 Pred Kinezima prodavci luksuzne robe i usluga u Evropi prostiru crveni tepih, a proizvođači čuvenih robnih marki traže načine da se dodvore klijenteli najmnogoljudnije zemlje na svetu. To nije čudo budući da, prema podacima konsultantske firme Rolan Berže (Roland Berger), Kina predstavlja 17% svetskog tržišta lukusuza sa obrtom od 23 milijarde evra, od čega se 60% ostvari van Kine.
Rast tog tržišta je fenomenalan - prema predviđanjima, Kina će 2015. godine biti najveće tržište luksuza sa 57 milijardi evra prometa i udelom od 34% na svetskom tržištu.
Proizvođači zato prave dve paralelne strategije. Jedna je da uspostave polsovanje u samoj Kini, budući da je to preduslov za poverenje potrošača te zemlje, a druga da iskoriste sve mogućnosti 50 miliona kineskih turista koji idu širom planete i vraćaju se kući ruku punih pokoliona.
U Parizu, krineski turisti grupno obilaze robne kuće poput Galerija Lafajet (Galeries Lafayette), ostavljajući velike izose. Taj lanac prodavnica, kao i većina drugih prodavaca luksuzne robe, uveli su i specijalizovan prijem za kineske klijente sa prodavcima koji govore mandarinski.
"Za Kineze je ta usluga od takvog značaja da bi trebalo razmisliti da se u Kini pre otvaranja prodavnice otvorei prateći servis", ironična je opaska Alena Blana (Alain Blanc) iz konsultantske firme Koneks Konsalting (ConnexConsulting).
Razvijaju se i posebni planovi kako bi se privukli kineski kupci. Prodavci luksuznog nakita, dijamanata, satova i druge skupocene robe Rišmon (Richemont) i Buherer (Bućerer) spremaju se da u Parizu otvore veliku prodavnicu luksuznih satova namenjenu Kinezima. Kinezi su, naime, najveći kupci luksuzne robe na svetu i troše u proseku po 1.400 evra dnevno u prodavnici, procena je firme Global Blu (Global Blue) koja se bavi trgovinom uz oslobađanje poreza.
Butici marki Kartije (Cartier), Iv Sen Loran (Yves Saint Laurent), šanel (ćanel), Ermes (Hermes), Guči (Guči) i drugi počeli su da razvijaju posao u Kii 90-ih godina. Međutim, malo njih je već tada bilo svesno mogućnosti kineskog tržišta.
"Kada smo 1997/98. godine, tada sam radio u Ermesu, otvarali pradnju u Kini nismo uopšte shvatili potencijal, Kina nije bila značajna na našim radarima", rekao je nedavno bivši direktor Ermesa Kristijan Blankaert (Christian Blanckaert), adašnji generalni direktor marke Peti bato (Petit Bateau).
Danas kineski klijenti učestvuju sa 30% u prometu Gučija.
Osvajanje kineske klijentele je težak poduhvat, ali, prema procenii konsultantske firme Rolan Berže "čim Kinezi prihvate marku, prodaja vrtoglavo raste".
"Za Kineze se proizvod definiše pre svega markom, logo je iznad svega", ocenila je Emanueka Sidem (Emmanuelle) iz KoneksKonsalting (ConnexConsulting). Zato firme imaju interesa da agresivn nastupe na kineskom tržištu, što su već učinili Prada i američki Kouč (Coać).
Kako je istakao zamenik generalnog direktora Ermesa Patrik Albaladeho (Albaladejo),, Kinezima treba pristupiti njegovom kulturom, sa poštovajnem i u njegovoj zemlji, jer se tamo kreira imidž.
Ta kompanija luksuzne robe je pre otvaranja prodavnice u Kini organizovala izložbu na temu kineskog konja u kolekcijama kineskih muzeja. Danas Ermes ima 40-ak prodavnica u Kini a 2013. će u šangaju otvoriti takozvanu Kuću Ermes, kakva postoji u Parizu, Njujorku, Tokiju i Seulu.
Skoro svi kineski kupci luksuzne robe su mladi i bogati, oko 75% ima manje od 40 godina, vode preduzeća ili su na drugim visokim funkcijama ili sinovi zvaničnika. Oni troše najviše. "Mnogi od njih stežu kaiš da bi mogli da kupuju luksuznu robu jer je to pokazatelj uspeha", istakao je Kristijan Blankaert. Svaku petu stvar koju kupe poklanjaju.
Izvor: AFP
Foto: Wikimedia
 Povezani sadržaj
|
