Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije

Cilj nam je da Srbija do kraja 2011. dobije i status kandidata za EU i datum početka pregovora o članstvu. Ako sve planirane reforme uspemo da sprovedemo, a verujem da hoćemo, u Srbiji će se do septembra videti velike promene. O rekonstrukciji Vlade će se razgovarati tek u drugoj polovini januara. Moram da kažem, da ukoliko i bude rekonstrukcije Vlade ona neće biti posledica lošeg rada nekog ministra već želje da se kroz drugačiji organizaciju podigne efikasnost rada Vlade u celini.

Razgovarali: Ivan Cvejić i Marica Vuković

Da li smatrate da je realno da Srbija u 2011. dobije status kandidata za EU?

Status kandidata do kraja godine je apsolutno realan. Ali mi želimo i datum pregovora.  Ako dobijemo i status i datum pregovora onda smo uradili veliki posao na putu ka Evropi. Setite se pre dve i po godine kada je formirana ova vlada gde smo mi bili na evropskom putu? Na nuli. Ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije bio ratifikovan u Parlamentu. A mi ćemo sledeću godinu završiti ja verujem sa terminom za pregovore.

Pred Srbijom su dva značajna zadatka - odgovaranje na Upitnik Evropske komisije i sprovođenje preporuka iz izveštaja o napretku.

Važno je i jedno i drugo, a čini mi se da će mnogo veći deo posla i mnogo veći obim reformi biti vezan za sprovođenje preporuka iz izveštaja. Upitnik sam po sebi daje odgovor o nečemu što već postoji. Upitnik ima 2.500 pitanja koji su podeljeni po ministarstvima i to će biti završeno do kraja januara. Za razliku od toga, Izveštaj EK je bio pozitivan ali dobili smo određene primedbe. Mi smo Akcioni plan (za ispunjenje preporuka Komisije) napravili pre oko mesec dana i sa njim smo takođe upoznali naše evropske partnere. Primedbe smo zajedno sa našim evropskim partrnerima svrstali u nekoliko najvažnijih grupa i obavezali smo se, pre svega, prema sebi da te primedbe implementiramo. Rad na tom delu je ono čime će cela vlada biti zaokupljena i ukoliko uspemo da to uradimo, a ja sam optimista da se to može uraditi, mi ćemo napraviti ključni iskorak u pravcu evropskih integracija. Biće bitna razlika između Srbije kakva je danas i one kakva će biti u septembru mesecu.

Da li će odgovori u Upitniku koji su u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom biti javni?

Dogovorili smo se da stavimo na uvid javnosti sve odgovore izuzev onih koji mogu imati oznaku poverljivosti. Tako da će odgovori u vezi saradnje, ukoliko sadrže informacije koje imaju osetljivi karakter, ostati neobjavljene u ovom trenutku.

Kakav je vaš stav prema najavi inicijativa za promenu Ustava?

Mislim da ćemo na jedan ili drugi način morati da menjamo ustav. To nije kratkoročna stvar, mora mnogo da se diskutuje, morate da imate određenu većinu koja nije samo polovična da biste otvorili celu tu priču. I Ustav mora da se usaglasi sa našim budućim statusom u Evropi. To je aktivnost koja će ići svojim tokom i očekujem da će trajati dve ili tri godine i da neće uticati na rešavanje ovih problema o kojima govorim jer su to veoma konkretni problemi. Imamo da uspešno završimo reformu pravosuđa, imamo zadatak da donesemo novi zakon o restitucji i donećemo ga. Ne verujem da će to remetiti rad na ustavu koji je mnogo širi i ima naravno i određene vrlo značajne političke implikacije.

Kako bi rekonstrukcija vlade uticala na posao koji je pred Srbijom?

O rekonstrukciji će se razgovarati tek u drugoj polovini januara. Moram da kažem, da ukoliko i bude rekonstrukcije Vlade ona neće biti posledica lošeg rada nekog ministra već želje da se kroz drugačiju organizaciju podigne efikasnost rada Vlade u celini. Vidite, ako je cilj rekonstrukcije da se napravi ušteda, ona se neće time napraviti jer se ne ukidaju resori već samo pojedinačna radna mesta. Resori se pripajaju drugom, a ušteda su par ministarskih plata i još po dve i ili tri državnih sekretara. Ali, želim da poručim da je sledeća godina ključna za evropske integracije i pred nama su ogromni poslovi koji moraju da se obave. Uz ozbiljan rad mi možemo sve što nam je na tom putu da postignemo i opet ću ponoviti da do kraja kraja godine dobijemo status kandidata. U tom kontekstu treba sagledavati rekonstrukciju - da li doprinosi tome ili ne. Ono što je važno reći - mislim da su zahtevi opozicije za prevremenim izborima potpuno besmisleni. Izbori po definiciji dovode vladu u tehničku poziciju koja obustassvlja bilo kakve suštinske reforme, koje u Srbiji treba da se sprovode.

Kakva će biti uloga Strategije 2020?

Ta strategija je nastala po ugledu na „Evropa 2020“. Došli smo do zaključka da za razliku od Evropske strategije moramo da se koncentrišemo na neke stvari koje u Srbiji još nisu rešene. Sa druge strane, sama strategija sadrži osnovne pravce društvenog i ekonomskog razvoja.  Nastala je na osnovu detaljnih analiza i obračuna i dogovoreno je da svaku oblast prati temeljna studija, a da se iz njih u samu strategiju izvuče suština.

Da li je ona spisak lepih želja, kao što se pominje u javnosti, ja ću morati da kažem da jeste. Naša strategija je spisak lepih i ostvarivih želja, to je definicija.

Povezani sadržaj