Poslednji minut juna 2015. godine trajaće 61 sekundu. U osnovi ove pojave koja deluje kao čarolija leži način okretanja Zemlje, koje je mnogo manje pravilno nego rad atomskih satova. Pojedinci neće osetiti ovo minimalno pomeranje kazaljke, ali će ono doneti glavobolje rukovodiocima velikih sistema, poput satelitske navigacije ili velikih računarskih mreža. Zbog tih komplikacija, deo zemalja želi da se uspostavi jedinstven sistem računanja vremena. Problem je što se s tim ne slažu svi, pa će u novembru u Ženevi tome biti posvećen i sastanak u okviru Međunarodne telekomunikacione unije.

U svim zemljama sveta u noći između 30. juna i 1. jula tačno u ponoć po usklađenom univerzalnom vremenu (UTC), koje se još po starom sistemu naziva i srednje vreme po Griniču (GMT), nakon poslednje sekunde pre ponoći umetnuće se još jedna. U Srbiji će to biti u 1.59 posle ponoći.

Poslednji dan juna ove godine tako će umesto 86.400 imati 86.401 sekundu.

Pojedinci neće osetiti nikakvu razliku.

„Ukoliko veoma drže do preciznosti moći će da naviju sat tačno u sekundu, po potrebi uz poziv službi tačno vreme“, rekao je za AFP Danijel Gambi, direktor Službe za rotaciju Zemlje čiji zadatak je da na međunarodnom nivou odlučuje o dodatku tih umetnutih sekundi.

Gambi je međutim upozorio da će „veliki sistemi satelitske navigacije, sistemi usklađivanja velikih mreža računara morati da uzmu u obzir tu promenu ili će iskusiti smetnje“.

Ovom dodatnom sekundom koja se umeće svakih nekoliko godina ljudi pokušavaju da pomire dva sistema merenja vremena – univerzalno vreme zasnovano na rotaciji Zemlje i njenom položaju prema zvezdama i međunarodno atomsko vreme, koje je utvrđeno 1971. godine na osnovu atomskih satova u svetu.

Kada je 1972. godine međunarodnim sporazumom uspostavljeno univerzalno koordinisano vreme dogovoreno je da razlika između ova dva sistema ne sme da bude veća od 0,9 sekundi. U suprotnom, potrebno je umetati sekunde u univerzalno koordinisano vreme.

Od 1972. godine umetnuto je 26 sekundi, uključujući ovu koja je planirana za 30. juna.

Poslednja umetnuta sekunda dodata je sredinom 2012. godine, a prethodni put 2008. godine.

„U januaru smo upozorili ceo svet da bi trebalo dodati sekundu u noći između 30. juna i 1. jula“, rekao je Gambi, čija kancelarija je ogranak Službe za Zemljinu rotaciju i referentne sisteme (IERS).

„Kretanje zemlje je proizvoljno, dok su atomski satovi veoma rigorozni“, rekao je ovaj astronom.

Gledajući veoma dugoročno, naša plava planeta ima tendencij usporavanja zbog gravitacione sile Meseca i Sunca, zbog kojih dolazi do plima i oseka. Takođe je podložna uticajima nepredvidivih zbivanja u vezi sa atmosferskim kretanjima, varijacijama lednika, zemljotresima...

Sa druge strane, sadašnji atomski satovi, koji se za merenje vremena oslanjaju na svojstva atoma, toliko su tačni da bi imali odstupanja od jedne sekunde na 300 miliona godina. Trenutno u svetu ima skoro 400 atomskih satova, od kojih je 25 u Francuskoj. Oni omogućavaju Međunarodnoj kancelariji za težinu i mere u francuskom gradu Sevru da obračuna univerzalno koordinisano vreme.

Međutim, deo zemalja poput SAD i Francuske se protivi umetanju sekundi i zalaže se da se ta praksa obustavi kao isuviše komplikovana i da se u potpunosti pređe na atomske satove, dok drugi, poput Velike Britanije, žele da se sadašnji sistem zadrži.

U novembru 2015. u Ženevi će biti održan i sastanak o toj temi u okviru Međunarodne unije za telekomunikaciju. Cilj je da se na naučnom nivou razmotri da li treba zadržati sadašnju proceduru. Ukoliko bi se ukinulo umetanje sekundi, univerzalno vreme više ne bi bilo vezano za rotaciju Zemlje.

Izvor: AFP

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj