Stopa nezaposlenosti u Srbiji u oktobru je iznosila 19,2%, objavio je u sredu (29. novembra) Republički zavod za statistiku Srbije. Ta stopa je dva puta viša od proseka EU. Prema procenama Zavoda, inflacija u Srbiji će ove godine iznositi 11,5%, a privredni rast 1,5%.

Svaki peti zaposleni u Srbiji - 19,6% - radi "na crno", što je približno isto kao u aprilu. Prema podacima evropskog zavoda za statistiku Eurostat, stopa nezaposlenosti u EU je 9,6% u proseku, pri čemu je najviša u Španiji (20,7% u novembru), Letoniji (19,4% u junu) i Litvaniji (18,4% u septembru). Podaci o nezaposlenosti u Srbiji proističu iz ankete o radnoj snazi, a metodologija je usklađena sa metodologijiom Eurostata.

Privredni rast će prema proceni iznositi 1,5%, dok je u 2009. zabeležen pad. "Najveći rast posmatrano po aktivnostima BDP je zabeležio u sektoru saobraćaja, skladištenja i veza, finansijskog posredovanja i industrije, a najveći pad bio je u građevinarstvu, poljoprivredi, sektoru hotela i restorana i ostalih usluga", rekao je direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović predstavljajući nove statističke podatke. Očekivani privredni rast u EU ove godine je 1,8%.

Procene Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je industrijska proizvodnja u 2010. godini imala rast od 3%, čemu je najviše doprineo sektor prerađivačke industrije i vađenje rude i kamena. Procenjeno je da je poljoprivredna proizvodnja u ovoj godini imala pad od 1,7%, a građevinarstvo od 13,6%.

Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni robe za 11 meseci ove godine iznosio je 4,74 milijarde evra, za 5,8 % manje nego u periodu januar-novembar 2009. Pokrivenost srpskog uvoza izvozom je povećana na 58,4% sa prošlogodišnjih 52,1%. Srbija je za 11 meseci izvezla robu u vrednosti 6,66 milijardi evra, za 22,3% više nego u istom periode prethodne godine, a uvezla za 11,4 milijarde, što je povećanje od 8,8%. Ukupna spoljnotrgovinska razmena povećana je za 13,4% na 18,08 milijardi evra.

Rast izvoza je, kako je naveo Republički zavod za statistiku, pre svega rezultat izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda. Na rezultate izvoza i uvoza određeni uticaj su imali i depresijacija dinara, kao i rast privrednih aktivnosti u svetu. U strukturi izvoza najviše su bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa učešćem od 65,4% u ukupnom a sledi roba za široku potrošnju sa 26,8%.

Izvor: Beta i EurActiv

Povezani sadržaj