Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Podrška Evropskog parlamenta rafitikaciji SSP sa Srbijom
|
|
|
|
Objavljeno : 18.01.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Evropskom parlamentu u Strazburu u utorak (18. januara) je pružena puna podrška ulasku Srbije u članstvo Evropske unije i ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) EU-Srbija o čemu će u sredu (19. januara) glasati poslanici EP. Na plenarnom zasedanju EP naglašena je, takođe, nužnost pune saradnje Srbije s Haškim tribunalom i daljih reformi. Mađarska ministarka za Evropu Eniko Đeri (Eniko Gyori) je pozvala preostale članice EU da što pre ratifikuju SSP i rekla da Savet ministara EU želi da taj sporazum stupi na snagu najkasnije do kraja ove godine.
Podršku ulasku Srbije u EU su, na plenarnom zasedanju EP, naglasili Eniko Đeri u ime Saveta ministara EU, komesar za proširenje Štefan File (Stefan Fule) u ime Evropske komisije, i predstavnici svih političiih grupa u parlamentu Unije.
Eniko Đeri je naglasila da je "Srbija ostvarila bitan napredak" i da će ratifikacija SSP biti "kamen temeljac za puno članstvo Srbije u EU". Ona je ukazala i na nužnost pune saradnje Srbije s Haškim sudom i dovršetka reforme pravosuđa. Ocenila je kao istorijsko dostignuće dogovor Srbije i EU u UN o pokretanju dijaloga Beograd-Priština i pozdravila saradnju Srbije sa susedima, posebno sa Hrvatskom.
Štefan File je naglasio značaj SSP za otvaranje vrata EU Srbiji kao novoj članici, uz reforme i proces pomirenja u regionu. SSP uvodi više oblike saradnje Srbije i EU, otvara put ugrađivanju Srbije u unutrašnje tržište Unije i "posebno će podstaći direktne investicije" u Srbiju, istakao je File. Evropski komesar je ukazao i na to da se punim delovanjem SSP srpsko tržište otvara takođe za privredu EU, uz zadržavanje carina i ograničenja za samo neke srpske "osetljive", naročito poljoprivredne sektore.
Izvestilac za Srbiju u EP Jelko Kacin je, obrazlažući rezoluciju o napretku Srbije koju će usvojiti Evropski parlament, istakao da se time "šalje jasna poruka Srbiji za njen put u članstvo EU koji će biti težak i dug". Kacin je istakao povoljne promene i reforme u Srbiji, spremnost za dijalog s Kosovom i demokratski nadzor nad snagama bezbednosti. Ocenio je da "odnosi Beograda s Prištinom moraju biti partnerski i ravnopravni" i pozdravio vidan napredak u saradnji Srbije s Hrvatskom i drugim susedima.
On je zatražio da se pospeši saradnja s Haškim sudom, na koju ima primedbe glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz), i pozvao vlasti u Beogradu da "pređu sa reči na dela" kako bi Haškom sudu bili izručeni Ratko Mladić i Goran Hadžić.
U raspravi su poslanici EP u više navrata naglašavali potrebu pospešenja reforme pravosuđa u Srbiji, a File je u završnom izlaganju stavio do znanja da je "Srbija sad na pravom putu kad je reč o reformi pravosuđa".
Background Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije potpisan je 29. aprila 2008. godine. Srbija je ratifikovala taj sporazum 9. septembra 2008. godine a ministri EU odobrili su njegovu ratifikaciju 14. juna 2010. godine. Da bi sporazum stupio na snagu moraju ga ratifikovati sve članice Evropske unije. Sporazum je do sada ratifikovalo 11 zemalja - Španija, Malta, Bugarska, Italija, Estonija, Slovačka, Slovenija, Luksemburg, Mađarska, Austrija i Kipar. U parlamentu Nemacke procedura za ratifikaciju pocela je u decembru 2010.
Predlog rezolucije Evropskog parlamenta o evropskoj integraciji Srbije predstavljen je 27. oktobra 2010, a Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je taj predlog 1. decembra 2010. U predlogu rezolucije odaje se priznanje Srbiji za napredak u reformama ali se poziva na ostvarivanje pune saradnje s Haškim tribunalom, reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije.
Na ocenu jednog poslanika da je u Sandžaku na delu "islamizacija" koju podstiče muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić, File je rekao da je pre u pitanju "politizacija muslimanskog življa, a ne islamistička radikalizacija". S tim u vezi Evropska komisija očekuje uspostavljanje Bošnjačkog nacionalnog veća i izbori za to veće moraju biti "činilac uključivanja svih strana, mirni, i da podstaknu dijalog, uz izbegavanje radikalizacije".
U raspravi je posebno ukazano na nužnost da EU pomogne Srbiji da reši teške ekonomske probleme, ali i probleme izbeglica, kao zemlja s najvećim brojem izgnanika u Evropi.
Službe rade u dogovoru s Bramercom
Uoči sednice Evropskog parlamenta u ponedeljak (17. januara) održan je sastanka Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta na kome je učestvovao potpredsednik srpske vlade Božidar Ðelić. Poslanike su posebno interesovali saradnja Srbije sa Haškim tribunalom i planirani dijalog sa Prištinom.
Ðelić je izrazio uverenje da će Srbija ove godine dobiti status kandidata, a na proleće 2012. početi i pregovore o članstvu u Evropskoj uniji. Potpredsednik srpske vlade je rekao da ovakav optimizam zasniva na činjenici da je, iako unutar EU još nema snažne volje da se ubrza proceš proširivanja, Srbija odlučna u sprovođenju reformi i saradnji s Haškim tribunalom.
"Mi znamo da neki u EU ne bi voleli da Srbiji bude dozvoljeno da počne pregovore o članstvu pre nego što general Mladić bude u Hagu", naveo je Ðelić i naglasio da "Srbija čini apsolutno sve što je u njenoj moći da bi locirala, privela i predala preostala dva optuženika Haškom tribunalu".
Đelić je istakao da srpske bezbednosne službe rade u dogovoru s Bramercom i podvukao da će optuženi Ratko Mladić biti izručen tribunalu u Hagu. Dodao je da su neutemeljene bilo kakve tvrdnje oko nesporazuma u saradnji srpskih vlasti i Bramerca.
Potpredsednik Vlade Srbije je rekao i da će srpske vlasti dostaviti 31. januara komesaru Fileu, u Briselu, odgovore na Upitnik Evropske komisije o spremnosti Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU. Ocenio je i da je zbog priprema za dobijanje statusa kandidata i priprema za predsedničke, parlamentarne i lokalne izbore 2011. godina od presudne važnosti za Srbiju.
Đelić je rekao i da Srbija spremno očekuje početak složenog dijaloga Beograda i Prištine, ali da neće nikada priznati jednoglasno proglašenje nezavisnosti Kosova. On je istakao spremnost Beograda da radi s Prištinom i evropskim partnerima kako bi se postigao "istorijski kompromis s Albancima na Kosovu koji bi omogućio evropsku budućnost za sve građane Zapadnog Balkana".
On je rekao da će Beograd tokom predstojećeg dijaloga s Prištinom potruditi da reši nekoliko otvorenih pitanja vezanih za regionalnu saradnju, kao što su carinski pečati Kosova i predstavljanje na regionalnim forumima. "Nije nam ni namera ni interes da isključimo Kosovo iz trgovinskih odnosa ili regionalne saradnje. Međutim, rešenja koja impliciraju direktno ili indirektno priznanje Kosova, ostaju neprihvatljiva za Srbiju", rekao je Djelić.
Ðelić za brže odobravanje sredstava EU
Đelić je predložio da EU znatno brže odobrava sredstva podrške zemljama koje su uključene u proces evropske integracije, naglasivši da to ne znači da se traže nova sredstva. On je upozorio da postoji rizik da evropska agenda u Srbiji i na Zapadnom Balkanu postane marginalizovana ukoliko se ne bude materijalizovala dovoljno brzo.
Srbija, nakon opsežnih konsultacija u okviru regiona, predlaže dve inovacije u finansijskim odnosima sa EU u toku nove finansijske perspektive 2014-2020, rekao je Đelić.
Potpredsednik srpske vlade je predložio postepeno linearno povećanje izdvajanja u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) za zemlje kandidate na Zapadnom Balkanu umesto da finansijska podrška EU ostane na postojećem nivou a onda da se drastično poveća kada se zemlja pridruži. Ocenio je da EU tako "dobiti, uz iste finansijske troškove, bolje pripremljene kandidate za pristupanje, sa manje nervoze u pogledu tačnog datuma pristupanja".
Ðelić je dodao da treba uključiti zapadni Balkan u nove mehanizme upravljanja EU. Kako je obrazložio, za zemlje za koje Komisija proverava održivost javnih finansija, otvoriće se ograničeni prozor finansijskih garancija za ulazak na međunarodno tržište.
EU će, prema njegovim rečima, u regionu imati uticaj sličan Međunarodnom monetarnom fondu, dok će zemlje imati jak pozitivan podstrek za primenu održivih politika, a zauzvrat uživati finansijsku zaštitu od međunarodnih špekulacija.
Izvor: Beta
Stavovi
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da ponekad ima utisak da se vladajuća koalicija u Srbiji više trudi da ubedi evropsku javnost u svoju posvećenost saradnji sa Haškim tribunalom nego što pokušava da pronađe haške optuženike.
"Jako je važno da se u Beogradu ne prave pogrešne političke procene koje mogu Srbiju ponovo zaustaviti na putu ka EU", upozorio je Kacin u intervjuu dnevniku "Danas" od 18. januara pred razmatranje u Evropskom parlamentu rezolucije o Srbiji.
Kacin je ocenio da u protekle dve i po godine "stagnira" saradnja Srbije sa Haškim tribunalom. "Stiče se utisak kao da Srbija sebi opet kupuje vreme", rekao je Kacin govoreći o zamerkama upućenim Srbiji u rezoluciji koju će razmatrati Evropski parlament.
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
