Amerikanci su 1. jula 1946. godine izveli prvu u nizu nuklearnih proba na ostrvu u južnom Pacifiku. Četiri dana kasnije, Francuz Luj Rear predstavio je u Parizu „eksplozivan“ kupaći kostim, koji je nazvao po tom ostrvcu Bikini. U to vreme, nije mogao da nađe profesionalnu manekenku koja bi ga nosila.

„Bikini, anatomska bomba“, hvalio je slogan lepote dva komadića tekstila, trake kao gornji deo i dva trougla okrenuta naopačke kao donji deo kostima. Ovaj tada šokantni kostim prodavan je u ambalaži poput malo veće kutije šibica.

Za ovo otkriće bila je potrebna odgovarajuća scenografija. Automobilski inženjer Luj Rear, čija porodica je držala butik donjeg veša, odlučio je da predstavi „svoj“ bikini 5. jula 1946. godine, na bazenu Molitor, mestu cenjenom među francuskom elitom.

Godišnjica predstavljanja bikinija biće obeležena na toj lokaciji, remek delu ar dekoa, defileom ovog istorijskog modela, ali i drugih retkih preimeraka kostima iz perioda između 1890. i 1970. godine.

Skoro 70 godina ranije, Luj Rear nije mogao da nađe profesionalnog manekena koji bi nosio bikini, pa ga je zvanično predstavila gola 19-godišnja plesačica Mišelina Bernardini, koja je radila u Pariskom kazinu i ovim nastupom se proslavila.

Naime, ovaj izum se našao na naslovnicama dnevnih listova u celom svetu, i ubrzo je izazvao skandal.

Pod pritiskom katoličke crkve vlade Italije, Španije i Belgije zabranile su prodaju bikinija, dok je u Francuskoj pronađeno neobično rešenje da se dozvoli na plažama Mediterana, ali ne i na Atlantiku.

Revolucija: Pokazivanje pupka

„Dolazak bikinija je značajan datum u istoriji mode jer po prvi put otkriva nešto što se žene do tada nisu usuđivale da pokažu – pupak. U tome je prava revolucija“, objasnila je za AFP Gislena Rejer, koja ima jednu od najvećih svetskih kolekcija kupaćih kostima iz tog doba koja broji skoro 5.000 k omada.

Treba reći da pored pupka Rearov bikini pokazuje i veliki deo zadnjice, zbog čega neki kažu da je ovaj automobilski stručnjak zapravo izumeo i tange...

Dvodelni kostim u to doba već je dugo postojao, ali su dame u periodu neposredno nakon Drugog svetskog rata i dalje uglavnom nosile duboke gaće, koje dolaze do stomaka, o ćemu svedoče slike modela ili američkih glumica, na čelu sa Merilin Monro.

Nakon bučnog predstavljanja 5. jula 1946. godine, bikini je započeo dug put do prihvatanja, i trebalo je sačekati 1953. godinu da bi odjeknula još jedna „bomba“, opet u Francuskoj, i to na Kanskom festivalu. Njeno ime je Brižita Bardo, a fotografe je razuldela pozirajući u cvetnom belom bikiniju na plaži Karlton.

„Ona je od bikinija napravila simboličan predmet. Ona ga je, noseći ga, uvela u mit Bardo“, rekla je za AFP Mari-Lor Belon, organizatorka međunarodnog salona donjeg veša i kupaćih kostima, kojis e održava od 4. do 6. jula u Parizu.

„Bikini je nakon skandala postao pristupačan za sve slojeve stanovništva, žene sve više žele da pokažu telo i sunčaju se“, navodi ona.

U 60-im godinama bikini je postao nezaobilazan, a njegovoj popularnosti dodatno je doprinelo pojavljivanje na velikom platnu. Jedna od najčuvenijih scena je iz Džejmsa bonda protiv Dr Noa iz 1962. godine, kada Ursula Andres izlazi iz vode, sa školjkama u ruci i mačetom za pojasom.

Kupaćem kostimu su posvećene i pesme, poput „Itsi, bitsi, mali bikini“, američke numere koja je osvojila svet, i koju su između ostalog na francuskom izvodili Dalida i Ričard Antoni. Pesma govori o devojci koja ne sme da se pojavi u bikiniju na plaži.

Ipak, biće potrbno sačekati tekm 70-e godine, doba kada su se žene emancipovale, da bi bikini u obluku u kojem ga je osmislio Renar ponovo stupio na scenu, rekla je Gislena Rejer.

Izvor: AFP

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj