Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mađarske mere preusmerile deo izbeglica na Hrvatsku
|
|
|
|
Objavljeno : 16.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mađarska istrajava u nameri da zaustavi priliv izbeglica iz pravca Srbije i zadovoljna je rezultatima novih mera. U tu zemlju je 15. septembra, po zatvaranju granice, uspelo da ilegalno uđe nešto više od 360 izbeglica. Budimpešta sada planira da izgradi ogradu i na granici sa Rumunijom, što je izazvalo negodovanje Bukurešta. Zatvaranje granice primoralo je izbeglice da se, nakon izvesnog oklevanja, zapute i ka Hrvatskoj koja je organizovala njihov prihvat u Tovarniku. Mađarske mere nisu uticale na priliv izbeglica u Preševo, ali su ljudi sada uznemireniji jer ne znaju kuda idu, kažu u tamošnjem Crvenom krstu.
"Poruka koju smo želeli da prosledimo jeste: 'ne dolazite, ovim putem nećete stići na željeno odredište'. Prema našim podacima, migranti i krijumčari su shvatili poruku", rekao je portparol mađarske vlade Đorđi Bakondi.
Samo 367 izbeglica je uspelo da ilegalno uđe u tu zemlju 15. septembra i protiv svih je pokrenut sudski postupak, saopštila je mađarska policija. Od toga, 316 je optuženo za uništavanje orgade od bodljikave žice na granici sa Srbijom, a 51 za prebacivanje preko grade, što se sada kažnjava sa pet odnosno tri godine zatvora.
Prema zvaničnim podacima, na prelazu Reske-Horgoš podneto je 48 zahteva za azil a podneli su ih migranti koji su uspeli da uđu pre zatvaranja granice u noći između 14. i 15. septembra. Bakondi je rekao da je 15. septembra popodne razmotreno 16 od 48 zahteva i da su svi odbačeni.
Budimpešta smatra gotovo sve izbeglice za ekonomske migrante, kao i da nisu ugrožene pošto su van zone sukoba a da u Srbiji, kao sigurnoj zemlji, mogu potražiti zaštitu.
Mađarska je u skladu sa novim propisima organizovala i "tranzitne zone" u Reskeu i Tompi u kojima će se po ubrzanoj proceduri razmatraju zahtevi za azil koje izbeglice dostave na graničnim prelazima.
Mađarsku je 14. septembra, dan pre stupanja na snagu novih strožih zakona i zatvaranja granice, ušlo rekordnih 9.380 izbeglica, a od početka godine je kroz ovu zemlju prošlo 200.000 izbeglica.
Granični prelaz na mađarsko-srpskoj granici Reske-Horgoš je bio zatvoren i 16. septembra ujutru, a mnoge izbeglice su tu provelo noć. Većina ih je radije čekala da vidi da li će Mađari možda otvoriti granicu nego da se zapute u Hrvatsku.
Vojvođanski sekretar za lokalnu samoupravu Branislav Bugarski izjavio je 16. septembra da je situacija na Horgošu teška, a da je tokom noći između dva prelaza i na zelenoj površini između njih bilo više od dve hiljade izbeglica.
Bugarski je rekao za Betu da su mađarske vlasti pozivale tokom noći izbeglice da se registruju, ali da su odmah nakon toga izdavale rešenja o odbijanju zahteva za azil i zabrani ulaska u EU na deset godina, nakon čega su te izbeglice vraćene u Srbiju.
I pored teškoća na mađarskoj granici mnogim izbeglicama nije lako da se odluče da krenu drugim putem. "Spreman sam da idem na srpsko-hrvatsku granicu ali samo ako me srpske vlasti uvere da neće biti problema", rekao je Sirijac Hasan, star oko 30 godina.
Bugarski je upozorio i da na granici sa Hrvatskom nisu do kraja razminirana područja koja su bila zahvaćena ratom iz devedesetih godina prošlog veka, što može da predstavlja veliku opasnost za izbeglice.
Novi pravac Hrvatska
Od 15. septembra uveče autobusi koji su prethodnih dana prevozili izbeglice iz Preševa prema granici Mađarske i Srbije, preusmeravaju se na Šid i granicu s Hrvatskom. Kod Šida srpske vlasti su pripremile objekat Principovac za prihvat izbeglica koji ima kapacitet od oko 200 ležajeva.
U Hrvatsku je 16. septembra do 11.00, prema podacima policije, ušlo njih oko 180. Navodno se tokom dana može očekivati još oko 500 izbeglica.
Premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio je 16. septembra da je Hrvatska spremna za prihvat izbeglica, iako ne očekuje situaciju kakva je u Mađarskoj ili u Srbiji.
Po izbijanju izbegličke krize, hrvatski zvaničnici više puta su istakli da Hrvatska neće, poput Mađarske, zatvarati svoje granice. Zvaničnici su poručili da u prvom talasu Hrvatska može da primi oko 3.000 izbeglica.
U Hrvatskoj, izbeglice, i one koje legalno ulaze i one koje su zatečene u ilegalnom prelasku, smeštaju se u Tovarnik, gde se registruju kako bi se utvrdilo da li imaju pravo na pomoć ili ne. Očekuje se da izbeglice naknadno budu prevezene prema Zagrebu.
Većinom se radi o majkama s decom, kao i mladim muškarcima, koji su, prema izveštajima medija, jako iscrpljeni od puta. Pomoć im pružaju ekipe Crvenog ksta i lokalnog Štaba za zaštitu i spasavanje.
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović je zatražila da se zbog izbegličke krize sazove sednica Veća za nacionalnu sigurnost, s čime se složio i premijer.
Izbeglice su do sada uglavnom išle preko Srbije i Mađarske jer je to najkraći put do Šengenskog prostora u EU sa najmanje graničnih kontrola, iako se do Austrije stiže brže preko Hrvatske i Slovenije nego preko Mađarske.
Bez promena u Preševu
Priliv izbeglica sa Bliskog istoka koje u Srbiju dolaze iz Makedonije, nije se smanjio ni pošto je Mađarska zatvorila granicu, a u prihvatnom centru u Preševu dnevno se registruje oko 2.000 izbeglica, izjavio je 16. septembra sekretar Crvenog krsta u tom mestu Ahmet Haljimi.
Haljimi je za agenciju Beta izjavio da je 15. septembra u Presevu registrovano 2.000 novih izbeglica sa Bliskog istoka, a da je 16. septembra do 9.30 stiglo još 500 novih ljudi koji čekaju da se registruju.
"Zatvaranje mađarske granice ima uticaj i na prihvatni centar u Preševu. Ljudi su krenuli na put, a da ne znaju gde će, sada je još prepreka ta žica, svi su nervozni, pa smo mi još pažljiviji prema njima. Ima i onih koji nemaju ništa, ni odeću ni obuću, jer su bili na brodu koji se prevrnuo na moru, pa im je voda odnela i torbe sa to malo stvari sto su poneli", kazao je sekretar presevskog Crvenog krsta.
Izbeglice se ne zadržavaju u Preševu i pošto dobiju papire nastavljaju put kroz Srbiju ka glavnim odredištima, Austriji i Nemačkoj.
Mađarska planira novu ogradu
Austrija je, u pokušaju da uvede neki red u prilivu izbeglica i migranata iz Mađarske, počela 16. septembra selektivne kontrole vozila na tri glavna granična prelaza sa tom zemljom, dok je Nemačka uvela granične kontrole 13. septembra.
Mađarska se po svemu sudeći neće zaustaviti na dosadašnjim merama pošto je najavila da planira da izgradi ogradu i duž granice sa Rumunijom.
Rumunija je to kritikovala, istakavši da je podizanje ograde protivan duhu Evropske unije, dok je rumunski premijer Viktor Ponta ocenio da su postupci mađarskih vlasti u vezi sa izbegličkom krizom "slični onima koje je Evropa do sada videla samo tokom tridesetih i četrdesetih godina 20. veka".
Mađarsko Ministarstvo spoljnih poslova je nakon toga optužilo rumunskog premijera za "antimađarske izjave".
Amnesti internešenal je, takođe, oštro kritikovao mere mađarskih vlasti. "Zbog zatvaranja granice za izbeglice, razmeštanja bodljikave žice, vojske i novih drakonskih zakona protiv ljudi koji beže od sukoba i progona, Mađarska predstavlja ovaploćenje užasne strane haotičnog odgovora Evrope na migrantsku krizu", saopšitla je ta nevladina organizacija.
Izvor: Beta, AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
