 Velika kapija na Defansu koja dominira tom poslovnom četvrti na zapadu Pariza nije se dobro pokazala na ispitu vremena. Ta ogromna zgrada u obliku kapije, koja je otvorena uz veliku pompu pre 25 godina na 200. godišnjicu Francuske revolucije, sada je zatvorena za javnost i gotovo prazna.
U toj zgradi je 14. jula 1989. održan samit G7 koji je organizovao francuski predsednik Fransoa Miteran (Francois Mitterand). Tadašnja britanska premijerka Margaret Tačer (Tatcher) se nesumnjivo dugo sećala tog događaja, rekao je zvaničnik koji je prisustvovao tom samitu. "Kvaka se pokvarila i ona je ostala zavorena u toaletu. Njeno obezbeđenje je moralo da razvali vrata", rekao je on.
Danas nema vodiča koji bi ispričao tu anegdotu. Ogromna kapija-zgrada od stakla i mermera, koja toliko velika da može da obuhvati Bogorodičinu crkvu u Parizu i na koju puca pogled iz pravca Luvra i Trijumfalne kapije, zatvorena je za javnost i praktično prazna.
Krov sa koga se pruža jedinstven pogled na Šanzelize, Trg Konkord i park Tiljeri zatvoren je za javnost od aprila 2010, pošto su vlasti zbog kvara iz bezbednosnih razloga obustavile korišćenje liftova.
Ploče od mermera iz Karare kojim je obložen deo zgrade oštećene su i mogle bi da padu zbog čega je ograđen prostor kod severne fasade kako neko ne bi stradao. Na južnoj strani mermer je već zamenjen granitom koji je otporniji.
U južnom delu zgrade, u kojoj se nalaze ministarstva za životnu sredinu i stambena pitanja, nižu se uzani hodnici kroz koje teško prodire dnevna svetlost, kao i male kancelarije sa niskom tavanicom.
Na tom mestu "jeste pomalo teško živeti", priznaje arhitetka Pol Andre (Paul Andreu). Kapiju je osmislio Danac Johan Oto Von Sprekelsen (Otto Von Spreckelsen) ali se on povukao 1986. zbog zdravlja i projekat je preuzeo Andre.
"Pred nas su stavljeni strogi zahtevi: podići 'modernu trijumfalnu kapiju' na istorijskoj osi koja se prostire Parizom u pravcu istok-zapad. Spoljašnost je imala prednost u odnosu na unutrašnjost. Danas bi trebalo u potpunosti preurediti zgradu", smatra Andre.
Ministarstva za životnu sredinu i za stambena pitanja su oktobru 2013. pokrenuli krupne radove kako bi obnovili zgradu. Radovi koji će koštati oko 200 miliona evra trebalo bi da traju dve godine.
Pored preuređenja prostorija biće zamenjen i mermer na južnoj strani, dok je budućnost severnog dela zgrade, koje je u vlasništvu osiguravajućeg društva Aksa (Axa) i državne finansijske ustanove Kes de depo (Caisse des depots), neizvesnija.
Od 30.000 kvadratnih metara poslovnog prostora više od 24.000 je prazno. Kompanija DŽons Lang Lasal (Jones Langues Lassale, JLl) koja izdaje prostor u tom delu zgradu morala je da smanji cenu najma. Za iznajmljivanje kvadratnog metra u Kapiji na godinu dana potrebno je izdvojiti 320 evra, dok se u četvrti Defans kvadratni metar iznajmljuje u proseku za 400 evra.
"Ako veliko preduzeće želi da se preseli u tu četvrt pre će tražiti novu zgradu nego adaptirane prostorije", kaže osnivač sajta Defans-92 Adrijan Terle (Adrien Teurlais).
Nekada je krov zgrade posećivalo svake godine desetine hiljada turista i ponovno otvaranje tog prostora za turiste moglo bi da udahne život u Veliku kapiju. Za sada, međutim, to nije planirano. "Ipak, nikada nismo odustali od ideje o ponovnom otvaranju", rekao je portparol resornih ministarstava Mišel-Reži Talon (Michel-Regis).
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
 Povezani sadržaj
|
