Saopštenje Centra za evropske politike Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2015. godinu veliku pažnju poklanja administrativnim i drugim kapacitetima za implementaciju. Reč „kapacitet“ se u Izveštaju pominje čak 110 puta, što pokazuje da fokus na implementaciji zaista nije izlizana fraza, već da će se napredak Srbije do pristupanja EU zaista meriti kroz stvarnu primenu propisa, a ne samo kroz njihovo formalno usvajanje.

Iako Izveštaj beleži pozitivne rezultate, veliki akcenat stavlja se na postizanje zacrtanih reformskih ciljeva, a osobito su jasno izražena očekivanja u pravcu reforme javne uprave. Srbija je dobila ocenu umerene spremnosti u oblasti reforme javne uprave, uz pohvalu kvaliteta akcionog plana za reformu. U ovom delu Izveštaja Evropska komisija insistira na depolitizaciji uprave, odnosno uzdržavanju od prijema partijskih kadrova. Na prvom mestu misli se na više rukovodilačke pozicije (pomoćnici ministara i direktori, njihovi zamenici i pomoćnici), budući da se sprovođenje konkursa za ove pozicije često odlaže i vršioci dužnosti se zadržavaju u maksimalnim zakonskim limitima. Predstoji nam i uređenje odnosa među institucijama koje su odgovorne za planiranje i koordiniranje državne politike. Tu je pre svega potrebno iskristalisati ulogu i omogućiti neometan rad Sekretarijata za javne politike, koji predvodi inicijative za uređenje trenutno haotičnog strateškog i planskog okvira u Srbiji od preko sto strategija koje se često međusobno preklapaju ili sukobljavaju.

Najozbiljnije treba shvatiti zahtev Evropske komisije za sprečavanje odliva najkvalitetnijih kadrova, kroz osmišljavanje politike zadržavanja kadrova, a to su pre svega oni koji rade na programiranju i upravljanju EU i drugim fondovima. Ovo su kadrovi u koje se puno ulagalo, i u koje se i danas puno ulaže u smislu obuka, zbog čega su najinteresantniji privatnim kompanijama i konsultantskim kućama koje mogu daleko više da ih plate. Ako Srbija ne nađe način da zaustavi ovaj trend, neće moći da ispuni uslove iz Poglavlja 22 – regionalna politika. Imajući u vidu da je ovo jedna od politika u okviru koje Srbija može da se nada višemilionskim investicionim projektima po pristupanju Uniji, pravo je vreme da se krene sa radom na ispunjavanju ovih uslova i stvaranju kvalitetnog trajnog kadra koji će moći da planira i sprovodi veoma zahtevne evropske projekte. Ukoliko ne bude u stanju da dobro koristi fondove (a Srbija se može nadati iznosu od oko 1.5 milijarde evra godišnje kao država članica), Srbija će izgubiti jednu od glavnih koristi od članstva i rizikovaće da dođe u situaciju da je članstvo u EU košta više nego što joj koristi, makar u nekom srednjem roku.

Slabi administrativni kapaciteti konstatovani su i kod Poglavlja 1 - slobodno kretanje roba. Iako je Evropska komisija u izveštaju navela da je Srbija ispunila tehničke kriterijume za članstvo u evropskim organizacijama za standardizaciju (CEN i CENELEC)  i pohvalila rad Ministarstva privrede, istakla je  zaostajanje drugih ministarstava u ovoj oblasti (bezbednost igračaka, građevinski i energetski proizvodi). Ipak, ovde treba ukazati i na navod u Izveštaju u delu gde se ističe da Strategija unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta za period 2015 – 2020 još uvek nije usvojena, dok je Vlada Srbije u međuvremenu usvojila ovu strategiju.

Kada je reč o Poglavlju 28 koje se tiče zaštite potrošača i zdravlja, potencira se na većoj saradnji između Ministarstva i potrošačkih organizacija, kao i kooperaciji između samih potrošačkih organizacija. Ovde je važno napomenuti krupne korake koje u tom pravcu prave Centar za evropske politike i Nacionalna organizacija potrošača Srbije intenzivnim radom na osnivanju Regionalne mreže potrošačkih organizacija Zapadnog Balkana – CONWEB.

U delu izveštaja koji razmatra pomake u Pregovaračkom poglavlju 32 – finansijska kontrola, do sada sprovedene revizije svrsishodnosti Državne revizorske institucije nisu naišle na značajan komentar. Imajući u vidu da je to bio jedan od zahteva u prethodnim izveštajima Evropske komisije, mogla se očekivati i konkretnija procena stanja ili preporuka kada je u pitanju revizija svrsishodnosti, pogotovo što je ova vrsta revizije od izuzetnog značaja za trošenje javnih sredstava poreskih obveznika jer ispituje i svrhu, a ne samo način na koji se sredstva troše. Preporuka da se pregovori otvore ovim poglavljem, uz Poglavlje 35 je svakako ohrabrenje.

Nova metodologija koju je Evropska komisija koristila u izradi izveštaja može se oceniti kao pozitivan pomak, jer omogućava preciznije utvrđivanje mesta svake države na putu ispunjenja zahteva za članstvo.

Povezani sadržaj

• 

  Saopštenja

  : Nebojša Lazarević: Merila usporavaju pregovore sa EU
  
• 

  Vesti

  : Sloboda medija okosnica procesa uključivanja u EU
  
• 

  Vesti

  : Od Srbije EU traži uslove za punu slobodu izražavanja
  
• 

  Vesti

  : Srbija napredovala, otvaranje poglavlja do kraja godine