Mediji u Srbiji u izveštavanju o evropskim integracijama malo pažnje posvećuju temama koje utiču na svakodnevni život građana već uglavnom prenose izjave političara i prate zvanične sastanke, pokazalo je juče (19. novembra) objavljeno istraživanje britanske televizije Bi-Bi-Si (BBC). Građani se žale da mediji "stalno vrte iste priče i iste ljude", a da ne objašnjavaju ono što se dešava i kako to utiče na život ljudi, rekao je predstavnik Bi-Bi-Sija Ed Barker na predstavljanju rezultata izveštaja.
Prema rezultatima istraživanja, ekonomija, politika, regionalni razvoj, decentralizacija i pridruživanje EU su najzastupljenije teme i na televiziji i u štampi i svaka od njih zauzima između 8,4 i 18,9% izveštaja o EU. Tih pet tema na televiziji, koja je glavni izvor informisanja građana Srbije, zauzima skoro 60% prostora posvećenog EU.
Background
Istraživanje je rađeno u martu i aprilu, obuhvatilo je analizu vesti u 38 elektronskih i štampanih medija o evropskim integracijama Srbije, a obavljeno je i ispitivanje javnog mnenja u Kraljevu, Užicu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Istraživanje je finansirala Evropska unija.
Prema istraživanju IREX-a, za 85% stanovnika Srbije televizija je glavni izvor informisanja, a slede štampa sa 11% i radio i internet sa po 2%.
Socijalnim pitanjima je na TV-u posvećeno tek 1,1% izveštaja, a u štampi 3,4%. Na televiziji su poljoprivreda, obrazovanje i mladi dobili po 1,9% prostora u sadržajima o EU, korupciji i organizovanom kriminalu posvećeno je 0,3%, a zdravstvu, tehnologiji i socijalnim pitanjima po 1,1% izveštaja.
"Većina izveštaja nema ljudsku priču u sebi i kako određene odluke utiču na život ljudi", rekao je Barker i dodao da je ispitivanje pokazalo da se građani Srbije pitaju šta za njih znače evropske integracije države. U istraživanju se citira jedan ispitanik koji kaže: "Ne dobijamo konkretne informacije. Na primer, hoće li nam biti dozvoljeno da pušimo, unesemo bicikl u gradski prevoz...takve informacije bi nam bile mnogo interesantnije".
U štampi 73% tekstova u EU ne objašnjava kako će ono o čemu se piše uticati na obične ljude, a 89% ne sadrži lične priče ili ljudske primere kao ilustraciju. Istraživanje je pokazalo i da izveštajima nedostaje dubina, objašnjenja i kontekst. Jedan od učesnika istraživanja kazao je "uvek kažu ‘promenili smo to i to; moramo to i to da uvedemo jer je MMF tako rekao. Ali nam niko ne kaže zašto su to tražili od nas i zašto je to moralo da se menja". Učesnici su ocenili da je, sa druge strane, isuviše površnih sadržaja i citata političara. Tekstovi nisu izbalansirani, odnosno daju samo jednu stranu priče.
U istraživanju se navodi da su glavne prepreke za konkretnije izveštavanje o EU nespecijalizovanost novinara i strah da neće moći da prodaju izveštaje, a kao značajna prepreka navode se finansijska ograničenja.
Šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert) rekao je da će EU pomoći obuku srpskih novinara, kao i da je potrebno pratiti iskustva zemalja koje su od pre nekoliko godina članice EU.
"Poljoprivrednik u Srbiji će pre saslušati poljoprivrednika u Poljskoj nego mene", rekao je Dežer i dodao da je potrebno teme iz EU približiti građanima i objasniti kako to utiče na njhov život. "To je problem i u zemljama EU", rekao je Dežer govoreći o dešavanjima u EU i izveštavanju medija.
EurActiv Srbija
Površno izveštavanje medija o EU 
