Politika jednakih mogućnosti prepoznata je kao jedno do glavnih političkih pitanja Evropske unije i predstavlja neophodan uslov za postizanje ciljeva EU koji se tiču njenog razvoja, zapošljavanja i socijalne kohezije. Princip ravnopravnosti polova, jednakog tretmana i jednakih mogućnosti za žene i muškarce je jedan od osnovnih pravnih principa Evropske unije sadržan u osnivačkom ugovoru EU. Unapređivanje rodne ravnopravnosti i položaja žena u svim oblastima političkog, ekonomskog i društvenog života javlja se kao jedan od neophodnih preduslova svih strategija i direktiva Evropske unije. S obzirom na zvaničnu opredeljenost Srbije da ide ka evropskim integracijama, jasno je da će se principi i standardi u oblasti rodne ravnopravnosti provlačiti kroz mnoga poglavlja tokom pregovora i da će sasvim sigurno biti deo akcionih planova za usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim.

Autorka: Sonja Tošković, pravna savetnica Beogradskog centra za ljudska prava

Poveljom iz Nice o fundamentalnim pravima u EU definisano je da se načelo ravnopravnosti polova uvodi u sva područja i aktivnosti evropskih politika (gender mainstreaming). Strateški dokument EU koji definiše politiku aktivnog delovanja u cilju rodne ravnopravnosti predstavlja Strategija Evropske Unije za ravnopravnost između žena i muškaraca od 2010. do 2015. godine. Strategija jasno iskazuje nameru uspostavljanja ravnopravnosti polova u zemljama članicama EU i onim zemljama koje su u pretpristupnoj i pristupnoj fazi. U znak obeležavanja 15-godišnjice deklaracije i platforme za akciju, usvojene na Svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija (UN) o ženama u Pekingu, i 30-godišnjice Konvencije UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije nad ženama, Evropska komisija je u martu 2010. godine usvojila Povelju o ženama kojom potvrđuje svoju posvećenost rodnoj ravnopravnosti i jačanju rodne perspektive u svim svojim politikama.

Evropska komisija u svom poslednjem skrining izveštaju za Poglavlje 23 konstatuje da Republika Srbija ima zadovoljavajući pravni i strateški okvir kada je reč o politici rodne ravnopravnosti. Takođe, ukazuje na veoma primetan napredak u poslednjih nekoliko godina kada je reč o promociji politike jednakih mogućnosti u RS. Međutim, ukazuje i na slabosti institucija koje se bave politikom rodne ravnopravnosti, pre svega nekadašnje Uprave za rodnu ravnopravnost koja je kao izvršno telo Vlade RS postojala u okviru Ministarstva za rad i zapošljavanje.

Ono što će dodatno otežati institucionalno jačanje jeste to što je Uprava za rodnu ravnopravnost ukinuta u maju 2014. godine, te su svi poslovi nadležni za pitanje rodne ravnopravnosti prešli u Ministarstvo za rad i socijalnu politiku koje trenutno nema dovoljno administrativnih i tehničkih kapaciteta da se na adekvatan i profesionalan način bavi ovom temom. U tom smislu potrebno je hitno konstituisati novo telo koje će sprovoditi aktivnosti iz Nacionalne strategije i akcionog plana, a do tada ojačati personalno i materijalno postojeće mehanizme za rodnu ravnopravnost kroz institucije koje su trenutno nadležne za sprovođenje Nacionalne strategije RS za poboljšanje položaja žena i unapređivanja njihovog položaja za period 2010- 2015.

Vlada Republike Srbije je februara 2009. godine usvojila Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period 2010-2015. godine, koja predstavlja prvi strateški dokument Republike Srbije u oblasti rodne ravnopravnosti. Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena utvrđuje se celovita politika države u cilju eliminisanja svih oblika diskriminacije žena a prioriteti su ekonomija, obrazovanje, zdravlje, suzbijanje nasilja nad ženama, kao i pitanje rodnih stereotipa u medijima.

Pored Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena, postoji još nekoliko važnih strateških dokumenata koji se odnose na unapređenje položaja žena, kao što je novousvojena Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije  za period 2014-2018. godine, Nacionalna strategija za primenu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1325 „Žene, mir i bezbednost“ (2010-2015) i Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima (2010-2015).

Narodna skupština Republike Srbije je u oktobru 2013. godine ratifikovala Istanbulsku konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv nasilja nad ženama. Istanbulska konvencija je prvi i jedini pravno obavezujući instrument u oblasti nasilja nad ženama u Evropi. Prilikom ratifikacije Konvencije, Srbija je zadržala pravo da ne primenjuje odredbe koje se tiču naknade štete žrtvama, pitanja teritorijalne nadležnosti u situaciji kada počinilac ima stalno boravište na teritoriji Srbije, i nadležnosti slučajevima seksualnog nasilja, i to dok ne izvrši usaglašavanje unutrašnjeg krivičnog zakonodavstva sa ovim odredbama Konvencije. U tom smislu potrebne su izmene Krivičnog zakonika Srbije, uvođenje novih i redefinisanje postojećih krivičnih dela, ali i uspostavljanje efikasnijeg mehanizma pomoći za žrtve svih oblika nasilja obuhvaćenim Konvencijom.

Vlada Republike Srbije je u januaru 2014. godine usvojila Poseban protokol za pravosuđe u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima, čime je upotpunjen skup posebnih protokola koje su različita ministarstva donela u cilju saradnje u borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji. Protokol je donet u cilju prepoznavanja, sprečavanja, pružanja pravne i druge stručne pomoći ženama žrtvama nasilja u porodici i partnerskim odnosima, unapređenja saradnje sa svim učesnicima sprečavanja ove vrste nasilja i stvaranja sigurnijeg i pravednijeg društva zasnovanog na principu obezbeđenja nediskriminatornog okruženja i poverenja žena žrtava nasilja u porodici i partne

Takođe, EU konstatuje i da politika jednakih mogućnosti mora dodatno da se unapredi kada je reč o ostvarivanju ekonomske samostalnosti žena ( posebno su ugrožene žene na radnom mestu, primećen je kršenje prava na porodiljsko odsustvo, seksualno uznemiravanje, velika razlika u zaradama, oko 17%). Ovo pitanje biće posebno obrađeno u Poglavlju 19, Socijalna politika i zapošljavanje.

U julu 2014. godine, usvojene su izmene i dopune Zakona o radu koje idu u prilog osnaživanja žena na radnom mestu i uspostavljanja ravnoteže između porodičnih i profesionalnih obaveza zaposlenih majki. Izmene zakona, odnosno odredbi koje idu u prilog zaštiti materinstva, jesu one kojima se ostvaruje posebna zaštita žena sa aspekta bezbednosti i zdravlja n radu. Odredbama o zaštiti materinstva zaštita je proširena i na zaposlenu koja doji dete (čl. 89 ZOR). Novina je i obaveza poslodavca da u slučaju kada nije u mogućnosti da zaposlenoj za vreme trudnoće kao i zaposlenoj koja doji dete, obezbedi propisanu zaštitu, obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, mora joj obezbedi plaćeno odsustvo ( čl. 89 stav 2). Zaštita zaposlene za vreme trudnoće dodatno je ojačana pravom na plaćenom odsustvo sa rada ili u toku dana radi obavljenja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom. Potrebno je da te preglede odredi izabrani lekar zaposlene i da taj dokaz zaposlena blagovremeno dostavi poslodavcu kako bi on mogao da pravovremeno organizuje posao u toku njenog odsustva. Pomenute izmene zakonu su zapravo posledica usklađivanja sa Konvencijom MOR-a 183  i Preporukom Međunarodne organizacije rada 191 o zaštiti materinstva.

U septembru 2014. godine, predstavljeni su rezultati istraživanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja  o stavovima građana prema rodnoj ravnopravnosti u Srbiji, koji su pokazali da su stereotipne percepcije o rodnim ulogama prisutne pođednako i kod žena i kod muškaraca. Tradicionalno utemeljeni stereotip o rodnoj ulozi žene da svoje vreme prvenstveno posveti neplaćenom radu u domaćinstvu i podizanju dece utiče na rodnu segregaciju u obrazovnom sistemu i na tržištu rada, a ključan je i za opravdavanje male zastupljenosti žena u politici i na mestima odlučivanja. Kada je reč o nejednakosti u biznis sektoru, to predstavlja samo nastavak ukupnih rodnih nejednakosti, a kao primer se navodi da žene zauzimaju tek četvrtinu (28%) najviših pozicija odlučivanja u kompanijama, a čine nešto manje od trećine preduzetnika.

U EU izveštaju se ukazuje da u Srbiji ženska ljudska prava moraju biti i efikasnije zaštićena, što znači da mehanizmi podrške kao što je besplatna pravna pomoć, psihološko i pravno savetovanje moraju biti  obezbeđeni i dostupni svim ženama , posebno ženama žrtvama kršenja nekog prava od strane države. Posebno zabrinjava nasilje nad ženama, koje ostaje problematično i u ovoj oblasti na kome se očekuje veći napredak kako proces pregovora bude tekao.

Preporuke Evropske komisije u oblasti rodne ravnopravnosti:

• Dopuniti Nacionalnu strategiju za borbu protiv diskriminacije sa odgovarajućim ostvarim akcionim planom, uključujući detaljnije regulisanje rodne ravnopravnost i uspostaviti mehanizam za praćenje njegovog sprovođenja.
• Potrebno je institucionalno ojačati nadležne organe koji se bave politikama rodne ravnopravnosti i uspostaviti njihovu bolju koordinaciju i saradnju.
• Uspostaviti efikasniji nadzor nad sprovođenjem zakona, nacionalne strategije i akcionog plana, razviti mere podrške ženama koje su žrtve kršenja prava.
• Uticati na ekonomsko osnaživanje žena kao i na veći uticaj u političkom i javnom životu.

Foto: Medija centar Beograd

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbija nazadovala po rodnoj ravnopravnosti
  
• 

  Intervju

  : Podrška agencije EU naporima za rodnu ravnopravnost