"Konkurentnost neke privrede upravo se ogleda u njenoj sposobnosti da izvozi, odnosno da bude prisutna na stranim tržištima. Srbija, nažalost, i dalje više uvozi iz EU nego što u nju izvozi, međutim situacija se tu kvantitativno i kvalitativno menja poslednjih godina, a za razliku od početka 2000-ih kada je pokrivenost uvoza izvozom bila na svega 40 do 50%, danas je ona dosegla istorijski maksimum od preko 77 odsto i nastavlja da raste.
Takođe struktura našeg izvoza značajno se menja. Ranije su dominirali pšenica, kukuruz, poljoprivredni proizvodi, metali dok poslednjih godina počinju da dominiraju automobili, auto-delovi i električni aparati, kaže Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike i član Užeg pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU.
"Evropska unija je još krajem 2000. godine u paketu pomoći za Srbiju ukinula gotovo sve carine i kvote za izvoz srpskih proizvoda u EU. Ipak, najveći problem u izvozu naših proizvoda na evropsko tržište ne predstavljaju samo carine i druge dažbine, već je naša privreda zbog veoma niskih kapaciteta s jedne strane, a s druge strane zbog nemogućnosti da zadovolji standarde, tehničke propise, pravila usaglašenosti i slično veoma sporo počela da koristi ove pogodnosti na evropskom tržištu. Ista situacija je i na ruskom tržištu gde smo iste 2000.godine dobili prilično velike popuste za izvoz naših proizvoda", naglašava Lazarević.
"Članstvo u Evropskoj uniji, a sada i pregovori o članstvu u EU mogu doneti samo lakši pristup evropskom tržištu. Takođe evropska pomoć koja trenutno iznosi oko 200 miliona evra godišnje, od čega značajan deo ide na direktnu ili indirektnu podršku privredi, uvećaće se na verovatno oko 1,5 milijardi evra od momenta članstva. Ipak, treba biti oprezan. Od izuzetnog je značaja da na vreme počnemo da pripremamo našu privredu za promene u trgovinskim režimima, konkretno promenu trgovinskog režima u trgovini sa CEFTA, promenu trgovinskog režima u trgovini sa Rusijom i promenu trgovinskog režima kod trećih zemalja kojima je EU eventualno dala određene povlastice u trgovini", zaključuje Nebojša Lazarević.
Za više informacija o Centru za evropske politike posetite http://www.europeanpolicy.org/.
EurActiv Srbija
CEP: Istorijski maksimum trgovinske razmene Srbije i EU 
