 Pečeno uskršnje jagnje u Italiji ima isti značaj kao božićna ćurka ili pica u Napulju. Reč je o nezaobilaznoj gastronomskoj tradiciji. Međutim, ova kulinarska tradicija stara skoro dve hiljade godine gubi na značaju, a mišljenja o uzrocima su različita. Dok se aktivisti za zaštitu životinja nadaju da su njihove kampanje urodile plodom, neki smatraju da je razlog manje ideološke a više ekonomske prirode.
Uoči Uskrsa sve govori u prilog tome da tradicija uskršnjeg jagnjeta gubi na rasprostranjenosti. Broj zaklanih jagnjadi za pet godina je prepolovljen, sa 4,6 miliona 2010. godine na malo više od dva miliona u 2014. godini, pokazuju podaci Nacionalnog statističkog zavoda (Istat).
Aktivisti za zaštitu ljudskih prava tvrde da je ova tendencija, koja se ubrzala tokom prethodne dve godine, rezultat reakcije javnosti na ptaksu koja se karakteriše kao varvarska - odvajanje majke od tek rođenih jaganjaca radi slanja na klanje.
Mesari iz Rima Pino i Masimilijano Marabiti međutim zagrme kada čuju ovakve tvrdnje.
"Borci za prava životnja su gori od muslimanskih fundamentalista", kaže Masimilijano Marabiti, stojeći za tezgom na lokalnoj pijaci u Trstu.
"Kakva je razlika između ubijanja životinje stare šest nedelja, šest meseci ili šest godina?", pita on.
Ova dva brata potvrđuju pad prodaje jagnjadi, ali ne smatraju da je to zbog varvatske prakse, već zbog ekonomske krize.
"Jagnjetina je skupa, pogotovo italijanska", kazao je Masimilijano, pripremajući jagnjeći but za klijentkinju spremnu da plati 20 evra za kilogram rumske jagnjetine, što je dva puta više od cene uvezenog mesa.
"Sve češće viđamo uvezeno meso iz Istočne Evrope, gde pravila kontrole i higijene nisu baš ista kao ovde", kazao je mesar iz Rima.
"Ljudi nemaju više novca pa idu u supermarkete i kupuju takvo meso", koje je po njegovoj oceni slabijeg kvaliteta.
Povećana briga o životinjama
Ovakav stav ne deli Silvija Faseta, jedna od osnivačica azila za životinje Zeleno mesto (The Green Place) blizu Nepija, severno od Rima. U ovom azilu su i dva jagnjeta koja su umakla klanju, Elvis i Lina, zvezde internet kampanje za zaštitu životinja.
Ova dva jagenjeta su prošla kroz ruke glumaca i drugih poznatih ličnosti i z svega italijanskog fima i televizije, koji su Italijanima uputili molbu da ih izbave klanice.
"Učinite žrtvu na uskrs - nemojte me ubiti", navedeno je na plakatima.
Italijanski mediji su preneli ovu kampanju koju je podržala Liga protiv vivisekcije, jedna od najznačajnijih organizacija za odbranu životinjskih prava u Evropi, sa više od 40.000 članova ili donatora.
Silvia Faseta je uverena u težinu branilaca prava životinja u zemlji u kojoj ima skoro pet miliona vegetarijanaca i sve više potrošača koji brinu o sadržaju tanjira.
"Najveći pad potrošnje zabeležen je u prethodne dve godine. Pre neki dan je jedan od najvećih lanaca supermarketa davao popust od 50% na jagnjetinu. Kada to rade tik pre Uskrsa, o je znak da je naša poruka počela da dopire" do javnosti, kazala je ona za AFP.
Jevrejski uticaj
Istorija božićnog jagnjeta bogata je u istoj meri u kojoj je njegovo meso mekano i sočno.
U Jevanđelju po Jovanu Hrist je opisan kao "Božje jagnje", sto je referenca koja se generalno gledano shvata kao aluziju na jevrejsku tradiciju.
Svake godine Jevreji bi žrtvovali jagnje da bi obeležili beg iz Egipta, u znak sećanja na jagnjeću krv koja se posipala pred vrata jevrejskih porodica u Egiptu da bi im prvorođena deca bila zaštićena od Božjeg gneva.
Ova žrtva je gotovo zaboravljena, ali je konzumiranje jagnjetine ostalo zastupljeno u nekim jevrejskim zajednicama, pre svega u Rimu gde od 2. veka prebiva jedna od najstarijih u Evropi, koja je uticala na rimsku gastronomiju posebno u doba Uskrsa.
Sa druge strane, u hrišćanskim spisima nema obaveze za vernike da za Uskrs jedu jagnjetinu, pa se borci za prava životinja redovno obraćaju papi, tražeći od njega da to i potvrdi. Poglavar katoličke crkve se međutim u izjavama o toj temi ograničio na preporuku da se generalno gledano prema životinjama dobro postupa.
Izvor: AFP
Ilustracija: Shutterstock
 Povezani sadržaj
|
