Godinu dana nakon ukidanja viza za putovanja u zemlje Evropske unije, građani Srbije se suočavaju sa ekonomskim faktorom kao ograničenjem za putovanja u evropske zemlje, dok vlasti nastoje da suzbiju migracije "lažnih azilanata" kako bi se izbegla opasnost da odluka o ukidanju viza bude suspendovana. Tokom januara 2011. očekuju se podaci o efektima mera koje su vlasti Srbije i zemalja EU preduzeli na spečavanju pojačane migracije sa ovih prostora, kao i detaljni podaci o podnosiocima zahteva za azil po zemljama.

Statistku o tražiocima azila vode isključivo države u kojima je azil zatražen, odnosno policije, migracioni zavodi ili biroi, a podaci se objavljuju periodično na sajtovima ili u biltenima tih organa, rečeno je EurActivu Srbija u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Precizan odgovor na pitanje da li je smanjen broj potencijalnih azilanata iz Srbije daće sumirani podaci na kraju 2010. godine koji će, kako očekuju u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, biti predstavljeni tokom januara 2011. godine. Tada će se videti uticaj mera državnih organa Srbije i država EU na pojačanu migraciju sa ovih prostora, odnosno mesečna dinamika i pregled po državama u kojima je azil zatražen, naveli su u tom ministarstvu.

Prema podacima Ministarstva za ljudska i manjinska prava, tokom 2010. godine preko aerodroma "Nikola Tesla" vraćeno je oko 1.600 državljana Srbije, među kojima su povratnici koji su iz Srbije otišle pre više godina, kao i oni koji su je napustili nakon uvođenja bezviznog režma za EU. Deo je vraćen autobusima. Od navedenog broja preko 70 % su građani koji su tražili azil u državama zapadne Evrope i skandinavskim zemljama nakon uvođenja bezviznog režima za EU. U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava su rekli za EurActiv Srbija da ne raspolažu informacijama o tome da je bilo koji povratnik snosio posledice zbog traženja azila u državama EU ili bilo gde u svetu pre ili nakon uvođenja bezviznog režima za EU.

Poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju Jelko Kacin ocenio je danas (20. decembra) da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije učinilo sve što je moguće kako bi se stavio pod kontrolu veliki broj zahteva za azil koji su usledili pošto je EU prošle godine donela odluku o ukidanju viza za putovanja građana Srbije u evropske zemlje šengenskog prostora. "Mi to svakako pozdravljamo i cenimo, jer razumemo da je to veliki doprinos da bi i Kosovo što pre dobilo viznu liberalizaciju, što će omogućiti slobodan protok ljudi na celoj teritoriji Zapadnog Balkana", rekao je Kacin posle razgovora sa ministrom unutrašnjih poslova Srbije Ivicom Dačićem.

Dačić je rekao da Srbija čini maksimalne napore da neutrališe sve negativne efekte i sporedne pojave vizne liberalizacije, koje mogu da bace opasnu senku i da dovedu u pitanje taj proces. On je naveo da je iz Švedske do sada vraćeno više od 2.000 lažnih azilanata i da je taj problem poslednjih nedelja značajno poboljšan.

Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Djelić izjavio je juče (19. decembra) da će svako ko pokuša da zloupotrebi beli šengen i da traži azil biti vraćen u Srbiju, jer se, kako je naveo, neće dozvoliti da manjina ugrozi slobodu putovanja. "Ovog leta je bilo nekoliko stotina lažnih azilanata u Švedskoj i u Nemačkoj, ali i to je rešeno. Podaci MUP-a pokazuju da su skoro svi vraćeni, a tako će biti i u budućnosti", rekao je Djelić.

On je ocenio i da građani Srbije nisu imali dovoljno novca da u potpunosti iskoriste ukidanje viznog režima Evropske unije. Djelić je istakao da je od ukidanja viznog režima više od dva miliona ljudi izvadilo novi biometrijski pasoš, koji omogućava putovanje bez viza u zemlje EU.

Porast broja azilanata iz Srbije u Nemačkoj u novembru

Na sastanku predstavnika srpskih vlasti sa predstavnicima Zavoda za migracije Kraljevine Švedske iznet je podatak da je u toku 2010. godine oko 3.000 osoba iz Srbije zatražilo azil u Švedskoj, rečeno je EurActivu Srbija u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Prema podacima koja raspolaže to ministarstvo, Nemačka je na drugom mestu po broju tražilaca azila iz Srbije.

Prema podacima objavljenim na sajtu švedskog Zavoda za migracije (SMB), u prvih devet meseci 2010. godine građani Srbije su podneli ukupno 4.425 zahteva za azil, što je 10 puta više u odnosu na isti period prethodne godine kada je azil, prema podacima SMB, tražilo 419 građana Srbije. Ukupno 22.577 oosoba je tražilo azil u Švedskoj u prvih devet meseci 2010. godine, što je gotovo 5.600 više nego u istom periodu 2009. godine. Mnogi tražioci azila su iz balkanskih zemalja i to uglavnom iz Srbije. Broj građana balkanskih zemalja koji su zatražili azil opao je između aprila i jula ali se povećao u avgustu, navodi se na sajtu SMB i ocenjuje da su "mnogi građani Srbije možda došli zbog ukidanja viza".

Većina podnosilaca azila sa Balkana kao razlog navodi diskriminaciju po etničkoj osnovi, na osnovu romskog porekla. Svaki zahtev se pojedinačno ispituje, ali prema švedskom zakonu diskriminacija sama po sebi nije osnov za azil, iako mnogi podnosioci zahteva za azil žive, kako se navodi na sajtu SMB, u ekstremno teškim uslovima u Srbiji u ekonomskom i socijalnom smislu.

Prema podacima nemačkih vlasti, građani Srbije su u novembru ove godine ponovo bili najbrojniji među strancima koji su zatražili azil u Nemačkoj, uprkos upozorenjima nemačkih političara da bi moglo da bude zatraženo suspendovanje prošlogodišnje odluke o bezviznom režimu putovanja u zemlje Evropske unije.

U novembru je 1.159 državljana Srbije zatražilo politički azil u Nemačkoj. To je vidan porast u odnosnu na septembar i oktobar kada je bilo 800, odnosno 1.083 novih zahteva za azil. Kao i ranijih meseci, skoro svi podnosioci zahteva za azil iz Srbije pripadnici su romske nacionalne grupe. Prošlog meseca je među 1.083 podnosilaca zahteva za azil bilo 1.067 Roma iz Srbije. Ukupno je u novembru u Nemačkoj 4.599 stranaca zatražilo politički azil. Na listi zemalja iz kojih je došlo najviše stranaca koji su zatražili azil posle Srbije sledi Makedonija sa 512 zahteva za azil što je znatan pad u odnosu na oktobar (746). Kada je reč o prvih 11 meseci ove godine, Srbija i Makedonija su na trećem i četvrtom mestu na listi zemalja iz kojih je došlo najviše azilanata - posle Avganistana i Iraka. Iz Srbije je bilo ukupno 4.218, a iz Makedonije 2.319 zahteva.

Nemačke vlasti su još u oktobru ocenile da veliki broj državljana Srbije azil traži pre svega sa namerom da potom iskoristi novčanu pomoć koju država plaća odbijenim azilantima ako se dobrovoljno vrate u domovinu. Ta pomoć iznosi 600 evra za odrasle i 300 evra za decu, uz plaćene putne troškove. Zato su federacija i savezne pokrajine koje zajednički finansiraju ovu pomoć, koja nije zakonska obaveza već dobrovoljno davanje nemačkih vlasti, obustavila njenu isplatu za građane Srbije i Makedonije.

Pored toga, više nemačkih političara upozorilo je vlasti u Srbiji da bi mogla da bude suspendovana odluka o ukidanju viza za građane Srbije i Makedonije ukoliko ne bude smanjena navala ljudi koji podnose zahteve za azil. Poznavaoci ove problematike smatraju da bi situacija mogla da postane veoma nepovoljna ukoliko bi se, posle ukidanja viza za građane Bosne i Hercegovine i Albanije, povećao broj azilanata i iz ovih zemalja. Otežavajuće bi bilo i ukoliko bi se povećao i broj zemalja EU u koje oni dolaze, jer tada bi unutar Unije porastao pritisak da se odluka o bezviznom režimu za zemlje Zapadnog Balkana koje su mu pristupile ove i prošle godine preispita.

Prema podacima belgijskog Generalnog komesarijata za izbeglice, Srbija je na 6. mestu po broju državljana koji su tražili azil u prvih 11 meseci ove godine sa ukupno 1.093 zahteval. U januaru je taj broj bio nizak - 58, da bi se u februaru povećao na 330, a nakon toga bio u padu tokom proleća i leta kada je zahteve podnosilo po nekoliko desetina ljudi mesečno. Taj broj je tokom jeseni ponovo počeo da raste i u novembru je iznosio 116 zahteva.

File: Vizna liberalizacija privilegija i obaveza

Komesar za proširenje EU Štefan File je 15. decembra na svečanoj sednici Delegacije za Jugoističnu Evropu u Evropskom parlamentu povodom ukidanja viza za državljane BiH i Albanije naglasio da vizna liberalizacija nije samo privilegija već i obaveza, i da će svaka zloupotreba biti kažnjena.

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko (Inzko) je rekao 14. decembra za EurActiv.com da ne očekuje priliv azilanata iz BiH u EU nakon uvođenja bezviznog režima. On je istakao da su vlasti u BiH preduzele mere da informišu javnost. "Ljudi u Bosni su spremni i, po mom mišljenju, neće biti takvog talasa emigracije. Pri tome, zemlja se obavezala na prijem ilegalnih imigranata koji budu vraćani", rekao je on.

Za medijsku kampanju u BiH koja je trajala nekoliko meseci, a posvećena je informisanju građana o bezviznom režimu, potrošeno je oko 170 hiljada evra.

Izvor: EurActiv.rs i Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Gradjani Zapadnog Balkana, osim Kosova, bez viza u EU
  
• 

  Vesti

  : Bez ograničavanja protoka ljudi na granicama
  
• 

  Vesti

  : Pooštravanje kontrole putnika na graničnim prelazima