Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Dinkić:Decentralizacijom do smanjenja partokratije u Srbiji
|
|
|
Objavljeno : 25.12.2010. |
|
|
|
|
|
|
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja i potpredsednik Vlade Srbije
Rekonstrukcija zavisi od najveće stranke u koaliciji i treba je sprovesti samo ako bi bila završena u januaru. O rekonstrukciji vladajuća koalicija nije razgovarala. Decentralizacija u Srbiji je način da se smanji partokratija. Mislim da za sada nema mogućnosti za ozbiljne političke razgovore između Srbije i Kosova.
Razgovarala: Jelka Jovanović
Mediji su ponovo nametnuli temu o rekonstrukciji Vlade Srbije, kakve su šanse da se to dogodi?
Rekonstrukcija Vlade zavisi, pre svega, od najveće stranke u koaliciji. Naš stav je od početka jasan, rekonstrukcija bi bila dobra i poželjna samo ako je radikalna i brza. Radikalna znači da Vlada ne bi trebalo da ima više od 15 resora, a brzina znači da o ovom pitanju više ne bismo smeli da pričamo posle januara. Ako rekonstrukciju ne završimo tokom januara zaista svako treba da radi svoj posao i da ne gubimo vreme na temu koja je definitivno bila više u medijima nego u našim razgovorima.
Mi nismo bukvalno na sastanku koalicije za ove tri godine imali nijedan jedini razgovor na temu rekonstrukcije Vlade. Bilo je mojih individualnih razgovora sa gospodinom Tadićem, pa čak sam nešto razgovarao i sa Daćićem, ali vrlo, vrlo neformalno, bez ikakvih sastanaka. Šta će biti ne želim da govorim, jer nisam šef najveće partije u koaliciji.
Inisitirate na regionalizaciji Srbije koja podrazumeva i promenu Ustava.
Srbija je srećom došla u fazu kada je većina stanovništva i gotovo sve političke partije za ulazak u EU i nastavlja proces pridruživanja Evropi nezavisno od rezultata budućih izbora. I to je dobra vest za naše građane jer smo osigurali dugoročno spoljopolitičku stabilnost. Međutim, ubedljivo najveći problem, kako ga moji saradnici okupljeni u Ujedinjenim regionima Srbije i ja vidimo, jeste prevelika centralizacija Srbije i asimetričnost političkog sistema; imamo jednu suštinski autonomnu pokrajinu Vojvodinu i još jednu autonomiju Beograd, a centralna Srbija nema ništa približno jednako uslovima koji imaju Vojvođani i Beograđani. To je neodrživo, Srbija mora da uđe u regionalizaciju i u decentralizaciju, to je još važnije, da se što više ovlašćenja iz centralne vlade prenese ka regionima i posebno ka opštinama i gradovima.
Republička vlada i dalje treba da ima ingerencije nad odbranom, policijom, monetarnim pitanjima, fiskalnom i spoljnom politikom i drugim ključnim pitanjima od nacionalanog interesa ali nema potrebe da se meša u lokalne komunalne službe, lokalna komunalna preduzeća, regionalne puteve, zaštitu životne sredine koja je lokalnog ili regionalanog karaktera i mnoge druge ingerencije koje treba preneti regionima i lokalu.
Zameraju vam da zagovarate stvaranje država u državi.
Ovo znači slabljenje političkih centara moći u Beogradu, odnosno ljudi koji vode političke stranke. Centralizacija je dovela do velike partokratije u Srbiji i svi koji su protiv patrokratije treba da znaju da jedino decentralizacija može suštinski da reši taj problem. Dobra volja lidera političkih partija nije dovoljna jer se jedni na druge ugledaju.
Suština je preneti ovlašćenja sa vrhova političkih stranaka u Beogradu na lokalne lidere koje ljudi direktno biraju na izborima, čiji izbor ne zavisi od volje šefa njegove stranke nego od građana koji žive u nekoj opštini ili gradu. Na taj način se stvara mnogo veći broj ljudi koji gura promene u zemlji i mnogo veći broj nezavisnih ljudi, jer onda ti ljudi zavise od građana a ne šefova njihovih stranaka.
Zar onda nije logično da prvi korak bude izmena izbornog zakonodavstva?
Prvi korak je vraćanje imovine lokalnim samoupravama. Zakon je spreman već duže vremena i mislim da mora biti usvojen u prvoj polovini iduće godine. Nema nijednog izgovora da se to dalje odlaže, posebno zato što to podržavaju predsednici svih opština i gradova u Srbiji, svi građani.
Takođe, lokalnim samoupravama treba dati mnogo veća finansijska ovlašćenja i to ne kroz transfere koji predstavljaju izraz dobre volje republičke vlade; treba da imaju svoje izvorne prihode, da ne zavise od republičke vlade, ali i da imaju jasnu odgovornost šta rade s tim novcem, šta moraju da urade za svoje građane.
A promena Ustava?
Posle prenosa imovine sledeći korak treba da bude promena Ustava, pri čemu Ustav ne treba da odredi teritorije regiona već da naznači mogućnost stvaranja regiona koji bi bili formirani posebnim zakonima. Same opštine bi imale mogućnost da njihovi građani na referendumu odluče da li hoće da žive u jednom ili drugom regionu. To je pitanje forme jer ćemo suštinski svi živeti u jednoj zemlji, ali bi i drugi krajevi izuzev Vojvodine i Beograda imali pravo da biraju svoje regionalne skupštine i da imaju regionalne vlade. Onda bi trebalo da slede zakoni o fiskalnoj decentralizaciji, a naš predlog je da iskoristimo slovački model, odnosno da 90% poreza na plate koji se prikupi na teritoriji opštine ostaje toj opštini i region, umesto sadašnjih 40 odsto. Zalažete se za ravnomerniji regionalan razvoj, a takva raspodela razvijene stavlja u povoljniju situaciju.
Moj predlog je da se ukinu transferi razvijenima, da oni zavise od poreza na plate jer oni mogu lakše da privuku investitore, a da nerazvijeni imaju dupli mehanizam - 90% od poreza na plate, plus transferi iz republike. Transferi bi prema našem predlogu bili namenjeni onima koji su ispod proseka razvijenosti u Srbiji.
Sa izuzetkom Srpskog pokreta obnove za takvu ideju nemate podršku ni mežu koalicionim partnerima.
Mi na proleće krećemo s prikupljanjem potpisa za promenu Ustava Srbije koje će omogućiti regionlizaciju Srbije. Kad naši koalicioni partneri vide koliko smo potpisa skupili siguran sam da će podržati našu ideju.
Ako se ne menja ustav pre izbora to znači da će biti sprovedeni po postojećem modelu i za 250 poslanika?
Kada sada stvari stoje što se tiče republičkih izbora svi su izgledi da ostanu po ovom sistemu. Što se lokalnih izbora tiče, ako bude dobre volje, mislim da treba vratiti direktan izbor gradonačelnika i predsednika opština.
Nedavno ste izjavili da biste prihvatili premijersku poziciju samo ako Ujedinjeni regioni Srbije pobede na izborima.
Politika ima jasna pravila - stranka koja dobije najviše glasova na izborima ima premijera. To pravilo važi svuda u svetu, važiće i u Srbiji za sve, uključujući i mene. Imamo prirodnu poziciju da u ovoj koaliciji, Demokratska stranka ima najviše glasova i ona daje premijera, ako to jednoga dana bude SPS oni će davati premijera, ako budu naprednjaci oni će davati premijera, ako budu Ujedinjeni regioni oni će dati premijera. Onaj za koga narod glasa treba da podnese najveću odgovornost za sprovođenje politike u zemlji.
To znači da ako bude razgovora o rekonstrukciji Vlade nećete podržati Dačića za premijera?
Nikad mi to ne bi palo na pamet. Logično je da Demokratska stranka ima premijera, posebno zato što ima toliko dobrih ljudi koji to dobro mogu da rade.
Imate li uvid u rejting Regiona?
Mislim da istraživači javnog mnjenja ne mogu da izmere rejting ovakve političke strukture. Kao što su nam merili da ćemo u Boru imati 7% a dobili smo 25% i pobedili tako ćemo biti nepoznanica sve do zatvaranja birališta nakon republičkih izbora.
Hoće li ti izbori zaista biti u redovnom roku?
Sve govori u prilog tome, ne vidim da opozicija ima snage da izdejstvuje prevremene izbore.
Menja li izveštaj izvestioca Saveta Evrope Dika Martija pozicije Srbije i Kosova kada je reč o najavljenim pregovorima sa Kosovom?
Izveštaj Dika Martija ukazuje na skandalozne stvari koje su se dešavale na Kosovu dešavale i ako želimo da sarađujemo na ovim prostorima sa ma kojim narodom moramo da utvrdimo istorijsku odgovornost konkretno pojedančnih ljudiima. Kao što neki od građana Srbije sada odgovaraju pred Haškim trubunalom individualno za ono za šta su optuženi tako mora da postoji individualna odgovornost i Albanaca sa Kosova koji su umešani u kriminal. U tom smislu ne možemo imati stabilnost u regionu ukoliko pravda za istorijske štete ne bude jednaka prema svima.
Mislim da nije zrelo za ozbiljne političke razgovore, ne postoji volja obe strane, a ne možete pokretati tako ozbiljne pregovore ako je za njih samo jedna strana. Kad se steknu povoljni istorijski uslovi, a jednog dana će se steći, onda će se pregovori odviti, a ovo sada mogu biti neki tehnički razgovori.
Povezani sadržaj
|
|
|