Predstavnici udruženja poljoprivrednika oštro su 13. avgusta kritikovali predložene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu ukazujući da bi, ako budu usvojene, dovele do dodatnog siromašenja poljoprivrednika i ugrožavanja celokupnog agrara u Vojvodini. Kao glavne argumente navode da zakonski predlog stavlja fizička lica i registrovana poljoprivredna gazdinstva u zakupu zemljišta, kao i da lišava lokalne samouprave značajnih prihoda.

Pojedini poljoprivrednici došli su u Skupštinu Novog Sada na javnu raspravu o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu noseći transparente "Ne damo zemlju".

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški rekao je u raspravi da je veoma sporan predlog da se do 30% zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi izdaje isključivo pravnim licima, bez jasnih i propisanih kriterijuma.

"To je strašno loše, jer 77% zakupaca državnog zemljišta su fizička lica i time se uvodi diskreciono pravo Ministarstva poljoprivrede, koje bez jasnih pravila daje 30% zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi na 30 godina zakupa i apsolutno se isključuju fizička lica i registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja bi morala imati primat u zakupu zemlje", rekao je Bogaroški.

Prema njegovim rečima, bilo bi veoma loše ukoliko bi se Vojvodini i lokalnim samoupravama ukinula sredstva koja su dobijala po osnovu zakupa državnog zemljišta.

"Vojvodina je po osnovu zakupa državnog zemljišta do sada naplatila oko deset milijardi dinara i utrošila devet milijardi. I to svaki dinar namenski. Ako ukinu ta sredstva onda će nastati ozbiljan problem sa finansiranjem poljoprivrede u Vojvodini, jer ukoliko smo mi imali preko deset milijardi, lokalne samouprave su imale četvrtinu više sredstava, što znači da govorimo o ogromnim sredstvima koja neće biti uložena u poljoprivredu u Vojvodini", naveo je Bogaroški.

Predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski je kazala da će, ukoliko se usvoje predložene novine o poljoprivrednom zemljištu poljoprivrednici biti prinuđeni da ostave svoje krave i njive i izađu na ulice, jer neće moći da prežive.

"Za nas je sporna prodaja zemljišta, jer svi znamo da je to poslednja i jedina stvar koju još uvek imamo, a koja je na zdravim nogama. Tu oblast je potrebno potpuno urediti i voditi brigu o njoj, a ne prodavati nešto što je nacionalno dobro samo zbog nesposobnosti ili interesa pojedinaca", istakla je Bugarski.

Ona je ocenila da je poražavajuće da predstavnici Ministarstva poljoprivrede iznose podatke o hiljadama hektara zemljišta koje neko uzurpira ili koje je zaparloženo, od čega je 50% u državnom vlasništvu.

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković odbacila je kritike i kazala da se skoro polovina raspoloživog državnog zemljišta svake godine uopšte ne izda u zakup, što državi donosi štete koje se mere u milionima evra.

Ona je navela i da je uočeno i da se zakupci ne odnose prema zemlji "domaćinski", a da pravila ne poštuju ni lokalne samouprave, zbog čega su izmenama zakona propisane oštrije kazne i sankcije.

Izvor: Beta

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Komasacija ključ za ruralni razvoj