Otvoreni pritisci i pretnje medijima na Balkanu sada su manji nego 90-ih godina, ali razvili su se novi oblici uticaja koji su teže vidljivi, i samim tim opasniji, rečeno je na panelu o medijima povodom 10. godišnjice misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji. Neuređeno vlasništvo nad medijima, teška ekonomska situacija i manjak solidarnosti i borbe novinara za nezavisnost i uslove rada neki su od najvećih problema novinarstva na Zapadnom Balkanu.

Državni mediji nisu postali slobodniji nego što su bili, a nezavisni mediji su na neki način potpali pod kontrolu vlasti zbog ekonomske zavisnosti. Tim rečima je medije u Crnoj Gori, ali i u celoj bivšoj Jugoslaviji, opisala direktorka crnogorskog nedljnika Monitor, Milka Tadić Mijović.

U vreme kada se izgubila jasna granica između "nas i njih", između "državnih i nezavisnih medija", glavni neprijatelji sedme" sile su vlast, pravosuđe i novac, ukazala je ona.

Kako je istaknuto na konferenciji, vlast i krupni kapital kontrolišu medije oglašavanjem, u zatvor više niko ne ide zbog pisanja, ali su kazne toliko visoke da novinare teraju u zatvor.

Tešku situaciju dodatno otežava nedostatak solidarnosti novinara, koja, kako je naveo direktor sarajevskog Medija centra Boro Kontić, postoji u nekim uređenim društvima. Kao primer toga, Kontić je naveo objavljivanje karikatura Mihameda u danskim novinama, zbog čega su imali velike probleme. Nakon pretnji tom listu, 10 novina u Danskoj, Švedskoj i drugim zemljama objavilo je to isto, ne zato što su želeli te karikature, već u znak solidarnosti i kao vid borbe za nezavisnost medija. Time se pristisci raštrkaju na više medija.

Na Zapadnom Balkanu takve reakcije nema. "Spremni smo na karnevalske postupke, ostavljanje praznih stranica i gašenje radija na par minuta. Ali to je kao performans. Pravi odgovor je da svi urade isto (što i onaj koji je pod pritiskom)", kazao je Kontić. Kako je istakao, ukoliko se, recimo, B92 nađe pod udarom zbog nečega, to mora postati tema svih ostalih medija.

Novac kao neprijatelj medija

Na taj problem ukazala je i direktorka Balkanske istraživačke mreže BIRN Gordana Igrić, koja je ukazala da nema snažne veze između novinarskih udruženja, kao ni novinarskih sindikata. Nezadovoljstvo u medijima je veliko, ali su oni poptuno "rascepkani". Ne treba očekivati da će se to približavanjem EU samo od sebe ispraviti, istakla je Igrić i dodala da neke zemlje u EU imaju slične probleme. Potrebno je insistirati i pritiskati političare da se sistem menja.

Igrić je istakla daje netransparentno vlasništvo nad medijima veliki problem jer to otvara mogućnosti za sukob interesa i zastupanje interesa.

Govoreći o oblicima pritisaka na medije, ona je istakla da su to i neodmereno visoke kazne, ali i drugi vidovi pritisaka, poput poreskih kontrola jer tu "nema nevinih" u medijima.

U prethodne dve decenije tehnologija i internet su se razvili u toj meri da je informaciju nemoguće sakriti. Na to je ukazao i potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Dragan Janjić, koji je rekao da se zato danas centri moći trude da spreče da informacije dođu do velikog broja čitalaca.

Kao probleme medija u Srbiji on je naveo netransparentno vlasništvo, direktan upliv države u vlasništvo nad medijima, kao i nejasno deifnisano trošenje budžetskih sredstava na finansiranje medija. Kako je istakao, budžetskim novcem trebalo bi da se finansira izveštavanje o temama od javnog interesa, ali se, kada sve nije jasno propisano, dešava da se finansiraju "naši".

Posledica toga je pad kvalieta, ali i neodrživost istraživačkog novinarstva.

Kako je kazao Omer Karabeg iz Radija Slobodna Evropa, u našem regionu je primetno podilaženje novinara funkcionerima. Kako je rekao, to je posebno vidljivo kada se uporedi rad javnog servisa na Zapadnom Balkanu sa onim u nekim drugim zemljama, na primer u Češkoj, gde novinari postavljaju pitanja i "napadaju" sagovornike, bez straha da se zamere, koji je ovde veoma primetan.

Karabeg je ocenio da se zbog nedovoljnog napretka u medijima može reći da je situacija možda i gora nego 90-ih, jer se moglo očekivati da će se poboljšati tokom svih godina koji su prošle.

Neizvestan opstanak istraživačkog novinarstva

Učesnici su ukazali i na to da je istraživačko novinarstvo na Balkanu neisplativo, zbog čega zavisi uglavnom od donatora. Kako je kazala direktorka BIRN-a Gordana Igrić, problem je i u velikom broju "novinara robova", čiji zadatak je da pune veliki broj stranica, ali i u strahu od toga da će se ugroziti reklame. Ne postoji ni dobrotvorstvo u zemlji, tako da se traže inostrane donacije.

Pitanje opstanka istraživačkog novinarstva postavljeno je direktoru B92 Saši Mirkoviću povodom Insajdera, emisije koja, kako je istaknuto, pomera granice medijskih sloboda u Srbiji i čiji autori su izloženi pretnjama zbog čega su dobili i policijsku zaštitu.

Mirković je ukazao da nikada ne postoji garancija da će se izvori finansiranja održati odnosno do kada će to trajati. Problem mogu biti kako povećanje troškova, tako i opasnost da se "jednim telefonskim pozivom" naloži smanjenje sredstava.

Karabeg je istakao da su kompromisi počeli da se prave čim su mediji izašli na tržište.

Na Zapadnom Balkanu ne postoji ekonomska snaga kao u Češkoj na primer koja bi mogla da omogući istraživačko novinarstvo, kazao je on. Kako je istakao, u Češkoj dnevna štampa otkriva sve velike afere u društvu, što povećava tiraž i isplati se. Ni u Srbiji ni u Hrvatskoj nije takav slučaj i za istraživačko novinarstvo su potrebni donatori.

Kontić iz sarajevskog Medija centra istakao je da se situacija svela na to da je istraživačko novinarstvo lični izbor određenog broja novinara, koji smatraju da posao tako treba raditi, dok ostali sede i "gledaju sa strane šta se dešava".

Autor: Smiljana Vukojičić Obradović

Povezani sadržaj