Genetski modifikovana soja jeftinija je od nemodifikovane, što u svetlu predstojećih promena zakona o GM proizvodima u Srbiji podstiče strah da će zemlja biti preplavljena genetski modifikovanim proizvodima. U konsultantskoj kompaniji SEEDEV smatraju da razloga za ovakvu brigu nema jer proizvođači kako stočne hrane tako i mesa, mleka i jaja nemaju interes da prelaze na GM sojinu sačmu i da ona ne bi uspela da osvoji osetan deo tržišta. U Ministarstvu poljoprivrede najavljuju da se uzgoj GM kultura neće dozvoliti u Srbiji. U EU su u aprilu 2015. stupile na snagu izmene propisa kojima je zemljama članicama omogućeno da zabrane uzgoj određenih kultura, bez naučnih obrazloženja koja su ranije bila potrebna.

Izmene zakona o GMO Srbiju svakako čekaju, mada se ne zna kada će biti donete. Po rečima državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede Danila Golubovića trenutni prioritet je da se izgrade strukture za korišćenje pretpristupnih fondova za poljoprivredu IPARD. Pored toga, kako je naveo, o tim izmenama stvorene su negativne predrasude i otpor javnosti  za koji on tvrdi da je nepotreban.

Golubović smatra da je postojeći zakon o GMO problematičan jer ne rešava na dobar način sva pitanja, poput kažnjavanja prekršilaca i bezbednosti potrošača, dok slučajeva ilegalnog uzgoja GM soje ima, pre svega u Mačvi. Po njegovim rečima, zakonske izmene su potrebne pre svega da bi se potrošači zaštitili i bili adekvatno obavešteni o proizvodima koje kupuju.

On je na predstavljanju rezultata istraživanja SEEDEV-a o očekivanim posledicama otvaranja trržišta Srbije za GM sojinu sačmu 28. septembra rekao da će novi zakon o genetski modifikovanim organizmima biti pripremljen uz prisustvo javnosti i otvorenu konsultaciju sa stručnim krugovima, kao i da njime neće biti dozvoljeno gajenje GM semena u Srbiji.

"Vlada Srbije neće dozvoliti gajenje GM semena u Srbiji", rekao je Golubović .

Dodao je da to od Srbije ne traže ni EU ni Svetska trgovinska organizacija i istakao da ove organizacije imaju članove sa raznorodnim rešenjima po pitanju GM.

Promet bez većeg uticaja

U EU su u aprilu stupile izmene propisa kojima se zemljama članicama omogućava da same odluče da li će uzgoj određene GM kulture, dozvoljene na nivou Unije, odobriti i na svojoj teritoriji. Evropska komisija je predlog u tom pravcu uputila i za promet GM proizvoda, ali nije verovatno da će, bar u skorije vreme, on biti usvojen, što znači da će Srbija morati da odobri uvoz GM kultura.

Kada je reč o soji, osnivač SEEDEV-a Goran Živkov smatra da nema razloga za brigu i da proizvođači hrane i stočne hrane nemaju interes da kupuju GM proizvode, ocenio je osnivač konsultantske kompanije za poljoprivredni razvoj SEEDEV Goran Živkov.

„Istraživanje (SEEDEV-a) je pokazalo da bi najrealnija opcija bila da uvoz sojine sačme bude na nivou od 10 do 20% domaće potrpšnje”, rekao je on.

Neki proizvođači imaju strah i odbojnost od GM kultura, ali su razlozi i ekonomski jer razlika u ceni nije dovoljna da bi donela korist, ocenio je on.

Kako je objasnio, proizvođači stočne hrane koji se oslanjaju na domaću soju povremenim korišćenjem GM soje bi sebi napravili komplikacije zbog kojih im se to ne bi isplatilo. To bi, kako je rekao, bila krupna odluka, jer nakon uvođenja GM soje u proizvodnju, morali bi stalno da čiste mašine i ne bi imali kontrolu nad time da li su GM tragovi prisutni.

Za proizvođače svinjskog mesa razlika u ceni GM soje i one koja nije GM ne igra veliku ulogu, a korišćenjem domaće soje će moći u budućnosti da daju dodatnu vrednost svom proizvodu, ocenio je Živkov, dodajući da Ministarstvo poljoprivrede radi na uspostavljanju oznaka kvaliteta koje će davati garanciju potrošačima da u uzgoju nije korišćena GM hrana.

Na pitanje šta je onda motiv srpskim proizvođačima da ilegalno uzgajaju GM soju u Srbiji, odgovorio je da je uzgoj GM soje jeftiniji jer iziskuje samo jedno prskanje.

Razlika u ceni genetski modifikovane i nemodifikovane sačme u svetu u ovom trenutku nije velika i iznosi oko 12%, dok se inače kreće od 5 do 60%, kazao je Živkov.

Oznake kao dodatna vrednost

Na skupu je objašnjeno da se sertifikati organizacije Dunav soja izdaju na osnovu kontrole lanca proizvodnje, pošto se analizom mesa, mleka i jaja ne može utvrditi da li je korišćena GM hrana, kao i da je u Srbiji za sada jednostavno dobiti sertifikat budući da je ceo lanac proizvodnje zasnovan na kulturama koje nisu GM.

Regionalna direktorka organizacije Dunav soja Marija Kalentić rekla je da je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo značaj uvođenja oznake za namirnice koje su proizvedene uz ishranu kontrolisanog porekla, bez GM organizama.

Austrija je prva uvela oznake za robu prozvedene bez GM i nju za sada nosi 2.300 proizvoda, a počela je da izdaje i oznake Dunav soja, koje nose i dodatni kvalitet, odnosno garanciju da je ta genetski nemodifikovana soja proizvedena u Evropi, navela je Kalentić. Dunav soja je međunarodna organizacija koja okuplja proizvođače i prerađivače soje, mesa, mleka i jaja u Evropi sa ciljem promocije visokokvalitetne hrane bez GM organizama, rečeno je na skupu.

U Srbiji su trgovinski lanci, kako je rečeno, prepoznali značaj inicijative za označavanje i  očekuje se da će uskoro njihovi lanci dobavljača početi da ih uvode.

Istaknuto je da je Srbija u Evropi jedinstvena po tome što ima kompletan lanac proizvodnje soje koja nije genetski modifikovana, i to  u dovoljnoj količini da zadovolji osopstvene potrebe, kao i da od izvoza soje zaradi oko 82 miliona dolara.


Napisala: S.V.

Foto: Wikimedia Commons

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Škotska zabranjuje GM kulture
  
• 

  Vesti

  : EU odobrila 19 GM kultura
  
• 

  Vesti

  : Predlogom Brisela o GMO svi nezadovoljni
  
• 

  Vesti

  : Članice EU same će odlučivati o uvozu GMO
  
• 

  Vesti

  : Nesuglasice oko GMO u nemačkoj vladi