Anri Malos (Henri Malosse), predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta

Srbija mora da nađe svoj put u reformi javnog sektora jer se rešenja ne mogu preslikati iz jedne zemlje u drugu niti tehnički preneti iz Brisela. Toj reformi treba pristupiti sa dobro razrađenim planom i uz socijalni dijalog i preispitati "preklapanja" u tom sektoru, odnosno državnoj upravi. Pritom, obrazovanje i zdravstvo se ne smeju žrtvovati jer su ključni za privredu i budućnost društva. Evropski ekonomski i socijalni komitet će pratiti pregovore o članstvu Srbije u EU kroz Zajednički konsultativni komitet čije je uspostavljanje, kao zajedničke platforme civilnog društva, u toku.

Razgovarala Maja Poznatov

Srbija ima visoku nezaposlenosti i mora da reformiše javni sektor u kome je zaposleno više od 700.000 ljudi. Šta biste preporučili srpskoj vladi kada je reč o reformi javnog sektora, kakvim smernicama da se rukovodi?

Srbija mora pre svega da nađe svoj put. Nema gotovih lekcija iz Brisela ili Moskve. Moraćete da nađete svoj put jer svaka zemlja ima svoju tradiciju i prilike. Ne možete preslikati rešenje jedne zemlje u drugu niti tehnički preneti iz Brisela.

Naravno, kada pola populacije radi u javnom sektoru, to znači da jedna polovina radi za drugu polovinu. Sličnu situaciju imamo i u Francuskoj. Ista je proporcija jer vi imate oko 700.000 do 800.000 javnih službenika na 7 miliona stanovnika, a mi u Francuskoj imamo 5 miliona na 60 mliona stanovnika.

Dolazi se do nivoa kada morate proveriti gde se stvari preklapaju. Ne znam kako je u Srbiji, ali u mojoj zemlji je u proteklih 50 godina svaka nova vlada, bilo desnice ili levice, dodavala novi nivo administracije - regionalni, lokalni, departmanski. Na kraju, došlo se do toga da mnogi ljudi rade istu stvar, isti zadatak. I morali smo da stvorimo tela samo za koordinaciju svih tih ljudi. Sličnu situaciju imate i sa Evropskom komisijom koja ima 28 komesara, a 12 ili 13 bi bilo dovoljno.

Kada se to ne kontroliše, postajete preveliki i javlja se potreba za smanjenjem ali to treba uraditi pametno. Ne kao u, na primer, Grčkoj da ugasite nacionalni radio i TV, a onda morate da ih ponovo uvodite što još više košta.

Morate raditi postepeno sa razrađenim planom i uz socijalni dijalog. Morate proveriti sva prekplapanja u javnom sektoru.

U nekim članicama EU u istočnoj i centralnoj Evropi u vreme njihovog pristupanja viđao sam da se odlučuju da nešto žrtvuju i biraju obrazovanje. To je, po mom mišljenju, najveća greška jer je sistem obrazovanja najbolja investicija za budućnost društva.

Obrazovanje kao i zdravstvo se ne smeju žrtvovati. Kada društvo nije zdravo, kako možeti imati efikasnu privredu. Pravosuđe i policija su, takođe, važni.

Ali gde god ima bespotrebne adminisitracije, ljudi će biti opterećeni svim tim administrativnim zahtevima i to treba smanjiti, ali treba to činiti pametno.

Kako će evropske integracije uticati na socijalna prava i prava radnika u Srbiji?

Mislim da će glavna posledica biti to što će srpski poslodavci i radnici imati koristi od sistema socijalnog osiguranja u EU, što omogućuje mobilnost i prelazak iz jedne u drugu zemlju. Kada ste članica EU, vi ste u EU time pokriveni.

Mi smo predložili uvođenje, ne minimalne zarade, već minimalnog garantovnog evropskog prihoda koji će zavisiti od bogatstva svake zemlje. To bi moglo da ima vrlo pozitivan efekat, ako se to desi. Ne znam da li imate propise o minimalnim prihodima u Srbiji. Minimalna zarada je nešto drugo. Ona može da otpereti preduzeće jer donosi veću rigidnost.

Kako sarađujete sa institucijama i organizacijama u Srbiji, koji su ciljevi te saradnje?

Predviđeno je osnivanje Zajedničkog konsultativnog komiteta civilnog društva koji treba da se još konstituiše. Članovi (odbora) iz EU su imenovani 2013. sa početkom procesa pristupanja. Ostaje još da srpska strana izabere svoje predstavnike. Na vama je odluka kada i kako ćete to organizovati.

Da li će Evropski ekonomski i socijalni komitet biti uključen u proces pregovora o članstvu Srbije i EU?

Da, preko ovog odbora će učestvovati. Kada počne sa radom, pregovarači obe strane će dolaziti pred odbor i objašnjavati šta rade tako da ćemo obavljati neku vrstu nadzora. To će biti naš posao, a možda ćemo izdavati i mišljenje o procesu.

Usredsredićete se na neka određena poglavlja ili uopšte na ceo proces pregovora?

Mi ćemo se baviti i nadleži smo za sve sektore, uključujući politiku.

Ali težište je na učešću civilnog društva u tom procesu?

Da, jer se sva pitanja tiču civilnog društva. Uspostavljen je sličan zajednički komitet između Evropskog parlamenta i Skupšitne Srbije, a mi ćemo biti zajednički odbor civilnog društva. To su dva tela koja će nadzirati proces. I biće osnovan odbor i na nivou Komiteta regiona.

To su, pored vaših konsultativnih procedura između zainteresovnaih strana i vaše vlade, tri načina za učešće građana u pregovorima sa obe strane

Koja su najveća dostignuća u vremenima krize u EU u vezi sa tržištem rada i socijalnim pravima i, s druge strane, ekonomskim oporavkom?

Nije ih bilo tako mnogo. Mislim da je najveće dostignuće u vremenu krize to što su zadržane sve zemlje članice zone evra unutar te zone. Nismo dozvolili Grčkoj i Španiji da napuste tu zonu.

Osim toga, šest godina od početka krize možemo videti da se, nažalost, jaz između različitih članica produbljava, kao i jaz između bogatih i siromašnih. Mislim da je sociljani bilans ovih pet godina više negativan.

Opšti efekat toga ćemo videti na narednim evropskim izborima za mesec dana, kada bi ljudi, da su zadovoljni, u velikom broju izašli na izbore i glasali za proevropske snage. Ali, nažalost, to verovatno neće biti slučaj. To je znak učinjenih grešaka, bilo u komunikaciji bilo u politici.

Da li mislite da se dijalog među socijalnim partnerima pokazao kao ključan ili je bio potisnut potrebom da se ekonomija što pre oporavi?

Odsustvo socijalnog dijaloga ukazuje na slabost društva. Nije slučajno da u zemljama koje su bile otpornije na krizu poput Nemačke, Austrije ili Danske, postoji takav dijalog. U Austriji i Nemačkoj postoji i vrlo dobar sistem profesionalne obuke koji vode socijlalni partneri.

Nivo nezaposlenosti mladih u tim zemljama je gotovo isti kao nivo opšte nezaposlenosti, 6% ili 7%. U Španiji je, s druge strane, nezaposlenost 22 ili 23%, a 57% među mladima između 18 i 24 godine. Tako da zemlje sa boljim socijalnim dijalogom i boljim sistemom obuke bolje prolaze.

Foto: EESC

Povezani sadržaj