Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Optužbe protiv Tačija otvorile mnoga pitanja
|
|
|
Objavljeno : 17.12.2010. |
|
|
|
|
|
|
Teške optužbe iznete u izveštaju izvestioca Saveta Evrope Dika Martija (Dick Marty) protiv kosovskog premijera Hašima Tačija o umešanosti u trgovinu ljudskim organima, odjeknule se u međunarodnoj javnosti i otvorile mnoga pitanja - od procesuiranja ratnih zločina na Kosovu i reakcije međunarodne zajednice na navode o trgovini organima do formiranja nove vlade Kosova čije bi odlaganje uticalo i na pokretanje dijaloga Beograda i Prištine. Brisel i Vašington su saopštili da ozbiljno shvataju navode u izveštaju, ali da prikupljene dokaze treba dostaviti nadležnim organima radi istrage. Beograd je saopštio da je spreman da razgovara sa Tačijem kao legitimnim predstavnikom kosovskih Albanaca, dok se ne ispitaju navodi protiv njega.
Komitet za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojio je juče (16. decembra) jednoglasno u Parizu nacrt rezolucije zasnovan na izveštaju izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu. Parlamentarna skupština Saveta Evrope bi o tom dokumentu trebalo da raspravlja tokom zimske plenarne sednice u Strazburu 25. januara 2011. godine, objavljeno je na sajtu Saveta Evrope. U nacrtu rezolucije, Parlamentarna skupština Saveta Evrope poziva međunarodnu zajednicu, vlasti Srbije i albanske vlasti na Kosovu da uspostave pravne i druge mehanizme saradnje kako bi se do kraja rasvetlili zločini tokom i posle sukoba na Kosovu i kaznili počinioci.
Dik Marti je rekao 16. decembra u Parizu da je cilj njegovog izveštaja o trgovini ljudskim organima na Kosovu da ohrabri istragu o kriminalnim delima navedenim u tom dokumentu i naveo da su obaveštajne službe i policije većeg broja zemalja znale za to. "Ono što me duboko šokiralo u toj stvari jeste da su činjenice koje su prikazane u izveštaju bile poznate velikom broju instanci i da je do sada o tome vladalo ćutanje. Treba staviti tačku na to licemerje i početi rad na istrazi", rekao je Marti na konferenciji za štampu u Parizu koja je prenošena na internet sajtu Saveta Evrope. On je rekao da su on i njegov tim dali dovoljno informacija da može da počne "ozbiljna i produbljena" istraga. Ukazao je na problem svedoka koji u sadašnjim uslovima neće govoriti jer im život nije zaštićen.
U Martijevom izveštaju se konstatuje da su zvaničnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) učestovali u trgovini ljudskim organima uzetih od zatvorenika koji su oteti na Kosovu i odvedeni u Albaniju 1999. i 2000. godine. Novina u izveštaju je da se ovi zločini takođe odnose i na albansku teritoriju, kao i to što je ukazano na tabu temu - da su pripadnici OVK ubijali ne samo Srbe već i kosovske Albance koje su smatrali kolaboracionistima. Između ostalog, navodi se da je Hašim Tači "bos" mreže koja je počela kriminalne poslove pre rata na Kosovu 1999. a posle zadržala snažan uticaj na tamošnje vlasti, kao i da je Tači u poslednjih 10 godina kontrolisao trgovinu heroinom. Za komandante bivše OVK se navodi da su imali ključnu ulogu u poslednjoj deceniji u kriminalnim aktivnostima u regionu, a osobe iz Tačijevog bliskog okruženja u izveštaju su optužene da su posle rata zarobljenike s Kosova tajno prebacivale u Albaniju, gde je, kako se navodi, nekolicina Srba ubijena radi presađivanja bubrega koji su prodati na crnom tržištu.
Brisel i Vašington pozivaju da se istraže navodi protiv Tačija
Background Slučaj trgovine ljudskim organima na Kosovu istraživali su u prošlosti i UNMIK i Haški tribunal, ali bez većih pomaka u istrazi ili podizanja optužnice. Haški tribunal, koji je počeo inicijalnu istragu, odustao je, a elementi dokaza uzetih u Ripeu, u Albaniji, uništeni su i ne mogu se koristiti radi dalje analize. U javnost je ovaj slučaj dospeo kada je bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov", objavljenoj u martu 2008, iznela navode o trgovini ljudskim organima na Kosovu i njihovom presađivanju u Albaniji.
Sedamnaest članova Parlamentarne skupštine Saveta Evrope je u aprilu 2008. potpisalo zahtev za rezoluciju kojom se od Parlamentarne skupštine Saveta Evrope traži da ispita navode iz knjige Del Ponteove. Za izvestioca je imenovan švajcarski političar i bivši javni tužilac Dik Marti koji je u ime Saveta Evrope istraživao i pitanje tajnih zatvora američke Centralne obaveštajne službe (CIA) u Evropi, o čemu je 2006. i 2007. godine objavio izveštaje.Istraga izvestioca Saveta Evrope o trgovini organima na Kosovu trajala je dve godine.
Evropska komisija je 15. decembra saopštila da je potrebno da izvestilac Saveta Evrope Dik Marti podnese opipljive dokaze o tvrdnjama da je Tači počinio ratne zločine da bi o tome dalju istragu pokrenuo Euleks. Kako je saopšteno u Briselu, "Evropska komisija prima na znanje krajnje ozbiljno sve optužbe za organizovani kriminal i ratne zločine". Dodali su da je "borba protiv organizovanog kriminala apsolutni prioritet i obaveza svih zapadnobalkanskih zemalja, a to isto važi i za Kosovo". Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič je na konferenciji za novinare rekla da su dva odvojena procesa optužbe Saveta Evrope i pitanje izbornog procesa na Kosovu i mogućnosti da Hašim Tači, uprkos teškim optužbama za zločine, ponovo bude premijer Kosova. Ona je rekla da je Euleks misija vladavine prava koja ima mandat i za istrage ratnih zločina i koja je za to nadležna.
Euleks je 15. decembra zatražio "čvrste činjenice" o trgovini organima, a predstavnica te misije Karin Limdal ukazala je da ranija istraga EU nije donela dokaze.
Stejt department je saopštio 15. decembra da svi dokazi i izvori navedeni u izveštaju Dika Martija o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji 1990-ih godina treba da budu prosleđeni nadležnim organima radi istrage. "Uzimamo veoma ozbiljno u obzir sve verodostojne tvrdnje o kriminalnim aktivnostima. Vladavina prava je osnov stabilnosti i napretka na Balkanu", rekao je portparol Stejt dipartmenta Pi Džej Krouli (PJ Crowely).
I služba šefice diplomatije EU Ketrin Ešton (Cathrine Ashton) je 15. decembra navela u Briselu da Marti treba da podnese Euleksu opipljive dokaze o tvrdnjama da je kosovski premijer Hašim Tači počinio ratne zločine. Isti zahtev je postavila i međunarodna humanitarna organzacija Amnesti internešnel (Amnesty International) zahtevajući od Euleksa da "smesta pokrene istragu".
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je 15. decembra u Moskvi da je Rusiju "veoma ozbiljno zabrinula" informacija o sadržaju izveštaja Saveta Evrope o Kosovu, i pozvao da sadržaj tog dokumenta bude poznat širokoj javnosti.
Rezultatima istrage o trgovini organima izvestioca Saveta Evrope proteklih dana bavili su se i vodeći strani mediji, a londonski nedeljnik Ekonomist danas piše da je autoritet Hašima Tačija poljuljan posebno kod stranaca nakon objavljivanja izveštaja Dika Martija o njegovoj umešanosti u trgovinu ljudskim organima na Kosovu.
Beograd spreman da razgovara sa Tačijem
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je 15. decembra u Beogradu da je spreman da razgovara sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem, uprkos tome što se Tači dovodi u vezu sa zločinima nad Srbima. "Moramo da pregovaramo sa svakim koga kosovski Albanci izaberu za svog legitimnog predstavnika", rekao je Tadić novinarima u beogradskom Sava centru na proslavi osam godina od osnivanja G17 plus.
Tadić je istakao da treba proveriti navode iz izveštaja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o prodaji organa Srba koje su zarobili pripadnici bivše Oslobodilačke vojske Kosova, a koji se dovode u vezu sa Tačijem. Na pitanje novinara da li je spreman da razgovara sa Tačijem, Tadić je odgovorio potvrdno. "Nemamo prava na lični stav kada zastupamo javni interes", rekao je predsednik Srbije i dodao da i međunarodna zajednica "mora da zauzme stav" u vezi sa izveštajem Martija o zločinima na Kosovu. Poslanici vladajuće koalicije u Srbiji ocenili su 16. decembra da Srbija mora da razgovara sa svakim legitimnim predstavnikom kosovskih Alabanaca, dok je opozicija protiv razgovora sa Hašimom Tačijem dok se ne utvrdi da li je odgovoran za zločine nad Srbima.
Vukčević: Niko ne sme biti aboliran
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ocenio je juče (16. decembra) da, bez obzira na funkciju, niko sa Kosova ko je eventualno odgovoran za ratne zločine ne može biti aboliran. Na konferenciji za novinare povodom usvajanja izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini organima i umešanosti lidera OVK u ta dela, Vukčević je naglasio da nije važno ko će da procesuira odgovorne za zločine, već je važno da oni odgovaraju, ocenivši da je za to neophodna saradnja pravosudnih organa u regionu - srpkog, albanskog i Euleksa.
Vukčević je rekao da srpsko tužilaštvo nije bilo u prilici da bude na licu mesta i podsetio da je pre tri godine pokušano da se stupi u direktan kontakt sa kolegama iz Albanije kako bi se zajedno radilo na predmetu trgovine organima. On je istakao da je reč o sudbini između 400 i 500 ljudi koji su nestali sa Kosova i da je, prema podacima Tužilaštva, od tog broja 400 Srba i 100 drugih nealbanaca.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je da će deo materijala iz predmeta biti dostavljen tužiocu za organizovani kriminal Miljku Radisavljeviću, budući da ima i elemenata organizovanog kriminala. Obavezni smo da mobilizacijom naših pravosuđa jasno istražimo fenomen trgovine ljudskim organima koji se dešava u srcu Evrope, naveo je Vekarić.
Vekarić izjavio je da je istraga srpskog tužilaštva o trgovini organima na Kosovu u jednom segmentu vodila ka Hašimu Tačiju. On je kao četiri bitna segmenta srpskog tužilaštva koja su uključena u Martijev izveštaj naveo slučajeve prisilnih nestanaka, indicije trgovine organima, navode o korupciji i spregu organizovanog kriminala s političkim krugovima.
Tači odbacio optužbe za trgovinu ljudskim organima
Predsednik Vlade Kosova Hašim Tači odbacio je juče (16. decembra) optužbe iz izveštaja Dika Martija i zatražio hitnu međunarodnu i domaću istragu kako bi se utvrdile činjenice o tvrdnjama koje je izneo izvestilac Saveta Evrope. Tači je na konferenciji za novinare u Prištini rekao da se radi o izveštaju "punom laži i neistina" sa skandaloznim konstatacijama i ocenama koje nisu istinite. "Kao što vam je poznato, Republika Kosovo i njeni građani se još jednom suočavaju sa zlonamernom propagandom čiji je cilj da optuži Oslobodilačku vojsku Kosova, njene rukovodioce i projekat slobode i nezavisnosti Kosova. Opšti cilj ove kampanje je pokvari međunarodni imidž države Kosovo", rekao je Tači.
Nakon vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu održanih 12. decembra, svi su izgledi da će Tači formirati novu vladu, pošto je njegova stranka, Demokratska partija Kosova (DPK) osvojila, prema prema zvaničnim preliminarnim rezultatima, najviše glasova (33,5%). Posmatračke misije su, međutim, konstatovale više ozbiljnih nepravilnosti na izborima, uloženo je više od 170 žalbi, pa je Izborna komisija za žalbe i predstavke naložila je 16. decembra ponavljanje parlamentarnih kosovskih izbora u 21 izbornom centru u pet opština zbog utvđenih nepravilnosti.
Prema odluci Komisije za žalbe, u tim izbornim centrima je bilo nepravilnosti koje su uticale da izbori ne budu validni. Predsednica CIK-a Valjdeta Daka saopštila je da će se izbori na navedenim mestima ponoviti 9. januara 2011. godine. Izbori će potpuno biti ponovljeni u opštinama Srbica, Glogovac i Dečane. Prve dve opštine su tradicionalna uporišta Demokratske partije Kosova Hašima Tačija, dok je u Dečanima najjača Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja. Izbori će biti ponovljeni i u po jednom izbornom centru u Mališevu i Lipljanu.
Izvor: Beta
Sledeći koraci
20. decembar 2010: Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju Srbije s Haškim tribunalom Rasim Ljajić otputovaće u Strazbur gde će sa zvaničnicima Saveta Evrope razgovarati o izveštaju izvestioca Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu posle NATO bombardovanja 1999. godine.
25. januar 2011: Parlamentarna skupština Saveta Evrope bi o izveštaju o trgovini ljudskim organima na Kosovu trebalo da raspravlja tokom zimske plenarne sednice u Strazburu.
Povezani sadržaj
|
|
|