Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Firtel: Fokus mora biti na primeni propisa
|
|
|
|
Objavljeno : 15.10.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ana Firtel, izvršna direktorka Saveta stranih investitora
Iz EU nosimo pozitivne poruke da se može očekivati skoro otvaranje pregovora i da je Evropska unija spremna da pruži podršku Srbiji na reformskom putu. Kao udruženje čijih 70% članica dolazi iz EU, a ostatak posluje na tom tržištu, a rade i u Srbiji, ponudili smo svoju pomoć i srpskom i evropskom pregovaračkom timu. Srbiji nedostaju stručni kapaciteti u institucijama, iako je administracija preglomazna. Ključne izmene za bolji poslovni ambijent su ubrzanje i završetak privatizacije i poboljšanje primene zakona. Kada je reč o potrebnim zakonskim izmenama prvi prioritet nam je Zakon o deviznom poslovanju, a postoje najave da će do izmena doći.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
Koje ste glavne poruke preneli predstavnicima EU u pogledu potrebnog unapređenja privrednog ambijenta u Srbiji?
Preneli smo predstavnicima Evropske komisije, Evropske službe za spoljno delovanje i Evropskog parlamenta da se vidi ozbiljan napredak, pre svega u pogledu izmene u izdavanju građevinskih dozvola, vlasništva nad zemljištem, takozvane konverzije, i izmene zakona o inspekcijama.
Ukazali smo da treba posebno obratiti pažnju na efikasnije sprovođenje strukturnih reformi, pre svega privatizaciju, bolje sprovođenje zakona i dalje usklađivanje sa pravnim nasleđem EU.
Kada razgovaramo sa našim kompanijama članicama kao ključan problem izdvaja se primena zakona, problemi sa nekonzistentnom primenom, sa pravilima koja nisu dovoljno jasna, koja su nekada utvrđena u prevelikom broju podzakonskih akata, a nekad nisu dovoljno razrađena, sa diskrecionim pravima administracije da ih tumače na nekonzistentan način. To je pogotovo vidljivo u radu Poreske uprave. Ova uprava ima novu direktorku od maja i očekujemo da nakon ovih prvih par meseci dođe do konkretnih pomaka koji, nažalost, još uvek nisu vidljivi.
Pohvalili ste reforme koje sprovodi Vlada Srbije. Da li se beleži napredak i u primeni?
Ima dobrih primera. Od članova smo dobili vrlo pozitivne ocene u vezi sa primenom novog Zakona o planiranju i izgradnji. Kada prikupite dokumentaciju, što je i dalje obiman i težak posao, proces pribavljanja građevinske dozvole je mnogo jednostavniji, mnogo transparentniji i zaista se završava u zakonom predviđenom roku.
Sa druge strane, Zakon o inspekcijama je promenjen ali u primeni još nema izmena. Ipak, treba imati u vidu da je za to potrebno vreme pošto je taj zakon veoma kompleksan, veći broj različitih institucija treba da ga sprovodi, a takođe je neophodna izmena sektorskih zakona.
Želim da ukažem da problemi sa sprovođenjem zakona nisu vezani samo za pojedinačne teme i institucije, već je reč o potrebi da se podigne kvalitet usluge koju država kao servis pruža građanima i privredi u smislu jedinstvenog i konzistentnog tumačenja propisa kako bi se znalo šta su prava i obaveze kako pojedinaca tako i organizacija.
Dobra primena, kao i usklađivanje propisa, zavisi od stručnog kapaciteta institucija. Kako ocenjujete ovaj aspekt okruženja u Srbiji?
U svim ministarstvima i drugim državnim organima možete da nađete kvalitetne pojedince, ali ih nema dovoljno. S jedne strane, javni sektor je preglomazan i treba ga smanjiti, a s druge strane nedostaju kapaciteti za efikasno sprovođenje zakona, pa na primer u Ministarstvu finansija imate samo par ljudi koji su zaduženi za određene poreske oblike i ne mogu da odgovore na sve zahteve posla.
Treba raditi na tome da se preglomazna uprava smanji, ali da se istovremeno obezbedi da dobri kvalitetni kadrovi budu dostupni tačno na onim pozicijama koje su neophodne.
Dodatno, jačanje administrativnih kapaciteta je preduslov za evropski put Srbije, za efikasno prilagođavanje propisima i standardima EU, ali i efektivno korišćenje tehničke pomoći i pristupnih fondova kojih će biti sve više kako Srbija bude napredovala u procesu integracije.
Koje su najznačajnije zakonske izmene potrebne za usklađivanje sa EU?
Po našim procenama, oko 70% propisa je već usklađeno sa evropskim pravilima, kada govorimo i propisanim normama, ne o sprovođenju.
Od preostalih 30%, za nas je najznačajnije da se promeni Zakon o deviznom poslovanju, po kojem je Srbija, zajedno sa BiH, najrigidnija u regionu. Zagovaramo da se ovaj zakon liberalizuje tako da omogući standardne poslovne transakcije, jer sadašnji okvir smanjuje konkurentnost sprske privrede, kako zbog slova zakona, tako i zbog rigidnog tumačenja od strane NBS.
Zagovaramo i brzo donošenje zakona o naknadama, koji je u nekoliko navrata bio pisan, ali nikad donešen. Ovaj zakon treba da zaštiti privredu od jednog od najvećih problema, a to je naglo uvođenje novih nameta kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou. Kada se u sred poslovne godine promene pravila i uvedu nove finansijske obaveze, to pogađa sve, kako velike kompanije, tako još više mala i srednja preduzeća. Dodatno, treba uvesti pravilo da se naknada plaća srazmerno ceni korišćenja određenog dobra, te da se prikupljena sredstva koriste za adekvatnu namenu. Nažalost, to danas nije slučaj.
Treća važna zakonska izmena vezana je za iznajmljivanje radne snage (staff leasing), što je jedna od preporuka Saveta koje nisu usvojene u okviru izmena Zakona o radu. Smatramo da bi uređivanje te oblasti koristilo i zaposlenima i poslodavcima, jer bi se znalo koja su prava i obaveze svih u lancu.
Četvrta tema je zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji treba usaglasiti sa najnovijom evropskom direktivom iz te oblasti.
Da li imate najave o eventualnim planovima za takve izmene?
Za tri od ove četiri teme država je najavila da radi na izmenama – za zakon o deviznom poslovanju i zakon o naknadama formirane su radne grupe. Takođe smo dobili informacije da se planiraju izmene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Nažalost, rok za pripremu zakona o iznajmljivanju radne snage se konstantno odlaže.
Da li se dešava da EU, poznata po složenoj birokratiji, dovede do težeg poslovanja?
Mi do sada nismo imali taj primer.
Problem koji je delimično vezan za prilagođavanje EU jeste da je fokus često bio na izmeni zakona, a nedovoljno pažnje se poklanjalo sprovođenju - obezbeđivanju adekvatnih kapaciteta, obuci zaposlenih, pravljenju novih ili prilagođavanju postojećih institucija, uvođenju novih procedura, mehanizama, softverske podrške, svega što je potrebno da novi zakon koji je prilagođen evropskim pravilima donese očekivane rezultate.
Dešavalo se i da su zakoni menjani na brzinu, bez javnih konsultacija što nije dobro. Ipak, važno je da ukažemo na pozitivan trend. U proteklih godinu i po dana oko najvažnijih zakonskih izmena vođena je zaista kvalitetna diskusija na ekspertskom nivou. Država i privreda ne moraju uvek imaju isto viđenje, ali možemo da otvoreno i argumentovano razgovaramo.
Nažalost, i dalje se ponekad desi da se zakoni donose bez ikakve javne rasprave, poput Zakona o porezu na dodatu vrednost koji je usvojen ekspresnom brzinom, bez razgovora čak i sa nama koji smo bili najglasniji zagovornik navedenih izmena, koje treba da donesu više novca u državnu kasu. Sada je naša procena da će domet izmena ovog zakona biti ograničen, jer su izostavljeni neki važni detalji, što će dovesti do problema u primeni.
Koja je bila vaša ključna poruka sagovornicima u Briselu?
Prva je da je srpsko tržište važno, da je Srbija važna i da EU treba da nastavi da podržava Srbiju na reformskom putu koji podrazumeva i bolje uslove za poslovanje.
Druga poruka jeste da Savet stranih investitora želi da pruži aktivnu podršku kako srpskom tako i evropskom pregovaračkom timu u pristupnim pregovorima. Savet ima specifično znanje neophodno za ovaj posao jer većina članica Saveta dolazi iz EU ili posluje u EU, a prisutne su i na srpskom tržištu. Samim tim možemo da ukrstimo iskustva i damo neke praktične i vrlo konkretne predloge kako da pristupni pregovori budu što efikasniji i što manje turbulentni.
Kakvu poruku nosite iz Brisela?
Poruka je pozitivna u smislu da se očekuje da se u vrlo kratkom roku krene u aktivno pregovaranje, odnosno da se otvore pregovori za konkretna poglavlja.
Evidentno je bilo veliko interesovanje za Srbiju, što se videlo i iz zainteresovanosti EU institucija za susrete sa Savetom i činjenice da smo održali sastanke sa predstavnicima pet različitih generalnih direktorata Evropske komisije, na čelu sa direktorom za Zapadni Balkan Žan-Erik Pakeom, kao i sa Evropskom službom za spoljno delovanje (EEAS) i izvestiocem za Srbiju Evropskog parlamenta Dejvidom Mekalisterom.
Foto: FIC
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
