kredita i smanjenje rashoda, računa i na realizaciju kapitalnih projekata bez zaduživanja, kroz saradnju sa strateškim partnerima.

DS između ostalog predlaže da se za smanjenje zaduživanja koriste sredstva od privatizacije, NDS predlaže i reformu javnih preduzeća i javnog sektora, ali bez otpuštanja, već profesionalizacijom menadžmenta u javnim preduzećima i definisanjem jednakih platnih razreda u javnoj upravi, kao i efikasnijim korišćenjem državnog novca.

Antievropski blok i ovde ima specifičan pogled na stvari - Dveri traže prekidanje primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i vraćanje carina na poljoprivredne proizvode iz EU, kao i oporezivanje stranih banaka, dok Srpska radikalna stranka predlaže ukidanje svih agencija, prestanak finansiranja nevladinih organizacija, strogu štednju u državi i bolju naplatu poreza pre svega za tajkune.

Mere za podsticanje privrede

Poboljšanje poslovnog ambijenta, mere za razvoj odabranih sektora poput poljoprivrede, energetike i autoindustrije, podsticanje izvoza, neke su od tipičnih mera koje predlažu stranke za jačanje privrede. Ulaganje 600 miliona evra u razvoj 20 privrednih centara umesto u otpremnine i obezbeđivanje mogućnosti studiranja za sve koji imaju kvalitet predlaže Demokratska stranka, dok njihove dojučerašnje stranačke kolege iz sadašnje Nove demokratske stranke predlažu osnivanje institucije koja će davati povoljnije kredite privredi uz učešće bankarskog sektora, sa kamatom do 5%, sa rokom dospeća do 7 godina i počekom do 2 godine, kao i garancije za povećanje proizvodnje i izvoza.

Plan SNS za poboljšanje poslovnog ambijenta je usvajanje značajnih reformskih zakona do sredine jula, uključujući i zakone o radu, stečaju i privatizaciji, kao i o kancelariji za brze odgovore investitorima. URS između ostalog predlaže masovne javne radove, dok Treća Srbija kao osnovu za obnovu industrije navodi obezbeđivanje dugoročne energetske bezbednosti, a predlaže i uvođenje mikrofinansijskih institucija za finansiranje.

I u ovoj oblasti lista Dosta je bilo ima specifičnije odgovore, sa predlogom da se preduzećima pomogne smanjenjem poreza i doprinosa za zaposlene, kao i da se promeni sistem otpremnina i pojednostavi otpuštanje jer je, kako navode, to jedini način da se poslodavci usude da zapošljavaju na legalan način, uz ugovor o radu.

Štampanje novca i poništavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju su među merama koje predlaže antievropski blok. Tako se među merama Dveri osim osnivanja Razvojne banke Srbije pominju i osnivanje Fonda za razvoj koji bi punila, ali i kontrolisala, dijaspora, kao i "strogo kontrolisano" štampanje novca za finansiranje javnih i infrastrukturnih radova. Prekid evropskih integracija da bi se jačali odnosi sa Rusijom predlažu i Demokratska stranka Srbije i SRS, koji tome pridodaje i otvaranje komunalno opremljenih industrijskih zona, u kojima bi se zemljište prodavalo putem javnog nadmetanja.

Socijalna zaštita

Zaštita starih, trudnica i porodilja, kao i besplatna zdravstvena zaštita za sve, mere su koje preovladavaju u oboj oblasti. SPS i SNS su se u kampanji dosta okrenuli ka penzionerima, obećavajući da njihov položaj neće biti pogoršan i da će penzije pratiti rast zarada.

Mogućnost za majke da rade s pola radnog vremena do treće godine deteta, kao i obavezno srednjoškolsko obrazovanje kao prevenciju siromaštva predlaže Demokratska stranka. Nova demokratska stranka predlaže niz mera poput vaučera za kupovinu građevinskog materijala kako bi socijalno ugroženi poboljšlali svoje uslove stanovanja, formiranje mobilnih timova kako bi zdravstvo i socijalnu zaštitu učinili dostupnim svima, kao i pokretanje javnih radova i socijalnog preduzetništva kroz koji bi se i mladim obrazovanim ljudima omogućilo sticanje prakse.

Izradu socijalnih karata da bi se precizno utvrdio nivo potrebne pomoći predlažu i Nova demokratska stranka i lista Dosta je bilo, s tim što se lider liste Radulović zalaže za smanjenje "neselektivnog subvencionisanja" kroz dotirane cene struje i drugih usluga kako bi se pomoć usmerila ka onima kojima je neophodna.

Dveri se fokusiraju na porodice, sa predlogom da porodice u kojima niko nije zaposlen imaju prednost pri zapošljavanju, da se kažnjavaju poslodavci koji ucenjuju žene da ne ostaju u drugom stanju, ali i donošenje Zakona o ličnom stečaju kojim se prezaduženim porodicama vrši otpis dela duga. URS predlaže pomoć raznim ugroženim grupama - porodici, deci, studentima, radnicima iznad 50 godina, a kao dobre primere navodi mere iz gradova u kojima je na vlasti, poput besplatnog prevoza za trudnice i starije od 65 godina i besplatna letovanja i zimovanja za učenike nižih razreda osnovne škole. Savez vojvođanskih Mađara predlaže uspostavljanje službe za pomoć starima, samačkim domaćinstava i socijalno ugroženima van gradova, ali i ograničenje socijalne pomoći za višestruke povratnike u krivičnim delima.

Kosovo

Kosovo nije velika tema ovih izbora, a stavovi stranaka uglavnom se svode na to da Srbija ne sme priznati Kosovo, ali da treba rešavati na otvoren način probleme. Izuzetak su SRS, DŠ i Dveri, koje bi prekinule započeto rešavanje problema kroz politički dijalog u Briselu.

Podrška Paradi ponosa

Iako sve stranke navode da su protiv nasilja, tek manjina podržava održavanje Parade ponosa. Najjasniji stav imaju lista Dosta je bilo, koja podržava sve vidove javnog izražavanja stavova ukoliko se ne ugrožavaju tuđa prava, kao i SVM, Nova demokratska stranka koja navodi da se uvek zalagala protiv svake vrste diskriminacije i Demokratska stranka koja najavljuje da će u narednom skupštinskom sazivu tražiti izveštaj o onima zbog čijih pretnji je ovaj događaj otkazivan. SPS smatra da nije "momenat" za Paradu, stav SNS je da niko ne sme biti izložen nasilju, u URS-u smatraju da put za ostvarivanje prava nisu ovakve manifestacije već usvajanje i primena zakona. Treća Srbija smatra da prvo treba rešiti prioritetne proleme za zemlju. Protiv Parade ponosa su SRS, uz napomenu da "nemaju ništa protiv ljudi sa gej opredeljenjem, ali da treba da se okupljaju u zatvorenom prostoru", dok Dveri smatraju da to nije pitanje odbrane ljudski prava "već promocija totalitarne ideologije homoseksualizma".

Napisao: Smiljana Vukojičić Obradović

Foto: Beta

Povezani sadržaj