 Božićna pesma Tiha noć, komponovana pre dva veka, peva se na raznim jezicima, od japanskog preko bretonskog, domaća publika ima na raspolaganju hrvatsku verziju, a izvele su je čak i koze. Nigde se ne peva sa tolikim žarom kao u austrijskom selu u kojem je nastala.
Svake godine 24. decembra stotine ljudi se tiska oko kapele sela Oberndorf, blizu Salcburga, na božićno bdenje čiji centralni deo je izvođenje pesme Tiha noć, sveta noć (na nemačkom Stille Nacht, heilige Nacht). Na mestu gde je sada kapela 1818. je bila crkva, i baš tu je prvi put izvedena pesma koja će postati himna novogodišnjih praznika.
Ovakav svetski uspeh nije ni slutio autor, sveštenik Jozef Mor, dok je na papir upisivao ovu umirujuću pesmu, reči kojima se slavi Hristovo rođenje, u trenutku kada je Evropa tek izlazila iz ratnog doba Napolenovih osvajanja. Melodiju je napisao njegov prijatelj, učitelj i orguljaš Franc Ksaver Gruber.
Mor je prema legendi na prvom izvođenju tekst pratio na gitari jer su gladni miševi izbacili orgulje iz upotrebe.
Ovo nije sprečilo uspeh pesme, koja je postala široko prihvaćena u lokalnim crkvama, a 1866. je ušla i na zvaničan repertoar parohije u Salcburgu.
Legenda je prilično neodređena po pitanju toga kako je pesma izašla iz predela austrijskih Alpa i uvrstila se među najpoznatije u svetu.
Priča se da je prvi koji je pesmu popularisao van uskog područja u kojem je nastala bio majstor za orgulje Karl Mauraher koji je u region Salcburga došao da popravi orgulje. On je pesmu preneo u svoju rodnu dolinu na 100-ak kilometara od Salcburga.
Pesma je nakon toga ušla na repertoar dve tirolske vokalne grupe, Rajner zenger (Rainer Sanger, u prevodu Pevači Rajner) i Gešvister Štraser (Geschwister Strasser, u prevodu Braća Štraser) koje su izvodila u tradicionalnim nošnjama i bile popularne u čitavoj Evropi u 19. veku, pa čak i u SAD gde su Braća Rajner bila na četvorogodišnjoj turneji između 1839. i 1843.
„Ove grupe su bile pop zvezde svog doba“, rekla je Ana Holcner (Holzner) iz muzeja Tiha noć u mestu Halajn, gde je kompozitor Gruber živeo do smrti 1863. godine. Čuvena gitara sa prvog izvođenja pesme takođe je izložena u kući ovog orguljaša.
Tokom prvog Božića Prvog svetskog rata, improvizovana primirja su omogućavala kratak predah u rovovima, a prema navodima istoričara to je išlo do bratimljenja francuskih ili engleskih i nemačkih vojnika i zajedničkog izvođenja božićnih pesama, među kojima je bila i Tiha noć. O tome govori i film Srećan Božić iz 2005. godine.
Prve engleske verzije teksta beleže se već sredinom 19. veka, a od tada je pesma prevedena na skoro 300 jezika i dijalekata. Po svetu su je pre svega širlili hrišćanski misionari.
Izvodili su je i Elvis Prisli i marionete Mapet Šoua, a „razvlačili“ su je i jedna nemačka metal grupa i stotine dečjih horova. Ovogodišnja promocija podrazumeva verziju američke pop pevačice Majli Sajrus, kao i izvedbu hora koza na jednom albumu za nevladinu organizacijiu Akšen Ejd Švedska.
Region Salcburga ne zaostaje u popularizaciji, pa je zabeležena pojava većeg broja lokacija posvećenih sagi Tihe noći.
„U mojoj zemlji pesma se peva na 20 ili 30 dijalekata“, navodi Sali, vozačica autobusa u Salcburgu, poreklom iz Gane, koja svake godine učestvuje u božićnoj predstavi u rodnom mestu Grubera.
Izvor: AFP
Ilustracija: Shutterstock
 Povezani sadržaj
|
