Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Mađarska će lobirati da Srbija dobije status kandidata
|
|
|
Objavljeno : 03.01.2011. | Ažurirano : 04.01.2011. |
|
|
|
|
|
|
Oskar Nikovic (Oszkar Nikowitz), ambasador Mađarske u Srbiji
Evropska komisija će u drugoj polovini godine, verovatno u novembru, pripremiti „avis”, mišljenje na osnovu kojeg će se odlučivati o statusu kandidata za članstvo. Mi ćemo tokom pripreme tog mišljenja pružiti svu pomoć Srbiji da ispuni uslove, a sa druge strane lobiraćemo u interesu pozitivnog mišljenja komisije. Očekujemo da će 80.000 građana Srbije podneti zahtev za državljanstvo Mađarske na osnovu zakona koji će to omogućiti etničkim Mađarima iz drugih zemalja. Ne očekujemo masovno useljavanje, čak ni onih koji budu stekli naše državljanstvo. Pošto smo tokom priprema ovog našeg zakona vodili konsultacije sa Beogradom ne očekujemo nikakve štetne posledice u našem bilateralnom odnosu
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
Šta Mađarska planira da tokom predsedavanja EU učini po pitanju pridruživanja Srbije Evropskoj uniji?
Predsedavanje Evropskom unijom ne ide sa tako širokim nadležnostima da predsedavajuća zemlja može ostvariti sve svoje prioritete. Jedan od poznatih prioriteta mađarske spoljne politike je podrška ulasku u Evropsku uniju zemalja Balkana, među njima Srbije, i mi ćemo istrajati na toj poziciji tokom predsedavanja. Činićemo naravno sve da perspektiva integracije ostane u centru pažnje, i koristićemo u tome i svoj ugled koji ide sa našom novom pozicijom.
U vezi sa integracijom Srbije u periodu mađarskog predsedavanja nije planiran neki konkretan korak. Evropska komisija će u drugoj polovini godine, verovatno u novembru, pripremiti „avis”, mišljenje na osnovu kojeg će se odlučivati o statusu kandidata za članstvo. Mi ćemo tokom pripreme tog mišljenja pružiti svu pomoć Srbiji da ispuni uslove, a sa druge strane lobiraćemo u interesu pozitivnog mišljenja komisije. Srbija ima mogućnost da učestvuje u delu konkretnih programa tokom našeg predsedavanja: u realizaciji Dunavske-strategije i u realizaciji evropske strategije za integraciju Roma.
O kakvoj strategiji je reč? Kada će ona biti usvojena?
Saglasno sa postojećim Trio programom, čiji je nacrt urađen i usvojen pre godinu dana na početku španskog predsedavanja od strane Španije, Belgije i Mađarske, Mađarska će nastojati da se tokom prve polovine sledeće godine izradi okvirna strategija za integraciju Roma u Evropskoj uniji, i da nakon detaljne rasprave bude usvojena na samitu Saveta Evrope u junu 2011.
Ova okvirna strategija bi služila kao temelj za izradu specijalnog radnog programa za integraciju Roma u svakoj zemlji članici. Za ovaj okvirni program mi ćemo predložiti sledeća načela: proširenje evropskih fondova usmerenih na smanjenje dečjeg siromaštva; izrada programa za školovanje, uključujući i mere i efikasan monitoring za odustajanje od školovanja kod maloletnika, kao i za povećanje broja Roma u višim nivoima školovanja u cilju što većeg broja Roma sa stečenim diplomama. Paralelno sa tim zalažemo se za izradu kompleksnog programa za veće mogućnosti zapošljavanja onih, koji su manje obrazovani i marginalizovani u društvu (ne samo iz etničkih aspekata). Na pregovorima između naših premijera (Viktora) Orbana i (Mirka) Cvetkovića ministri su specijalno zahtevali od Madjarske da se Srbija što dublje uključi u taj program pošto nijedna zemlja ne može sama da reši problem Roma i zato što i u Srbiji ima dosta romske populacije.
U Mađarskoj je usvojen zakon koji će omogućiti etničkim Mađarima iz drugih zemalja da dobiju državljanstvo Mađarske. Koliko zahteva očekujete iz Srbije? Kako će se to odraziti na odnose Srbije i Mađarske?
Polazeći od pretpostavke zasnovane na podacima iz anketa vršenih u redovima mađarskog stanovnistva da je svaki treći Mađar zainteresovan za dobijanje i mađarskog državljanstva, procenjujemo da ćemo imati otprilike 80.000 zahteva. Kao dvojno državljanstvo, proširenje madarskog državljanstva nije ni u kakvom sukobu ni sa zakonima i propisima, ni sa načelima Srbije, i pošto smo tokom priprema ovog našeg zakona vodili konsultacije sa Beogradom ne očekujemo nikakve štetne posledice u našem bilateralnom odnosu.
Da li očekujete da će to biti opterećenje za tržište rada u Mađarskoj?
Ne očekujemo masovno useljavanje, čak ni onih koji budu stekli naše državljanstvo. Time smo i odgovorili na pitanje, da li će ti ljudi predstavljati opterećenje za mađarsko tržište rada. Ne, neće. I do sada je postojala (i postoji) mogućnost za rad za ljude koji žive u susednim zemljama, i oni koji su želeli da to iskoriste, već su to i učinili. Slično je i sa Evropom: problem emigranata je i sada prisutan, samo posle ukidanja vizne obaveze za neke od Balkanskih zemalja – ova opasnost neće se znatno povećati zbog rasta broja dvojnih mađarskih državljana, recimo u Srbiji.
Nije naglasak u konkretnim prednostima koje posedovanje našeg pasoša može da pruži. Naglašavamo da ovaj naš zakon, ova mogućnost koju on pruža, prvenstveno ima moralnu dimenziju za Mađare koji su mađarsko drzavljanstvo izgubili zbog istorijskih okolnosti. Sadrži razume se i konkretne prednosti, najpre to, što mađarski pasoš važi za Evropsku uniju. Osim toga, čim pređu mađarsku granicu, oni su tretirani kao i ostali, tamošnji mađarski državljani, sem naravno prava vezanih za stalni boravak i plaćanje poreza, ili plaćanje socijalnog osiguranja, i tako dalje. O izborima, o (eventualnom) pravu na glasanje još se raspravlja, ali nije doneta odluka u parlamentu u Budimpešti.
Među proritetima Mađarske su i oporavak privrede i zapošljavanje, šta je u tom domenu planirano?
Rast i stvaranje novih radnih mesta u Evropskoj uniji zaista ima ključan značaj u smislu održivosti evropskog socijalnog modela. Mađarska će nastojati da pomogne pre svega mala i srednja preduzeća, jer je naš stav da je taj sektor najefikasniji po pitanju otvaranja radnih mesta. Sve to naravno mora se tretirati kao kompleksno pitanje, zajedno sa politikom vezanom za porodicu, sa rešavanjem demografskih problema i rasta siromaštva.
Naš je takođe interes i to (a to je važno i za Srbiju) da se izradi nova agrarna politika i novi model poljoprivrede: želimo da bude efikasniji i da se poveća njegova održivost, što je bitno za budućnost. U obema zemljama poljoprivreda ima značajnu ulogu u društvu. Poljoprivreda mora biti čvrsto povezana za ekologijom i klimatskom politikom, i želimo da započnemo intenzivan dijalog o tome.
Povezani sadržaj
|
|
|