Neozbiljan odnos prema izbeglicama, narastajuća desnica, zatvaranje granica i ignorisanje odluke Ustavnog suda Grčke o smanjenju penzija samo su deo "grehova" EU koji su bili na dnevnom redu rasprave Instituta za evropske poslove, dojučerašnjeg Omladinskog odbora za obrazovanje. Odgovarajući na, za ovdašnje uslove, neuobičajeno teška pitanja, šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport odbacio je tvrdnje da će Brisel zbog ustupaka u pogledu Kosova Srbiji progledati kroz prste po pitanju preostala 34 pregovaračka poglavlja, u kojima se prate reforme društva i privrede. Doneta je i ocena da su medijske slobode u Srbiji očigledno nedovoljne, a jedan od dokaza je i da je rasprava učesnika debate – sociologa Jova Bakića, funkcionera Demokratske stranke Zorana Lutovca, predsednice Helsinškog odbora Sonje Biserko – nezamisliva na javnim servisima. Šef Delegacije EU ocenio je da u Srbiji nema dovoljno otvorenih rasprava.

Sociolog Jovo Bakić je u raspravi 7. oktobra uveče uputio niz kritika na račun Unije, uz zaključak da je EU "neozbiljna politička tvorevina" i da je od nje samo Srbija pod vođstvom Aleksandra Vučića neozbiljnija. Kao argumente naveo je da se EU neozbiljno ponela prema migrantima, kao i da je pogazila pravni poredak Grčke ignorisanjem odluke Ustavnog suda te zemlje da snižavanje penzija nije bilo u skladu sa najvišim aktom te zemlje.

Kao jedan od ključnih problema u EU naveo je narastajuću desnicu, navodeći da ultradesničarski Nacionalni front ima najveću podršku u Francuskoj. Desnica i konzervativci drugih zemalja kao da se nadmeću sa ekstremnom desnicom širom Evrope, ocena je Bakića, koji je naveo i da britanski premijer Dejvid Kameron traži od Francuske da policijskom silom sprečava dolazak migranata.

Bakić je ocenio da je ponašanjem u EU, kao veliki pobornik integracija, "sablažnjen", zbivanja je okarakterisao kao "puzajući fašizam".

Na pitanje šefa Delegacije EU u Srbiji Majkla Devenporta zašto misli da bi bez Unije situacija bila bolja, Bakić je rekao da ne bi, i da je EU imala dobar uticaj i na Srbiju jer bi bez nje premijer Srbije bio "dezorijentisaniji", kao i da ga EU sprečava "da bude skroz nepristojan". Naveo je da će Uniju podržavati ukoliko se ne bude "fašizovala".

Devenport se nije izjašnjavao o kritikama na račun vlada, kako Srbije tako i Mađarske, ocenivši kratko da i premijera Srbije Aleksandra Vučića i Mađarske Viktora Orbana ceni kao predsednike vlade tih zemalja.

Potvrdio je da i u njegovim očima ksenofobija i jačanje desnice predstavljaju razlog za brigu, kao i da "nažalost postoji tendencija zatvaranja granica".

Međutim, kako je istakao, borba protiv ovakvih tendencija bila bi još teža bez zajedničkih vrednosti i standarda EU i međunarodnih obaveza.

Gde je vlada na raspravama, a gde neistomišljenici u medijima?

Devenport je ocenio da je „nažalost“ debata u Srbiji veoma retka, i ocenio da i predstavnici vlade moraju u njima da učestvuju. Prema navodima organizatora predstavnici države bili su pozvani na skup, ali se nisu odazvali.

Ostali učesnici – Lutovac, Bakić i Biserko – složili su se da je debata ovog tipa, u kojoj politički neistomišljenici vlade govore o politici EU i Srbije – nije zamisliva na televizijskim stanicama, a moderatorka skupa Olja Bećković u više navrata je insistirala na tome da su mediji pod kontrolom.

U ovom kontekstu učesnici su ocenili i da, ukoliko u Srbiji bude izbora u narednim mesecima, opozicija neće imati priliku da bude ravnopravno zastupljena. Po oceni Bakića to nije razlog da se izbori bojkotuju jer je i iskustvo 90-ih godina pokazalo da nakon bojkota izbora autoritarna vlast jača.

Predsednica Helsinškog odbora ocenila je da ni opozicija ne pruža ništa novo, s čim se nije složio Lutovac, ali ni drugi funkcioner DS-a Dragan Šutanovac koji je bio u publici.

Lutovac je posebno doveo u pitanje razlog za raspisivanje izbora. Kako je naveo, moguće je da se kao povod navede bilo koja kriza, ali on je rekao da postoje tri prava razloga iz kojih su izbori verivatni – da je rejting vladajućeg SNS-a došao do maksimuma, da je moguć raskol  SNS i da SNS nema dovoljno dobre kandidate za lokalne izbore pa želi da poveže lokalne i centralne.

Devenport se nije izjašnjavao o izborima, navodeći da je reč o unutrašnjem političkom pitanju, ali da bojkot svakako ne podržava.

U pogledu medijskih sloboda, naveo je da će to svakako biti predmet zamerki EU, kao i da je EU i 2014. izrazila zabrinutost zbog stanja u medijima pre i nakon kampanje.

Da li je Kosovo uslov nad uslovima za EU?

Moderatorka Bećković postavila je pitanje da li je priznavanje Kosova uslov za pristupanje EU, kao i da li će Brisel biti spreman da Srbiji progleda kroz prste za druge oblasti, poput pravosuđa i medijskih sloboda, samo zbog toga što je vlada spremna da u pogledu odnosa i dijaloga sa Kosovom ode dalje od prethodnih.

Devenport je rekao da je uslov normalizacija odnosa sa Kosovom, kao i da se u EU ne može bez ispunjavanja uslova iz svih 35 pregovaračkih poglavlja, u kojima se obrađuju skoro svi segmenti društva i privrede.

Potvrdio je navode iz medija da će biti odloženo predstavljanje Izveštaja o napretku za sedmicu nakon 19. oktobra.

Šef Delegacije EU najavio je izmene u izveštaju, rekavši da će jasnije biti istaknute preporuke u svakoj od oblasti.

Kada je reč o zamerkama da se vodi računa samo o Kosovu i da se otvaranje poglavlja oteže, naveo je da očekuje da će biti prvo poglavlje otvoreno do kraja godine, kao i da se uveliko radi na uslovima za otvaranje poglavlja od ključnog značaja za politički sistem – 23 i 24.

Napisala: S.V.

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kosovo i Srbija izgubljeni u prevodu
  
• 

  Vesti

  : Potreban zajednički odgovor regiona na migrantsku krizu
  
• 

  Vesti

  : I Balkanu deo od 500 miliona evra EU pomoći za izbeglice