Tomas Lubek (Thomas Lubeck), regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Zapadni Balkan

Srbija je poboljšala položaj u Izveštaju o uslovima poslovanja zahvaljujući napretku u poreskom sistemu i izdavanju građevinskih dozvola. Ipak na tome treba još raditi na tim pokazateljima, imajući u vidu da je i dalje potrebno 244 sata godišnje za plaćanje poreza. Značajan razlog poboljšanja ove godine je i metodološka promena u izradi izveštaja, pa je deo rezultata „gratis”. Srbiji je potreban i bolji okvir za stečaj, kao i primena dobrovoljnog restrukturiranja. Nenaplativi krediti su veliki teret i dok se to ne reši nema ni dovoljno kredita. Izveštaj o uslovima poslovanja nije savršen, ali je fokusiran na poslovanje preduzeća, koja će biti ključna za rast i zaposlenost. Njegov domet je veliki širom sveta, tako da predstavlja i značajnu promociju.

Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović

Kako biste ocenili ovogodišnji napredak Srbije u Izveštaju o uslovima poslovanja?

Poboljšanje položaja Srbije u novom izveštaju dolazi iz tri različita izvora. Prvi je metodološka promena u načinu rangiranja, koja je dovela do unapređenja. To je dakle gratis.

Ostala dva izvora iziskivala su izvestan napor. Srbija je načinila napredak u pokazateljima plaćanja poreza izdavanja građevinskih dozvola. To su oblasti u kojima je bila znatno iza ostalih zemalja regiona, ali i u svetu. Načinjen je veliki napredak, od čega je veliki deo zabeležen ovogodišnjim izveštajem, ali deo napora vlade nije zabeležen ove godine, već će biti sledeće.

U oba pokazatelja ima još prostora za unapređenje.

Koji bi bio vaš savet Srbiji da popravi položaj?

Uvek ima prostora za pokušaje za unapređenje sve dok niste na prvom mestu, koje trenutno zauzima Singapur. Ako biste me pitali striktno u pogledu ranga, veoma je jasno, vlada treba da da nastavi da se fokusira na pojednostavljenje izdavanja dozvola jer je Srbija u tom pogledu i dalje na 143 mestu, i na plaćanje taksi. Uprkos poboljšanju preduzeća i dalje moraju da plaćaju oko 42 različite takse da bi radila, a za ispunjavanje zakonskih obaveza u ovoj oblasti potrebno je preko 244 sati. To su dve oblasti u kojima postoji veliki prostor za unapređenje.

Koje biste oblasti još izdvojili kao značajne za unapređenje poslovnog ambijenta?

Potrebno je raditi i na režimima nelikvidnosti i stečaja. U bankarskom sistemu u Srbiji trenutno do 20% zajmova čine takozvani loši, nenaplativi krediti (NPL). To je opterećenje za profitabilnost, ali i za sposobnost banaka da pozajmljuju, daju nove kredite kompanijama i ljudima kojima je to potrebno. Veoma značajan prioritet za vladu i pravosudni sistem je da poboljšaju okvir za stečaj i da se unapredi primena dobrovoljnog restrukturiranja, gde se poverilac i dužnik mogu zajedno dogovoriti o načinu restrukturiranja.

U Međunarodnoj finansijskoj korporaciji radimo nešto u tom pogledu, imamo savetodavni projekat tehničke podrške za obuku sudija i stečajne upravnike za primenu zakona. Dok se problem nenaplativih kredita u bankarskom sektoru ne reši, to će biti prepreka za nove kredite firmama.

Da li je radna grupa posvećena specifično Izveštaju o uslovima poslovanja dobar pristup, s obzirom da Izveštaj ne sadrži neke od oblasti koje su problematične u Srbiji, poput korupcije?

Radna grupa koja se fokusira na područja reforme je pozitivna stvar. Rangiranje Izveštaja o uslovima poslovanja nije savršeno, neke stvari nisu obuhvaćene, ali je napor da se poslovni propisi učine efikasnijim i organizovanijim, pozitivan. Izveštaj ima širok domet širom sveta u pogledu čitanosti i distribucije, i bolji rang može biti signal potencijalnim stranim investitorima.

Zašto je to zaista  sada važno za Srbiju? Gledajući širi kontekst, Vlada u skladu sa programom Međnarodnog monetarnog fonda čini mnoge napore da restrukturira ili privatizuje mnoge državne kompanije. To je proces koji iziskuje mnogo napora i uticaće na nezaposlenost koja je u Srbiji ionako visoka sa oko 18%. Privatni sektor i mala i srednja preduzeća imaju najbolji potencijal da stvore rast i radna mesta.

Jedan od ciljeva ovog izveštaja je da meri koliko je lako domaćim preduzećima, malim firmama, da budu tu i vode posao. To su preduzeća koje će u Srbiji stvoriti rast.

Da li imate podatke o uticaju izveštaja u pogledu investicija i zaposlenosti?

Ne eksplicitno, ali znam da je izveštaj jedna od stvari koju invstitori gledaju kada dolaze u neku zemlju. To je dobro za marketing.

Kakvo je iskustvo Međunarodne finansijske korporacije u Srbiji?

Međunarodna finansijska korporacija je deo grupe Svetske banke koji radi sa privatnim sektorom. Radimo u Srbiji od 2001. godine, i za to vreme smo obezbedili preko dve milijarde dolara finansiranja privatnom sektoru u Srbiji. Planiramo još poslova ovde, ohrabreni smo otvorenošću i refomama da se poboljša situacija za privatno poslovanje.

IFC radi u više od 100 zemalja i najveća je multilateralna razvojna institucija koja se fokusira isključivo na privatni sektor. Imali smo više od 18 milijardi dolara investicija svugde u svetu prošle godine.

Video: Beta

Povezani sadržaj