Srbija treba da uloži veće napore kako bi smanjila nivo subvencija koji je visok i dodatno se blago povećao u prvoj polovini 2014. godine, rekao je 9. oktobra šef odeljenja za evropske integracije Delegacije EU u Sribiji Frejk Janmat (Freek Janmaat). On je preporučio vlastima da državne monopole reformišu, kao i da povećaju efikasnost javnih preduzeća uopšte uzev, između ostalog jer tako neefikasan sistem guši privredu. Najavio je i da će 23. oktobra u Beogradu biti održana konferencija EU i regiona o ekonomskim temama u Beogradu.
"Znamo da se taj nivo blago povećao u prvoj polovini 2014. godine i kada se uporedi sa stanjem u Evropskoj uniji vide se velike razlike", rekao je Janmat na predstavljanju ekonomskog dela izveštaja Evropske komisije o napretku u evropskim integracijama.
On je rekao da ne raspolaže najnovijim podacima, ali da je u 2013. godini udeo subvencija u BDP-u Srbije bio 2,6%, a u EU 0,8%.
Janmat je istakao da se mora unaprediti način prijavljivanja državne pomoći nadležnoj komisiji, kao i da to telo mora biti nezavisnije budući da ga sada čine predstavnici institucija koje dodeljuju pomoć.
On je ukazao na prisustvo državnog monopola u oblastima energetike, transporta i pošta, istakavši da je na Vladi Srbije da odluči da li će to pitanje rešavati privatizacijom ili restrukturiranjem.
"EU ne kaže da se moraju nužno privatizovati, ali bi bilo preporučljivo da se rekonstruišu kako bi bili sličniji privatnim preduzećima, odnosno profitabilniji i efikasniji", rekao je Janmat.
Prema njegovoj oceni, primena novog Zakona o javnim preduzećima nije donela dovoljno poboljšanja i ta preduzeća i dalje imaju mnogo zaposlenih i nisu efikasna. Upozorio je da se ta pitanja tiču uticaja države na privredu i da se ne ostavljadovoljno prostora za razvoj privatnog sektora.
Potrebne održive javne finansije
Janmat je ukazao da je Vlada Srbije krenula u rešavanje pitanja javnog duga i budžetskog deficita, preduzimanjem mera za fiskalnu konsolidaciju poput smanjivanja plata i penzija i subvencija i dodao da bi deficit ove godine mogao da dostigne 7 ili 8 odsto BDP-a, dok je dug već sada 70 odsto.
"To je neophodan korak da bi javne finansije bile održive, ali čekamo da vidimo kako će izgledati budžet za narednu godinu i fiskalna strategija za naredne tri godine", rekao je Janmat.
Kao negativne pokazatelje srpske privrede naveo je nezaposlenost od 22%, prognozu za pad privrede u 2014. izmedu 0,5 i 1%, kao i udeo loših kredita koji se povećao sa 20 na 23% u drugom kvartalu 2014. godine.
Background
U Beogradu će se 23. oktobra sastati zvaničnici zemalaja Zapadnog Balkana i predstavnici Evropske komisije kako bi razmotrili ekonomske prilike i razvoj regiona i mogućnosti za veće infrastrukturno povezivanje regiona, rekao je danas predstavnik Delegacije EU u Srbiji.
Na skup će biti pozvani ministri ekonomija i spoljnih poslova zemalja regiona i eventualno ministri finansija, a EU će predstavljati komesar za proširenje Štefan File i komesar za ekonomska i finansijska pitanja Jirki Katainen, rekao je šef odeljenja za Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat (Freek Janmaat).
Ta konferencija se nadovezuje na konferenciju održanu u Berlinu o infrastrukturnom povezivaju regiona, rekao je Janmat i podsetio da je ekonomsko upravljanje i veća interakcija zemalja regiona i EU na tom planu jedna o prioriteta politike proširenja.
Janmat je podsetio da je u okviru takvog pristupa politici proširenja Evropska komisija u maju objavila konkretne preporuke za ekonomske reforme regiona, a da je Srbija već neke ispunila, poput usvajanja zakona o stečaju i privatizaciji i izmena penzijskog sistema.
Janmat je ukazao i na pozitivne pokazatelje rekavši da je inflacija smanjena, dok su podaci o izvozu ohrabrujući, a porastao je i izvoz u EU što prema njegovim rečima pokazuje da su sektori u kojima je povećan izvoz već spremni za konkurenciju na evropskom tržištu.
Kada je reč o poslovnom okruženju on je rekao da i dalje dugo traje izdavanje građevinskih dozvola, ali da se cine koraci da se to ubrza i ukazao da se sudske odluke u privrednim sporovima teško sprovode.
Ocenio je i da sistem obrazovanja i zahtevi na tržištu rada nisu usaglašeni.
Potreban zakon o GMO, restitucija dobar korak
Ukazao je da Srbija na putu ka EU, ali i za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, treba dodatno da uskladi svoje propise o genetski modifikovanim organizmima sa evropskim zakonodavstvom koje, kako je istakao, nudi visok stepen zaštite.
Janmat je rekao da je ostvaren dobar napredak u javnim nabavkama i dodao da je novi zakon koji se primenjuje od prošle godine doprineo smanjenju nabavki po hitnim procedurama i omogućio povećanje broja učesnika na tenderima.
Donošenje Zakona o radu je okarakterisao kao korak u dobrom pravcu koji će stimulisati zapošljavanje, uz napomenu da ga je potrebno još unaprediti kada je reč o agencijama za iznajmljivanje radne snage.
Glavna preporuka Srbiji na ekonomskom planu je primena usvojenih zakona, poput Zakona o privatizaciji, o stečaju i zakonskih izmena o PIO, kao i fiskalnih mera.
Janmat je kazao da je Evropska komisija kao pozitivno ocenila početak vraćanja imovine koja je oduzeta. Istakao je da je nakon isteka dvogodišnjeg roka za podnošenje zahteva za povraćaj imovine u martu Agencija za restituciju počela da donosi odluke o tim zahtevima.
On je naveo da je do sada vraćeno 3.500 hekatara poljoprivrednog zemljišta i 500 hektara građevinskog, kao i 2.600 stanova.
Janmat je rekao da je dobro što je ostvaren napredak u tom procesu jer će to pružiti jasniju sliku imovinskih prava, što doprinosi poboljšanju investicione klime.
Stop za Južni tok
Janmat je rekao da je stav Evropske komisije je da Srbija ne treba da počne izgradnju gasovoda Južni tok dok se sporazum o tome ne uskladi da evropskim propisima.
Upitan da li je projekat Južni tok pravno ili političko pitanje, on je naglasio da je to tehničko i pravno pitanje za Evropsku uniju i da, ako se sporazum uskladi sa evropskim propisima, Južni tok može da se gradi. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je na dan kada je izveštaj objavljen, 8. oktobra, rekao da izgradnja Južnog toka zavisi od EU.
Janmat je rekao i da je potrebno razdvojiti delatnosti u Srbijagasu .
Pozdravio je napredak ostvaren u liberalizaciji tržišta struje, kao i to što su Beograd i Priština usvojili akcione planove o primeni energetskog sporazuma, kao i ugovore operatera u prenosu struje.
Ocenio je i da se u oblasti energetike i saobraćaja ulažu napori kako bi se ti sektori modernizovali, i dodao da je Evropska komisija svesna da je za to potebno vreme ali i da treba uložiti napore kako bi se taj proces ubrzao.
EurActiv Srbija
Brisel traži smanjenje subvencija i zakon o GMO 
