Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poljska se oslobađa od ruskog gasa
|
|
|
|
Objavljeno : 17.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Poljska novim terminalom za tečni prirodni gas Rusiji postavlja izazov do sada nezabeleženih razmera: želi da postane nezavisna od Gasproma i da postane značajan regionalni akter u snabdevanju gasom. Ovo bi Moskvi moglo da zada priličnu glavobolju. Prvi brod s metanom u terminal je stigao 17. juna.
Brod transporter tečnog Al-Nuaman je iz Katargasa doneo u rezervoare u Poljskoj 206.000 metara kvadratnih prirodnog tečnog gasa, odnosno 126 miliona kvadratnih metara neutečnjenog gasa. Ovo je prva komercijalna isporuka pristigla u Švinoujšće na kranjem severozapadu zemlje, namenjena poljskoj gasnoj kompaniji PGNiG.
"Za Poljsku je ovo pitanje da li će biti preplavljena ruskim gasom", izjavio je za AFP Jacek Ćvik-Karpovič, stručnjak za energiju sa Poljskog instituta spoljnih poslova PISM, dodajući da time Poljska takođe "pokazuje mišiće" i ističe da ima alternativu.
On smatra da "Poljska na duži rok ima mogućnost da postane kapija Centralne Evrope" za gas.
Terminal Švinoujšće je jedan od elemenata u energetskoj slagalici koju kreiraju vlasti u Varšavi kako bi se oslobodile ruskih isporuka, a projekti su nazvani "Severna vrata" i "Severni prolaz".
Kapacitet - polovina potrošnje Poljske
Prema izveštaju američkog centra za studije i analize CEPA, posvećenog energetskoj strategiji poljske, novi terminal je "najdragocenije dobro" poljske energetske infrastrukture, u potpunosti nezavisno od ruskog uticaja. U izveštaju je ocenjeno da ovaj terminal menja odnos snaga u regionu.
Terminal, izgrađen za 720 miliona evra, imaće početni godišnji kapacitet za prebacivanje pet milijardi metara kubnih gasa, uz mogućnost da se poveća na 7,5 milijardi kubnih metara, što je polovina godišnje potrošnje u Poljskoj.
Trenutno, Poljska trećinu potreba za gasom zadovoljava iz sopstvenih resursa, 40% iz Rusije, a 20% iz Azije.
Težeći energetskoj nezavisnosti, Poljska je tokom prethodnih godina u velikoj meri modernizovala svoj gasni sistem, izgradivši stotine kilometara gasovoda i važne podzemne rezervoare, kao i interkonekcije sa susednim zemljama.
U planu su i novi projekti. Vlada planria da izgradi drugi terminal za tečni prirodni gas, ovog puta plutajući terminal u Gdanjsku na severu zemlje, poput onog u Litvaniji, kao i gasovod Baltik pajp, koji bi povezivao Poljsku sa Danskom, omogućavajući joj da dobija norveški gas. Danska i Norveška su u aprilu najavile oživljavanje ovog plana.
Na duži rok, Poljska planira da preko "Severnih vrata" uveze do 18 miliajrdi metara kubnih gasa, od čega bi se polovina slala durgim zemljama Centralne Evrope.
Gorka pilula za Moskvu
Ovakav razoj situacije već je krajem maja najavljen Rusiji.
"Ne mislim da ćemo produžavati dugoročni gasni ugovor Jamal (natzvan po imenu ruskog izvora) nakon 2022. Potražićemo druga rešenja i ugovore", izjavio je tada vladin zvaničnik za energetsku strukturu Pjotr Naimski, podsetivši da u Evropi Poljska najviše plaća za ruski gas.
Ovo je naišlo na oporu reakciju ruskog predsednika Vladimira Putina.
"Svejedno nam je. Taj gas će svakako pronaći kupca. Ako ga ne nađemo u Evropi, tražićemo na drugim tržištima", rekao je Putin. Stručnjak specijalizovanog portala Energetika24 (Energetyka24.com) Pjotr Maćomžek.
On smatra da terminal za tečni prirodni gas i druge inicijative u toj oblasti omogućavaju protivtežu položaju Gasproma u regionu.
"Slovačka, Češka i Mađarska danas nemaju alternativu Gaspromu. Prag je već izrazio interesovanje za buduće isporuke preko Poljske", naveo je Maćomžek.
Ukrajina je najavila 15. juna da će već 2017. izgrditi gasovod koji bi je povezao sa Poljskom, kapaciteta pet milijardi kubnih metara, uz mogućnost povećanja kapaciteta na osam mlijardi metara kubnih.
Poljski projekat "Severni prolaz" daleko je manjih kapaciteta od Severnog toka 1 od 55 milijardi metara kubnih i Severni tok 2 sa 55 milijardi kubnih metara. Međutim, namenjen centralnoj i južnoj Evropi, mogao bi kada bude završen da izazove veliku glavobolju kod zvaničnika u Moskvi.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
