Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 NIS traži izmenu evropskih sankcija Rusiji
|
|
|
|
Objavljeno : 15.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 NIS smatra da Srbija od EU treba da zatraži izmenu propisa o sankcijama Rusiji, tako da se izuzeća koja imaju filijale ruskih organizacija u EU prošire i na filijale u zemljama kandidata. Ovo se navodi u dokumentu koji su napisali predstavnici NIS-a, a koji je prema briselskom EurAktivu označen kao dokument srpske vlade. Bez ovog izuzeća, ruske firme u Srbiji, pre svega NIS i dve banke, nalaze se u nepovoljnom položaju, srpska ekonomija trpi štetu, a negativne posledice može trpeti i put Srbije ka EU, ističe se u dokumentu. Za sada nema potvrde kakav je status ovog dokumenta, odnosno da li je vlada prihvatila da zastupa ovakve stavove.
Posebno mesto u dokumentu posvećeno je nepovoljnijem položaju firmi u Srbiji koje posluju sa ruskim organizacijama na meti sankcija u poredjenju sa firmama iz EU koje sa njima posluju, navodi se u dokumentu od 24 strane, za koji briselski EurAktiv (EurActiv.com) tvrdi da je označen kao dokument srpske vlade.
Naime, sankcijama EU ograničen je pristup novcu za ruske organizacije koje su u vlasništvu organizacija i ličnosti pogođenih sankciijama za potrebe transakcija na finansijskim tržištima, odnosno onemogućeno zaduživanje na duže od 30 dana. Njihove filijale u EU su izuzete.
Kao ilustracija u dokumentu je navedeno da i Gasprom njeft trejding (Gazprom Neft Trading) u Beču, koji je u potpunosti u vlasništvu Gasprom njefta, ima neograničen pristup tržištu kapitala EU, kao i Sberbanka u Beču, koja je 98% u vlasništvu ruske Sberbanke.
Predlog NIS-a iznet u dokumentu je da se sva izuzeća od sankcija nametnuta ruskim organizacijama koja se primenjuju na filijale registrovane u EU primene i na filijale u zemljama kandidatima. NIS je u većinskom vlasništvu Gasprom njefta.
Kao alternativni predlog navodi se da EU odobre posebna izuzeća koja bi vlasti zemlje članice mogla da odobre kako bi kompanijama poput NIS-a omogućile da se finansiraju u okviru tržišta kapitala EU. Primeri takvih posebnih režima su italijanska energetska kompanija Eni koja je dobila dozvolu da nastavi rad na zajedničkom ulaganju sa Rosnjeftom, kao i holandski Rojal dač šel (Royal Dutch Shell), koji je dobio dozvolu da nastavi da radi na zajedničkom projektu sa Gasprom njeftom u severnom Sibiru.
Autori dokumenta smatraju da efekti finansijskih restriktivnih mera EU nisu uzeti u obzir u trenutku kada su sankcije osmišljavane, pre svega zato što zemlje kandidati za članstvo nisu dovoljno konsultovane i njihovo mišljenje se nije uzimalo u obzir tokom razgovora o propisu EU od 31. jula 2014. kojim su propisane sankcije, i tokom sastavljanja tog dokumenta
Briselski EurAktiv u svom tekstu navodi da je tražio komentar od Evropske komisije, i da je dobio kratak odgovor da zemlje članice jednoglasno donose odluke o sankcijama, što znači da zemlje kandidati nisu konsultovane.
Kako je Srbija ugrožena?
Prema oceni autora teksta, negativne posledice trpe sve zemlje kandidati, ali je Srbija najizloženija. Ističe se da primena sankcija u Srbij nanosi štetu Srbiji, a nema nikakvav uticaj na Rusku Federaciju i organizacije koje su direktno na meti sankcija.
Navodi se da su sankcije od njihovog nametanja u avgustu i septembru 2014. godine uticale na NIS i dve banke koje posluju u srbiji, Sberbanku i VTB Srbija, koje su filijale ruskih banaka Sberbank i VTB (Vneštorgbank), koje su na meti sankcija. Sankcije su uticale i na mogućnost NIS-a da dobije kredit i finansiranje.
"Taj indirektni efekat sankcija EU nanosi nenadoknadivu štetu NIS-u i stavlja ga u nepravedno nepovoljan položaj u poređenju sa bilo kojim konkurentom u EU, uključujujući i one koje su pod kontrolom organizacija na meti sankcija. Zaista, filijale organizacija koje su pogodjene sankcijama i koje su bazirane u EU nisu podvrgnute restrikcijama", ističe se u dokumentu.
U pogledu značaja NIS za srpsku privredu navodi se da je u 2015. NIS učestvovoao sa 5% u ukupnim ulaganjima u Srbiji i 11% u korporativnim ulaganjima, i da će pad ulaganja dovesti do pada ukupnih ulaganja za 1,5%. Autori navode procene za koje kažu da su zasnovane na Fiskalnoj strategiji Srbije, da bi pad ulaganja i izvoza NIS-a za 1% doveo do pada BDP Srbije za 0,4% u 2016.
Istaknuto je da bi NIS mogao da ima problem da ostvari potrebna ulaganja za usklađivanje sa standardima EU.
U pogledu Sberbanke navodi se da ima obrt od 100 miliona evra i da podržava budžet kroz državne obveznice, kao i da daje podršku većim komunalnim firmama i lokalnim samoupravama sa 1,3 milijarde evra. Pre sankcija Sberbank je planirao da otvori 15 novih filijala i zaposli dodatnih 105 osoba na dodatnih 660, ali je otvoreno samo osam uz optimizaciju radne snage, a smanjen je i profit, pa i prihodi budžetu, navodi se.
Dodaje se da mere škode i evropskim bankama u Srbiji, poput Erste banke, Inteze, Sosijete ženerala, Unikredita i Rajfajzen banke koje, kako navodi, ne mogu da servisiraju svog najvećeg klijenta – NIS, kojem su u periodu 2016-2018. potrebni krediti od više od milijarde evra.
Navodi se da EU, time što ne dopušta srpskim filijalama kompanija pogođenih sankcijama da imaju isti tretman kao i filijale sa sedištem u EU, nenamerno destabilizuje srpsku privredu i ide nauštrb saradnje u cilju postizanja ekonomskih reformi, što je predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koji je sklopila sa Srbijom.
Napisala: S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
